Устрајност — битна за хришћане

„Допуните своју веру... устрајношћу“ (2. ПЕТРОВА 1:5, 6, NW).

1, 2. Зашто сви ми морамо устрајати до краја?

 ПУТУЈУЋИ надгледник и његова жена су били у посети код сухришћанина у његовим 90-им. Он је деценије провео у пуновременој служби. Док су разговарали, старији брат се сећао неких од предности којима се радовао кроз године. „Али“, жалио се док су сузе почеле да теку низ његово лице, „сада нисам у стању да учиним баш много.“ Путујући надгледник је отворио своју Библију и прочитао Матеја 24:13, где је цитирано како Исус Христ каже: „Који издржи до краја тај ће се спасти“ (Димитрије Стефановић). Тада је надгледник погледао тог драгог брата и рекао: „Коначни задатак који сви ми имамо, без обзира на то колико много или мало можемо да учинимо, јесте да устрајемо до краја.“

² Да, као хришћани сви ми морамо устрајати до краја овог система ствари или до краја нашег живота. Нема другог начина да добијемо Јеховино признање за спасење. Ми смо у трци за живот, и морамо ’трчати с устрајношћу‘ док не пређемо циљну линију (Јеврејима 12:1, NW). Апостол Петар је нагласио важност те особине кад је подстакао сухришћане: „Допуните своју веру... устрајношћу“ (2. Петрова 1:5, 6, NW). Али, шта је у ствари устрајност?

Устрајност — шта је то

3, 4. Шта значи устрајати?

³ Шта значи устрајати? Грчки глагол за „устрајати“ (hypoméno) дословно значи „остати или стајати испод“. Он се у Библији појављује 17 пута. Према лексикографима В. Бауеру (W. Bauer), Ф. В. Гингричу (F. W. Gingrich) и Ф. Данкеру (F. Danker), он значи „остати уместо побећи... задржати свој став, не попуштати“. Грчка именица за „устрајност“ (hypomoné) појављује се преко 30 пута. С обзиром на њу, A New Testament Wordbook (Речник Новог савеза), од Вилијама Барклија (William Barclay), каже: „То је став који може поднети ствари, не само мирећи се са судбином, већ с горљивом надом... То је особина која човека одржава усправним лицем у лице с ветром. То је одлика која најтежу кушњу може претворити у славу зато што иза бола гледа на циљ.“

⁴ Дакле, устрајност нам омогућује да задржимо свој став и да не изгубимо наду упркос препрекама или тешкоћама (Римљанима 5:3-5). Она иза тренутног бола гледа на циљ — награду, или дар, вечног живота, било на небу или на земљи (Јаков 1:12).

Устрајност — зашто?

5. (а) Зашто је свим хришћанима „потребна устрајност“? (б) У које две категорије се могу поделити наше кушње?

⁵ Као хришћани, свима нама је „потребно устрајање“ (Јеврејима 10:36). Зашто? У основи зато што ’на нас долазе разна искушења‘. Грчки текст овде у Јакову 1:2 указује на неочекиван или неугодан сусрет, као кад се особа суочи с неким разбојником. (Упореди Лука 10:30.) Ми се суочавамо с кушњама које се могу  поделити у две категорије: оне које су уобичајене за људе као резултат наслеђеног греха, и оне које настају због наше оданости Богу (1. Коринћанима 10:13; 2. Тимотеју 3:12). Које су неке од тих кушњи?

6. Како је један Сведок устрајао кад је био суочен с мучном болешћу?

⁶ Озбиљна болест. Попут Тимотеја, неки хришћани морају устрајати у ’честим болестима‘ (2. Тимотеју 5:23). Посебно кад смо суочени с неком хроничном, можда веома мучном болешћу, треба да устрајемо, да издржимо, уз Божју помоћ и да не изгубимо из вида нашу хришћанску наду. Размотримо пример једног Сведока у својим раним 50-им који је водио дугу, тешку борбу с малигним тумором који је брзо напредовао. Кроз две операције он је остао постојан у својој одлуци да не прими трансфузије крви (Дела апостола 15:28, 29). Али, тумор се поново појавио у његовом стомаку и наставио је да расте близу његове кичме. Док је то трајало, он је доживљавао незамисливу физичку бол коју није могла потиснути никаква количина лекова. Ипак, он је гледао иза тренутног бола на награду живота у новом свету. Наставио је да преноси своју горљиву наду докторима, медицинским сестрама и посетиоцима. Устрајао је до самог краја — до краја свог живота. Твој здравствени проблем можда не прети твом животу или није тако болан као онај који је доживео тај драги брат, али он ипак може представљати велики испит устрајности.

