Проповедање с устрајношћу у земљи леда и ватре

ИСЛАНД је смештен у северном Атлантику негде на пола пута између Северне Америке и Европе. Иако лежи непосредно испод Северног поларника, његова клима је блажа него што се може очекивати, захваљујући топлим ефектима голфске струје. Исланд је назван земља леда и ватре зато што има највећи глечер у Европи и такође је једно од најактивнијих вулканских подручја у свету. Добро су познати његови многи врући извори и солфатаре, вулканска подручја која испуштају врућу пару и сумпорне гасове.

На овом другом по величини европском острву живи 260 000 становника који су потомци викинга, који су се овде населили пре више од 1 100 година. Исландски језик је у основи исти као и старонорвешки, скандинавски језик из времена викинга. Он је остао скоро непромењен зато што Исланђани воле да читају своје старе саге, које су већином написане у 13. веку.

До 16. века, на исландски се почела преводити Библија. „Нови завет“ се појавио 1540. а комплетна Библија 1584. Преко 90 посто људи припада еванђелистичкој лутеранској цркви, службеној религији државе. Иако се Библија налази у скоро сваком дому, мало их верује да је она Божја реч. Већина Исланђана имају либерална гледишта у вези с религијом и, уопште, размишљају независно.

Добра вест стиже на Исланд

Први Исланђани који су чули добру вест о Краљевству били су они који су тада живели у Канади. Један од њих био је Георг Фјелнер Линдал. Његови родитељи били су са Исланда, и он је говорио исландски. Ускоро након што је предао свој живот Јехови Богу, постао је пуновремени проповедник добре вести. Године 1929, кад је имао 40 година, донео је добру вест људима у тој земљи леда и ватре.

Какав огроман задатак за једну особу! Исланд има  око 320 километара од севера до југа и око 500 километара од истока до запада. Обала, укључујући фјордове и увале, дуга је око 6 400 километара. У то време, није било правих путева и практично није било аутомобила или било каквих других модерних превозних средстава. Ипак, брат Линдал је за десет година обрадио цело острво и дистрибуисао на хиљаде књига. Чамцима је путовао поред обале, а кад је посећивао фарме у унутрашњости, користио је два коња, на једноме је јахао а други је носио његову литературу и његове ствари.

Скоро 18 година, брат Линдал био је једини Сведок на Исланду. Упркос његовом труду, током тог времена није видео да било ко заузима став за Краљевство. Његов дуги, усамљени боравак завршио се 25. марта 1947, кад су стигли први апсолвенти Библијске школе Гилеад Куле стражаре. Можеш замислити његову радост кад је Јехова коначно одговорио на његове молитве за више радника за жетву (Матеј 9:37, 38). Брат Линдал је наставио своју службу на Исланду док се 1953. није вратио у Канаду.

Више радника за жетву

Мисионари који су дошли 1947. била су два данска брата. Две године касније стигло је још мисионара. Док су они настављали дело проповедања заједно с неколико браће и сестара који су се преселили на Исланд, било је дистрибуисано на хиљаде публикација. Већина Исланђана су страсни читачи, али се нису многи одазвали на добру вест. Након 27 година сађења и заливања, стрпљива браћа почела су да примећују плодове свог труда. Године 1956. седам нових заузело је став за Краљевство и предало је свој живот Јехови.

Током задњих десет година, број објавитеља Краљевства се више него удвостручио. Данас тамо има седам скупштина и једна издвојена група, укупно 280 објавитеља добре вести. Кренимо на путовање тим острвом да посетимо те скупштине.

Око главног града

Браћа и сестре који су издржали све те године богато су благословљени. У главном граду, Рејкјавику, сада се налазе две напредне скупштине. Оне се састају у дивној Дворани Краљевства смештеној у истој згради као и подружница, која је отворена 1975.

