Питања читалаца
Питања читалаца
У Римљанима 9:3, апостол Павле је писао: „Желео бих чак да ја сам будем проклет и одлучен од Христа за браћу своју, која су по телу од истога рода као и ја“ (ДС). Да ли је он мислио да би жртвовао свој живот да спасе ближње Јевреје?
Исус је пружио најистакнутији пример љубави. Он је био спреман да преда своју душу, или живот, за грешно човечанство. Током своје јавне службе, он се трошио за своје сународнике — Јевреје — тако да би што је могуће више њих било међу онима који би извукли користи од његове откупне жртве (Марко 6:30-34). Њихова равнодушност и противљење поруци спасења никада нису умањили Исусову љубазну бригу за јеврејски народ (Матеј 23:37). А он нам је ’оставио углед да идемо његовим трагом‘ (1. Петрова 2:21).
Да ли је несавршеним људима могуће да следе Исусов пример љубави? Да, а пример тога можемо видети у апостолу Павлу. Он је био тако забринут за ближње Јевреје да је, из љубави према њима, рекао да би могао пожелети да он сам буде „проклет и одлучен од Христа“ у њихову корист.
Павле је овде употребио један облик хиперболе, или преувеличавања, да би истакао оно о чему је говорио. Исус је употребио слично преувеличавање у Матеју 5:18, када је рекао: „Док небо и земља не прођу [„Пре би небо и земља прошли“,NW] неће нестати ни једног јоте, или једне саме црте од слова из закона, а да се све не испуни.“ Исус је знао да небо и земља неће проћи. Нити ће Павле постати проклет, нити ће сви Јевреји прихватити хришћанство. Али, оно што је Павле хтео да каже било је да би он учинио практично све како би помогао Јеврејима да извуку користи из Божјег средства спасења кроз Исуса Христа. Није чудо што је апостол могао охрабрити сухришћане: „Угледајте се на мене, као и ја на Христа!“ (1. Коринћанима 11:1).
Данас, хришћани треба да имају исту бригу за невернике као што су имали Исус и Павле. Никада не треба да дозволимо да помањкање интереса или директно противљење људи на нашем подручју за сведочење умањи нашу љубав према нашим ближњима и нашу ревност да им помогнемо да упознају пут спасења (Матеј 22:39).