7. Какву врсту бола укључује устрајност за неку нашу духовну браћу и сестре?

⁷ Емоционална бол. С времена на време, неки из Јеховиног народа доживљавају ’жалост у срцу‘ која резултира ’клонулим духом‘ (Пословице 15:13). Тешка депресија није необична у овим ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘ (2. Тимотеју 3:1, NW). Science News (Научне новости) од 5. децембра 1992. известиле су: „Стопе тешке, често онеспособљавајуће депресије повећавају се код сваке наредне генерације рођене од 1915.“ Узроци такве депресије су различити, и протежу се од физиолошких фактора до болно непријатних искустава. За неке хришћане, устрајност укључује свакодневну борбу да задрже свој став насупрот емоционалном болу. Ипак, они се не предају. Они остају верни Јехови упркос сузама. (Упореди Псалам 126:5, 6.)

8. На коју финансијску кушњу можемо наићи?

 ⁸ Различите кушње на које наилазимо могу да укључују озбиљну економску тешкоћу. Кад је један брат у Њу Џерсију, САД, изненада остао без посла, било је разумљиво што се забринуо за прехрањивање своје породице и да не остане без крова над главом. Међутим, он није изгубио из вида наду у Краљевство. Док је тражио други посао, искористио је ту прилику да служи као помоћни пионир. На крају је нашао посао (Матеј 6:25-34).

9. (а) Како губитак неке вољене особе може захтевати устрајност? (б) Који библијски стихови показују да није погрешно пустити сузе жалости?

⁹ Ако си доживео губитак неке вољене особе, потребна ти је устрајност која траје дуго након што се они око тебе врате у своју нормалну рутину. Можда ти је чак посебно тешко сваке године отприлике у време кад је твоја вољена особа умрла. Подношење таквог губитка не значи да је погрешно пустити сузе жалости. Природно је оплакивати смрт некога кога смо волели, а то ни у ком случају не показује недостатак вере у наду ускрсења (Постање 23:2; упореди Јеврејима 11:19). Исусу су ’наврле сузе‘ након што је Лазар умро, иако је Он с поуздањем рекао Марти: „Брат ће твој ускрснути.“ И Лазар је заиста ускрснуо! (Јован 11:23, 32-35, 41-44).

10. Зашто Јеховин народ има јединствену потребу за устрајношћу?

¹⁰ Поред подношења кушњи које су уобичајене за све људе, Јеховин народ има једну јединствену потребу за устрајношћу. „Сви ће народи омрзнути на вас због имена мога“, упозорио је Исус (Матеј 24:9, наглашено од нас). Он је такође рекао: „Ако мене гонише, и вас ће гонити“ (Јован 15:20). Зашто сва та мржња и прогонство? Зато што без обзира где као Божје слуге живимо на земљи, Сатана покушава да сломи нашу беспрекорност према Јехови (1. Петрова 5:8; упореди Откривење 12:17). Сатана у ту сврху често проузрокује жестоко прогонство, стављајући нашу устрајност на тежак испит.

11, 12. (а) С каквим су се испитом устрајности суочили Јеховини сведоци и њихова деца у 1930-им и раним 1940-им? (б) Зашто Јеховини сведоци не поздрављају национални симбол?

¹¹ На пример, у 1930-им и раним 1940-им, Јеховини сведоци и њихова деца у Сједињеним Америчким Државама и Канади постали су мете прогонства зато што због савести нису поздравали национални симбол. Сведоци поштују симбол државе у којој живе, али се држе начела изложеног у Божјем закону у Изласку 20:4,5: ’Нећеш градити себи кипа резана нити слике од онога што је горе на небу, или доле на земљи, или у води испод земље. Нећеш им се клањати нити им служити; јер сам ја Господ, Бог твој, Бог љубоморан.‘ Кад су нека деца сведока била избачена из школа зато што су желела да своје обожавање усмере једино Јехови Богу, Сведоци су отворили Школе Краљевства за њихово школовање. Ти ученици су се вратили у јавне школе кад је Врховни суд Сједињених Амерчких Држава признао њихов религиозни положај, као што данас чине просвећене земље. Међутим, храбра устрајност тих младих служи као светао пример посебно за хришћанске младе који се данас можда суочавају с ругањем зато што настоје да живе по библијским мерилима (1. Јованова 5:21).