Фридрик и Ада су били међу седморо оних који су се крстили 1956. „Сећам се да смо састанке имали у малој соби у поткровљу где су живели мисионари“, каже Фридрик. „Тамо је била соба за 12  столица, али понекад, кад би се појавио више него уобичајен број, отворили бисмо врата у суседну малу собу. Каква разлика данас кад две скупштине напуне Дворану Краљевства!“

Фридрик је био задужен за Одељење за прехрану кад су се одржавали први већи скупови. „Већину посла обављао сам са̂м, и у исто време није било необично да сваког дана имам три или четири тачке у програму. Док сам радио у кухињи, носио сам кецељу. Кад је било време да одржим неки говор, ја сам облачио свој сако и журио у дворану. Неколико пута браћа су морала да ме подсете да скинем кецељу. Сада на већим скуповима имамо од 400 до 500 присутних, укључујући дивне старешине који учествују у вођењу програмских тачака. Многи су такође спремни да помогну у Одељењу за прехрану.“

Скупштина која је најближа Рејкјавику је Кефлавик, око 50 километара западно. Вожња нас одводи кроз поља лаве. Десет посто Исланда покривено је лавом. Прва вегетација која се појављује у тим пољима састоји се од лишајева и маховине, али у старијим пољима лаве пронаћи ћете дивље јагоде и ниско грмље.

Скупштина у Кефлавику има 19 објавитеља и формирана је 1965. У близини се налази међународни аеродром, а ту је смештена и америчка војна база. Иако Сведоци никада не могу да раде од куће до куће у самој бази, тамо се воде многи библијски студији и доста особа је упознало истину.

Још једна скупштина је у Селфосу, 55 километара источно од Рејкјавика. Овде видимо зелену пољопривредну земљу са стоком и овцама, укључујући највећу млекару на Исланду. На путу, пролазимо поред Хверагердија, малог града у живописној долини. Из даљине примећујемо стубове паре из врелих извора по целој долини. То је једно од највећих термалних подручја у земљи, и изграђене су многе стаклене баште да би се искористили ти извори и обезбедио кромпир, краставци и различито цвеће.

У том подручју постоји мала али активна скупштина од 19 објавитеља Краљевства. Сихурдур и Гвудрун Свава преселили су се из Рејкјавика да подупру ту малу групу отприлике у време кад је скупштина формирана 1988. Сихурдур је ту једини старешина. Пре него што је постао Јеховин сведок пре скоро десет година, био је познати музичар, свирајући бубњеве у различитим групама. Данас он зарађује за живот као перач прозора и такође даје часове музике. Његов стил живота као забављача донео му је многе проблеме, као што су злоупотреба дроге, тешко опијање и пропали брак. Како је данас задовољан, имајући сврху живота и служећи Јехови!

Према источном крају

Напуштајући Селфос, започињемо с вожњом дугом 680 километара, већином уским и неравним пошљунчаним путевима. Идемо према следећој скупштини, у граду Рејдарфјердуру, на источној обали. За пола сата можемо да видимо Хеклу, најпознатији исландски вулкан. Он је у овом веку имао четири ерупције.

Године 1973. на Вестманаејару (Вестмановим острвима) догодила се драматична ерупција вулкана. Целокупно становништво од око 5 300 сигурно се пребацило на копно за само неколико сати. Након што је град обновљен, већина становника постепено се вратила. Данас тамо живе два Сведока и проповедају добру вест људима у тој малој општини. Током наредна два сата вожње, пружа нам се диван поглед на величанствени Ватнајекул, далеко највећи глечер на Исланду, са површином од 8 300 квадратних километара. Дуж пута, пролазимо и поред многих предивних водопада и река.

Након скоро десет сати на путу, стижемо на наше одредиште. У Рејдарфјердуру срећемо 12 објавитеља најмлађе скупштине на Исланду. У овом подручју није  било ниједног Сведока док у другом делу 1988. није био основан мисионарски дом. Кел и Ирис, шведски брачни пар мисионара, који служе на Исланду од 1963, додељени су да раде међу 15 000 људи у овом сеоском подручју. Многи живе у малим рибарским селима дуж обале, која се протеже око 500 километара.

