Пређи на садржај

Пређи на садржај

’Окушај ме, Боже‘

’Окушај ме, Боже‘

’Окушај ме, Боже‘

’Окушај ме, Боже, и познај срце моје... изведи ме на пут вечни‘ (ПСАЛАМ 139:23, 24).

1. Како Јехова поступа са својим слугама?

 СВИ ми волимо да будемо с неким ко има разумевања, неким ко узима у обзир наше околности, неким ко нам помаже кад погрешимо, неким ко не тражи од нас више него што можемо да урадимо. Јехова Бог поступа са својим слугама на такав начин. Псалам 103:14 каже: „Он зна за грађу нашу, памти да смо прах.“ А Исус Христ, који савршено рефлектује свог Оца, упућује срдачан позив: ’Дођите к мени ви сви који се трудите и који сте оптерећени, и ја ћу вам одмор дати. Узмите јарам мој на себе [или „Дођите са мном под мој јарам“, фуснота у New World Translation (Нови свет превод)], и примите наук мој, јер сам ја благ и смеран у срцу, и наћи ћете мир душама својим. Јер је јарам мој благ и бреме је моје лако‘ (Матеј 11:28-30).

2. Упореди Јеховино гледиште с гледиштем људи с обзиром на (а) Исуса Христа, и (б) Христове следбенике.

2 Јеховино гледиште о својим слугама често се веома разликује од гледишта људи. Он гледа на ствари с друкчијег становишта и узима у обзир аспекте о којима други можда не знају ништа. Кад је Исус Христ ходао земљом, он „презрен беше, одбачен од људи“. Они који нису полагали веру у њега као Месију ’ни за што га нису узимали‘ (Исаија 53:3; Лука 23:18-21). Ипак, у Божјим очима, он је био „син [Божји] љубазни“, коме је Отац рекао: „Ти си по мојој вољи“ (Лука 3:22ДК; 1. Петрова 2:4). Међу следбеницима Исуса Христа налазе се људи који се сматрају подређенима зато што су материјално сиромашни или подносе многе невоље. Ипак, у очима Јехове и његовог Сина, такви могу бити богати (Римљанима 8:35-39; Откривење 2:9). Зашто та разлика у гледишту?

3. (а) Зашто се Јеховино гледиште о људима веома често разликује од гледишта људи? (б) Зашто је од пресудне важности да испитамо какве смо особе унутра?

3 Јеремија 11:20 одговара: ’Господ испитује бубреге и срца‘ (ДК). Он види шта смо ми унутра, чак и оне аспекте наше личности који су сакривени од очију других. Он у свом испитивању првенствени нагласак ставља на особине и стања која су пресудна за добар однос с њим, оно што има најтрајнију корист за нас. Охрабрујуће је да то знамо; то је и озбиљно. Пошто Јехова поклања пажњу оном што смо унутра, важно је да испитамо шта смо унутра ако желимо доказати да смо онакве особе какве он жели у свом новом свету. Његова Реч помаже нам да предузмемо такво испитивање (Јеврејима 4:12, 13).

Како су драгоцене Божје мисли!

4. (а) Шта је мотивисало псалмисту да објави да су Божје мисли за њега биле драгоцене? (б) Зашто оне треба да буду драгоцене за нас?

4 Након што је медитирао о ширини и дубини Божјег спознања о својим слугама, као и о Божјој изванредној способности да пружи сваку помоћ која им може бити потребна, псалмиста Давид је писао: „Скупоцене ли су ми промисли твоје, Боже!“ (Псалам 139:17а). Те мисли, откривене у његовој писаној Речи, далеко су више од било чега од људи, без обзира како бриљантне могу изгледати њихове идеје (Исаија 55:8, 9). Божје мисли нам помажу да своју пажњу усмеравамо на заиста важне ствари у животу и да будемо ревни у његовој служби (Филипљанима 1:9-11). Оне нам показују како да гледамо на ствари онако како то Бог чини. Оне нам помажу да будемо поштени сами са собом, да себи поштено признамо какве смо заиста особе у срцу. Да ли си спреман да то учиниш?

5. (а) На шта нас Божја реч подстиче да чувамо „изнад свега“? (б) Како библијски извештај у вези с Каином може да нам користи? (в) Иако нисмо под Мојсијевим законом, како нам он помаже да разумемо шта је угодно Јехови?