¹² Различите кушње на које наилазимо — како оне које су уобичајене за људе тако и оне с којима се суочавамо због наше хришћанске вере — указују зашто нам је потребна устрајност. Али, како можемо устрајати?

Устрајати до краја — како?

13. Како Јехова пружа устрајност?

¹³ Божји народ има недвосмислену предност над онима који не обожавају Јехову. Ми се за помоћ можемо обратити ’Богу устрајности‘ (Римљанима 15:5).  Ипак, како Јехова пружа устрајност? Један начин на који он то чини је кроз примере устрајности који су записани у његовој Речи, Библији (Римљанима 15:4). Док размишљамо о њима, не само да смо охрабрени да устрајемо већ такође учимо много о томе како да устрајемо. Размотримо два изванредна примера — храбру устрајност Јова и беспрекорну устрајност Исуса Христа (Јеврејима 12:1-3; Јаков 5:11).

14, 15. (а) Које је кушње Јов поднео? (б) Како је Јов био у стању да поднесе кушње с којима се суочио?

¹⁴ Какве су околности ставиле Јовову устрајност на испит? Он је претрпео економску несрећу кад је изгубио већину својих поседа (Јоб 1:14-17; упореди Јоб 1:3). Јов је осетио бол губитка кад је олуја изненада убила свих његових десеторо деце (Јоб 1:18-21). Доживео је озбиљну, веома мучну болест (Јоб 2:7, 8; 7:4, 5). Његова властита жена вршила је притисак на њега да се окрене од Бога (Јоб 2:9). Блиски пријатељи говорили су ствари које су биле болне, нељубазне и неистините. (Упореди Јоб 16:1-3 и Јоб 42:7.) Кроз све то, међутим, Јов је задржао свој став, одржавајући беспрекорност (Јоб 27:5). Ствари које је он поднео сличне су кушњама с којима се Јеховин народ суочава данас.

¹⁵ Како је Јов био у стању да поднесе све те кушње? Једна ствар која је посебно подржала Јова била је нада. „И дрво надања има“, објавио је он. ’Омлади се када се посече, и опет грање пушта‘ (Јоб 14:7). Какву је наду Јов имао? Као што је наведено неколико стихова касније, он је изјавио: „Кад би човек иза смрти опет оживети мого... Ти би ме тад звао и ја бих се одазвао, јер би се ти зажелео дела руку својих“ (Јоб 14:14, 15). Да, Јов је гледао иза свог тренутног бола. Он је знао да његове кушње неће трајати заувек. У најгорем случају морао би да устраје до смрти. Његово очекивање пуно наде било је да ће га Јехова, који с пуно љубави жели да ускрсне мртве, вратити у живот (Дела апостола 24:15).

16. (а) Шта о устрајности учимо из примера Јова? (б) Колико стварна мора да нам буде нада у Краљевство, и зашто?

¹⁶ Шта учимо из Јовове устрајности? Да бисмо устрајали до краја, никада не смемо изгубити из вида нашу наду. Упамти  и то да сигурност наде у Краљевство значи да је свака патња на коју наилазимо релативно ’кратка‘ (2. Коринћанима 4:16-18). Наша драгоцена нада је чврсто утемељена на Јеховином обећању о времену у блиској будућности када ће он „отрти сваку сузу од очију [наших] и смрти неће више бити, ни жалости ни вике, ни болести неће више бити“ (Откривење 21:3, 4). Та нада, која „не води до разочарења“, мора чувати наше размишљање (Римљанима 5:4, 5, NW; 1. Солуњанима 5:8). Она за нас мора да буде стварна — тако стварна да очима вере себе можемо замислити у новом свету — како се више не боримо с болешћу и депресијом већ сваког дана устајемо у добром здрављу и с чистим умом; како више не бринемо о тешким економским притисцима већ живимо у сигурности; како више не оплакујемо смрт вољених већ с весељем гледамо како су ускрснули (Јеврејима 11:1). Без такве наде наше садашње кушње могу нас тако савладати да се предамо. С нашом надом, какав силан подстицај имамо да наставимо да се боримо, да наставимо да истрајемо до самог краја!

17. (а) Какве је кушње Исус поднео? (б) Из које чињенице се донекле може видети интензивна патња коју је Исус поднео? (Види фусносту.)