Кел прича: „Нема сумње да Јехова богато благосиља дело Краљевства у овом делу Исланда. Скупштина је формирана 1. јануара 1993, и водимо много добрих библијских студија с особама које дивно напредују. Иако су се превозна средства променила откако је брат Линдал путовао на коњу, није увек лако возити се преко планинских прелаза залеђеним путевима током мрачних зимских месеци, чак и са џипом с погоном на четири точка. Једном приликом, џип је склизнуо са залеђеног пута и преврнуо се два или три пута низ падину. Како смо били срећни што смо прошли без повреде!“

Након 30 година на Исланду, Ирис каже: „Кроз године многи су долазили из других земаља да помогну. Иако је већина морала да оде из различитих разлога, они су сигурно имали велико учешће у делу сађења и заливања. Ми смо срећни што можемо да останемо, пошто сада имамо предност да видимо како долази жетва. Јехова и овде убрзава своје дело.“

Велики део пораста је последица тога што нови сведоче својим колегама на послу. Атли је упознао истину од мисионара и почео је да говори другима у грађевинској компанији где је радио. Двојица његових колега с посла сада учествују у делу проповедања, а један од њих се крстио у новембру 1992. заједно са својом женом. Сада трећи колега проучава Библију са Сведоцима.

На путу према северу

Напуштајући Рејдарфјердур, идемо према западу. Следећа скупштина је удаљена 300 километара, у граду Акуреири. Почетком 1950-их, овде су додељени специјални пуновремени проповедници. Од самог почетка, дело је наишло на снажно противљење неких свештеника. У локалним новинама објављивани су чланци да би људе упозорили на Јеховине сведоке. Многи грађани су такође били укључени у спиритизам. Али, захваљујући устрајности и стрпљивости разних пионира и мисионара, данас се тамо налази активна и брижна скупштина од 35 објавитеља Краљевства.

Фридрик, један од овдашњих старешина, био је рибар. Након што је присуствовао обласном конгресу 1982, он се уверио да је оно што је учио била истина. Вратио се у Акуреири одлучан да сведочи својој породици, пријатељима и колегама на послу. Фридрик је направио планове да остави свој посао рибара тако да би могао да има више времена за скупштину. Својој девојци, Хелги, рекао је да више не могу живети заједно док се не венчају, пошто је он желео да постане Јеховин сведок. Фридрик је желео да и она проучава Библију зато што се он не би ’оженио неверником‘ (1. Коринћанима 7:39). На његово изненађење, Хелга је почела да проучава. Венчали су се у фебруару 1983. и ускоро након тога крстили су се. С временом су Фридрикова мајка и сестра такође прихватиле истину.

Наша задња станица је Акранес, 350 километара од Акуреирија, преко три планинска ланца и кроз многе дивне долине. Овде је пут асфалтиран, чиме вожња постаје угодна кад се упореди с неравним и уским пошљунчаним путевима којима смо путовали већину пута. У Акранесу имамо најмању скупштину на Исланду — пет објавитеља, од којих два служе као старешине. Они се састоје од две породице које су одговориле на позив Македонца, напуштајући једну од већих скупштина у Рејкјавику, и населивши се у овом малом граду да служе тамо где је већа потреба (Дела апостола 16:9, 10). Већ више од две године, они стрпљиво  проповедају добру вест у овом подручју, уверени да ће Јехова учинити да ствари расту (1. Коринћанима 3:6).

Светли изгледи за пораст

Са стакленицима који се греју геотермалном енергијом и с вештачким светлом, исландски фармери су у стању да гаје велики избор воћа, поврћа и других биљака. Слично томе, Сведоци, опремљени духовном истином, срдачношћу благог уверавања и благословом Јеховиног светог духа, доживљавају дивне резултате на исландском подручју.

Ове године 542 особе присуствовале су Меморијалу Христове смрти, и сада се води скоро 200 кућних библијских студија. Поред тога, позитиван одазив на охрабрење да се служи у недодељеним подручјима пружа нам поуздање да ће све овцама сличне особе на овом огромном острву чути глас Доброг Пастира, Исуса Христа (Јован 10:14-16). Какав радостан исход за те верне објавитеље Краљевства који показују тако много стрпљивости и устрајности у проповедању добре вести у земљи леда и ватре током прошле 64 године!

[Мапа на 24. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Акуреири

Акранес

Кефлавик

Селефос

Вестманаејар

Рејдарфјердур

Хекла

Гејзер

ВАТНАЈЕКУЛ

РЕЈКЈАВИК

[Извор]

На темељу карте Jean-Pierre Biarda