5 Људи су склони томе да превише наглашавају спољашњи изглед, али нас Писмо саветује: „Изнад свега срце своје чувај“ (Пословице 4:23). Како поукама тако и примерима, Библија нам помаже да то чинимо. Она нам каже да је Каин формално принео жртве Богу док је у свом срцу кипео од зловоље, затим од мржње, према свом брату Авељу. А она нас подстиче да не будемо као он (Постање 4:3-5; 1. Јованова 3:11, 12). Она бележи захтев Мојсијевог закона за послушношћу. Али, она такође наглашава да је најистакнутији захтев Закона био да они који обожавају Јехову морају да га воле свим својим срцем, умом, душом и снагом; и она наводи да је следећа по важности била заповест да воле свог ближњег као самог себе (Деутероном 5:32, 33; Марко 12:28-31).

6. Примењујући Пословице 3:1, која питања треба себи да поставимо?

6 У Пословицама 3:1, подстакнути смо не само да држимо Божје заповести већ да будемо сигурни да је та послушност израз онога што је заиста у нашем срцу. Као појединци, треба да се питамо: ’Да ли је то случај с мојом послушношћу Божјим захтевима?‘ Ако увидимо да је наша мотивација или размишљање у неким стварима мањкаво — а нико од нас не може рећи да смо беспрекорни — онда треба да се питамо: ’Шта чиним да побољшам ту ситуацију?‘ (Пословице 20:9; 1. Јованова 1:8).

7. (а) Како нам Исусова осуда фарисеја у Матеју 15:3-9 може помоћи у чувању нашег срца? (б) Које ситуације могу од нас захтевати да предузмемо оштре мере да дисциплинујемо свој ум и срце?

7 Кад су се јеврејски фарисеји претварали да исказују част Богу док су подмукло унапређивали један обичај мотивисан користољубљем, Исус их је осудио као лицемере и показао је да је њихово обожавање било узалудно (Матеј 15:3-9). Исус је такође упозорио да, да бисмо угодили Богу, који види срце, није довољно водити спољашњи моралан живот док се у исто време, да бисмо доживели неко страсно задовољство, такође непрестано бавимо мислима које су неморалне. Можда треба да предузмемо драстичне мере да дисциплинујемо свој ум и срце (Пословице 23:12; Матеј 5:27-29). Таква дисциплина је такође потребна ако као резултат нашег световног посла, наших циљева у образовању, или нашег избора забаве, постајемо опонашаоци света, дозвољавајући му да нас обликује према својим мерилима. Немојмо никада заборавити да се ученик Јаков обраћа као ’прељубочинцима‘ онима који тврде да припадају Богу али који желе да буду пријатељи света. Зашто? Зато што је „сав свет под влашћу лукавога“ (Јаков 4:4; 1. Јованова 2:15-17; 5:19).

8. Да бисмо извукли пуну корист из Божјих мисли, шта треба да радимо?

8 Да бисмо извукли пуну корист из Божјих мисли о тим и другим стварима, треба да резервишемо време да их читамо или слушамо. Више од тога, треба да их проучавамо, говоримо о њима, и медитирамо о њима. Многи читаоци Куле стражаре редовно присуствују скупштинским састанцима Јеховиних сведока, где се разматра Библија. Они искупљују време од других тежњи да би то чинили (Ефесцима 5:15-17). А оно што примају за узврат вреди далеко више од материјалног богатства. Зар не мислиш тако?

9. Зашто неки који присуствују хришћанским састанцима напредују брже од других?

9 Међутим, неки који присуствују тим састанцима брже духовно напредују од других. Они у свом животу потпуније примењују истину. Чиме се то може објаснити? Често је главни фактор њихова марљивост у личном студију. Они увиђају да ми не живимо само од хлеба; духовна храна сваког дана исто је тако важна као и редовно узимање физичке хране (Матеј 4:4; Јеврејима 5:14). Зато они настоје да сваког дана проведу бар мало времена читајући Библију или публикације које објашњавају Библију. Они се припремају за скупштинске састанке, унапред проучавајући градиво и тражећи библијске стихове. Они чине више од тога да прочитају тај материјал; они медитирају о њему. Њихов образац проучавања укључује озбиљно размишљање о томе како оно што уче треба да утиче на њихов властити живот. Док духовно расту, они почињу осећати попут псалмисте који је написао: „Како љубим закон твој!... Дивне су наредбе твоје“ (Псалам 1:1-3; 119:97, 129).

10. (а) Колико је дуго корисно да се настави с проучавањем Божје речи? (б) Како то показује Писмо?