¹⁷ Библија нас подстиче да ’гледамо‘ на Исуса и да ’помислимо на њега‘. Какве је кушње он поднео? Неке од њих биле су последица греха и несавршености других. Исус је поднео не само „противљење... од грешника“ већ и проблеме који су се појавили међу његовим ученицима, укључујући њихове честе свађе о томе ко је највећи. Више од тога, он се суочио с једним неупоредивим испитом вере. Он је ’претрпео крст [„мученички стуб“, NW]‘ (Јеврејима 12:1-3; Лука 9:46; 22:24). Тешко је чак и замислити менталну и физичку патњу укључену у бол прибијања на стуб и срамоту што је био погубљен као хулник. a

18. Према апостолу Павлу, које су две ствари подржале Исуса?

¹⁸ Шта је омогућило Исусу да устраје до краја? Апостол Павле спомиње две ствари које су подржале Исуса: „молбе и молитве“ и такође ’радост која му беше одређена‘. Исус, савршени Син Божји, није се стидео да тражи помоћ. Он је молио „вапајем силним и са сузама“ (Јеврејима 5:7; 12:2). Посебно кад се приближавала његова највећа кушња он је установио да је неопходно да више пута и усрдно моли за снагу (Лука 22:39-44). У одговору на Исусове молбе, Јехова није уклонио кушњу, већ је ојачао Исуса да је поднесе. Исус је устрајао и зато што је гледао иза мученичког стуба на своју награду — радост коју ће имати у доприношењу посвећењу Јеховиног имена и откупљивању људске породице од смрти (Матеј 6:9; 20:28).

19, 20. Како нам Исусов пример помаже да имамо реалистичан поглед на оно што укључује устрајност?

¹⁹ Из Исусовог примера, ми учимо многе ствари које нам помажу да имамо реалистичан поглед на оно што укључује  устрајност. Пут устрајности није лак пут. Ако нам је тешко да поднесемо одређену кушњу, утешно је знати да се исто догодило чак и Исусу. Да бисмо устрајали до краја, морамо често молити за снагу. Кад смо под кушњом можда понекад осећамо да нисмо достојни да се молимо. Али, Јехова нас позива да му излијемо своје срце ’јер се он брине за нас‘ (1. Петрова 5:7). А због онога што је обећао у својој Речи, Јехова се обавезао да пружи ’силу иза онога што је нормално‘ онима који га призивају у вери (2. Коринћанима 4:7-9, NW).

²⁰ Понекад морамо устрајати са сузама. За Исуса бол на мученичком стуба није сам по себи био разлог за радовање. Уместо тога, радост је била у награди која је била постављена пред њега. У нашем случају није реалистично очекивати да ћемо се увек осећати весело и одушевљено кад смо под кушњом. (Упореди Јеврејима 12:11.) Међутим, гледајући напред на награду, чак и кад се суочавамо с крајње искушавајућим ситуацијама ми то можемо ’примити радосно‘ (Јаков 1:2-4; Дела апостола 5:41). Важно је да останемо постојани — чак и ако то мора бити са сузама. Коначно, Исус није рекао: ’Онај ко пролије и последњу сузу биће спасен‘, већ: „Који издржи до краја, тај ће се спасти“ (Матеј 24:13, ДС).

21. (а) У 2. Петровој 1:5, 6, подстакнути смо да своју устрајност допунимо чиме? (б) Која ће питања бити размотрена у следећем чланку?

²¹ Тако је устрајност битна за спасење. Међутим, у 2. Петровој 1:5, 6, ми смо подстакнути да своју устрајност допунимо оданошћу Богу. Шта је оданост Богу? Како је она повезана с устрајношћу, и како је можеш стећи? Та питања биће размотрена у следећем чланку?

[Фуснота]

Како би одговорио?

◻ Шта значи устрајати?

◻ Зашто Јеховин народ има јединствену потребу за устрајношћу?

◻ Шта је Јову омогућило да устраје?

◻ Како нам Исусов пример помаже да имамо реалистичан поглед на устрајност?

[Питања за разматрање]

[Слика на 10. страни]

Школе Краљевства су биле основане да би се поучавала хришћанска деца избачена из школе због управљања свог обожавања само Јехови

[Слика на 12. страни]

Одлучан да искаже част свом Оцу, Исус је молио за снагу да истраје