10 Било да проучавамо Божју реч годину, 5 година, или 50 година, то никада не постаје пуко понављање — не ако су нам Божје мисли драгоцене. Без обзира на то колико је неко од нас научио из Писма, има још тога што не знамо. „Велик ли је број њихов!“ рекао је Давид. „Да их бројим, више их је него песка.“ Божје мисли су изнад наше способности бројања. Кад бисмо Божје мисли набрајали цели дан и кад бисмо заспали чинећи то, кад бисмо се ујутро пробудили, још увек би било много тога о чему можемо размишљати. Зато је Давид написао: „Пренем се [„кад се пробудим“, ДК] и јоште сам са тобом“ (Псалам 139:17, 18). У сву вечност биће још тога што можемо учити о Јехови и његовим путевима. Никада нећемо доћи до тачке да знамо све (Римљанима 11:33).

Мрзети оно што Јехова мрзи

11. Зашто је важно не само познавати Божје мисли већ и делити његова осећања?

11 Циљ нашег проучавања Божје речи није да само своју главу напунимо чињеницама. Док дозвољавамо да Божје мисли продиру у наше срце, ми такође почињемо да делимо Божја осећања. Како је то само важно! Ако не развијемо таква осећања, какав може бити резултат? Иако бисмо можда били у стању да поновимо оно што Библија каже, ми бисмо, међутим, можда сматрали пожељним оно што је забрањено, или бисмо можда осећали да је оно што се захтева терет. Истина је да чак и ако мрзимо оно што је неисправно, можда водимо борбу због људске несавршености (Римљанима 7:15). Али, ако не улажемо искрене напоре да оно што смо унутра доведемо у склад с оним што је исправно, да ли можемо очекивати да угодимо Јехови, који ’искушава срца‘? (Пословице 17:3).

12. Колико су важне божанска љубав и божанска мржња?

12 Божанска мржња је снажна заштита од неисправног поступања, као што и божанска љубав вршење онога што је исправно чини задовољством (1. Јованова 5:3). Писмо нас увек изнова подстиче да развијамо и љубав и мржњу. „Ви који [Јехову] љубите, мрзите на зло!“ (Псалам 97:10). „Гнушајте се зла, држите се добра“ (Римљанима 12:9, Чарнић). Чинимо ли то?

13. (а) С којом се Давидовом молитвом у вези с уништењем злих потпуно слажемо? (б) Као што је показано у Давидовој молитви, ко су били зли за које је он молио Бога да их уништи?

13 Јехова је јасно навео своју намеру да искорени зле са земље и да уведе нову земљу у којој ће боравити праведност (Псалам 37:10, 11; 2. Петрова 3:13). Љубитељи праведности чезну да то време дође. Они се у потпуности слажу с псалмистом Давидом, који је молио: „Да хоћеш, Боже, убити бездушника! Крвопије, идите од мене! Они злобно за те говоре; због лажи узимају непријатељи твоји име твоје!“ (Псалам 139:19, 20). Давид није лично жудео за тиме да убије такве бездушнике. Он је молио да одмазда дође од Јеховине руке (Деутероном 32:35; Јеврејима 10:30). То нису били људи који су на неки начин само увредили Давида лично. Они су погрешно приказали Бога, узимајући његово име на недостојан начин (Излазак 20:7). Они су непоштено тврдили да му служе, али су користили његово име да унапређују властите сплетке. Давид није имао љубави према онима који су изабрали да буду Божји непријатељи.

14. Да ли има злих људи којима се може помоћи? Ако има, како?

14 Милијарде људи не познају Јехову. Многи од њих у незнању практикују ствари за које Божја реч показује да су зле. Ако наставе с таквим поступањем, они ће бити међу онима који ће погинути током велике невоље. Ипак, Јехови није драга смрт злих, а исто тако не сме бити драга ни нама (Езекјел 33:11). Све док то време дозвољава, ми настојимо да помогнемо таквим људима да науче и примењују Јеховине путеве. Али, шта ако неки људи показују интензивну мржњу према Јехови?

15. (а) Ко су били они које је псалмиста сматрао ’непријатељима‘? (б) Како данас можемо показати да „мрзимо“ оне који се буне против Јехове?

15 С обзиром на њих, псалмиста је рекао: „Зар да ја не мрзим оне који те мрзе Господе? и да се не гадим на оне који на те устају? Пуном мржњом мрзим на њих: то су непријатељи моји“ (Псалам 139: 21, 22). Зато што су интензивно мрзели Јехову, Давид је на њих гледао с гнушањем. Отпадници су укључени међу оне који показују своју мржњу према Јехови бунећи се против њега. У ствари, отпад је побуна против Јехове. Неки отпадници тврде да познају Бога и да му служе, али они одбацују његове науке или захтеве изложене у његовој Речи. Други тврде да верују у Библију, али одбацују Јеховину организацију и активно покушавају да спрече њено деловање. Кад намерно изаберу такву злоћу након што упознају шта је исправно, кад то зло постане тако укорењено да је нераздвојни део њихове нарави, онда хришћанин мора мрзети (у библијском смислу те речи) оне који су нераздвојно прионули уз зло. Прави хришћани деле Јеховина осећања према таквим отпадницима; они нису знатижељни за отпадничке идеје. Насупрот томе, они се ’гаде‘ на оне који су себе учинили Божјим непријатељима, али Јехови препуштају да изврши освету (Јоб 13:16; Римљанима 12:19; 2. Јованова 9, 10).

Кад нас Бог окушава

16. (а) Зашто је Давид желео да га Јехова окуша? (б) У вези с нашим срцем, шта треба да молимо Бога да нам помогне да разаберемо?

16 Давид ни на који начин није желео да буде као ти зли. Многи људи покушавају да сакрију шта су унутра, али Давид је понизно молио: ’Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме и познај помисли моје, и види јесам ли на злу путу и изведи ме на пут вечни‘ (Псалам 139:23, 24). Кад је указао на своје срце, Давид није мислио на телесни орган. У складу са симболичним значењем тог израза, он је указао на оно што је био унутра, на унутрашњег човека. И ми треба да желимо да Бог испита наше срце и разабере да ли имамо било какве неисправне жеље, склоности, емоције, намере, мисли, или мотиве (Псалам 26:2). Јехова нас позива: „Дај ми, сине, срце своје; уживале очи твоје у путевима мојим“ (Пословице 23:26).

17. (а) Уместо да прикривамо мисли које нас узнемирују, шта треба да радимо? (б) Да ли треба да нас изненади ако у нашем срцу пронађемо неисправна нагињања, и шта треба да урадимо у вези с њима?

17 Ако у нама постоје скривене било које болне, узнемиравајуће мисли због неисправних жеља или неисправних мотива или због неког неисправног понашања с наше стране, онда сигурно желимо да нам Јехова помогне да исправимо ту ствар. Уместо формулације ’зао пут‘, Мофатов превод користи израз „неисправан пут“; The New English Bible (Нова енглеска Библија) каже: „Сваки пут који тебе [то јест, Бога] жалости.“ Можда ми сами јасно не разумемо наше мисли које нас узнемирују и зато не знамо како да свој проблем изразимо Богу, али он разуме нашу ситуацију (Римљанима 8:26, 27). Не треба да нас изненади ако у нашем срцу постоје зла нагињања; међутим, не треба да их оправдавамо (Постање 8:21). Треба да тражимо Божју помоћ да их искоренимо. Ако заиста волимо Јехову и његове путеве, можемо да му се обратимо за такву помоћ с поуздањем да је „Бог... већи од срца нашега и зна све“ (1. Јованова 3:19-21).

18. (а) Како нас Јехова изводи на пут вечни? (б) Ако наставимо да следимо Јеховино вођство, какву срдачну похвалу можемо очекивати да примимо?

18 У складу с молитвом псалмисте да га Јехова изведе на пут вечни, Јехова заиста води своје понизне, послушне слуге. Он их изводи не само на пут који може значити дуг живот зато што нису прерано одрезани због чињења зла већ и на пут који води у вечни живот. Он у нас урезује да нам је потребна Исусова жртва која има вредност да окаје грехе. Кроз своју Реч и своју организацију, он нам пружа битну поуку тако да смо у стању да вршимо његову вољу. Он нам наглашава важност одазивања на његову помоћ тако да унутра постанемо онаква особа за какву се издајемо споља (Псалам 86:11). И он нас охрабрује изгледом да савршено здравље, у праведном новом свету, заједно с вечним животом, користимо у служењу њему, једином правом Богу. Ако наставимо да се лојално одазивамо на његово вођство, он ће нам, у ствари, рећи као што је рекао свом Сину: „Ти си по мојој вољи“ (Лука 3:22ДК; Јован 6:27; Јаков 1:12).

Какав је твој коментар?

Зашто се Јеховино гледиште о својим слугама често разликује од гледишта људи?

◻ Шта нам може помоћи да разаберемо шта Бог гледа кад испитује наше срце?

◻ Какав студиј нам помаже да учимо чињенице и да чувамо своје срце?

◻ Зашто је важно не само знати шта Бог каже већ и делити његова осећања?

◻ Зашто лично треба да молимо: „Окушај ме, Боже, и познај срце моје“?

[Питања за разматрање]

[Слика на 16. страни]

Кад проучаваш, настој да усвојиш Божје мисли и осећања

[Слика на 18. страни]

Јеховиних мисли има ’више него песка‘

[Извор]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.