Јехова — љубитељ праведности и правде

ЈЕДНА девојчица у Сарајеву питала се зашто деца у њеном граду морају подносити толико много патње. „Ништа нисмо урадили. Ми смо недужни“, каже она. Избезумљене мајке у Аргентини демонстрирају на јавном тргу у Буенос Ајресу већ неких 15 година у знак протеста због нестанка њихових синова. Један Африканац по имену Имануел, коме су мајка и три сестре брутално убијене током избијања етничког насиља, инсистира: „Свако мора добити оно што је заслужио ... Ми желимо правду.“

Правда је једна од главних особина Јехове Бога. ’Сви су путеви његови правда‘, каже Библија. Заиста, Јехова је „љубитељ праведности и правде“ (5. Мојсијева 32:4, ДК; Псалам 33:5, NW). Да бисмо добро знали Бога, морамо разумети његов осећај за правду и научити да то опонашамо (Осија 2:19, 20; Ефесцима 5:1).

Наш концепт правде вероватно је уобличен тиме како људи схватају ову особину. У неким деловима света правда је често приказана као жена повезаних очију која држи мач и вагу. Људска правда треба да буде непристрана, то јест, слепа на богатство или утицај. Она на ваги треба пажљиво да одмерава кривицу или недужност оптуженог. Својим мачем правда треба да заштити недужне и казни виновнике зла.

Књига Right and Reason—Ethics in Theory and Practice каже да је „правда повезана са законом, обавезом, правима и дужностима и дели своје награде према равноправности или заслузи.“ Али Јеховина правда иде много даље од те дефиниције. То можемо видети разматрањем дела̂ и особина Исуса Христа који је толико много сличан свом небеском Оцу (Јеврејима 1:3).

Речи из Исаије 42:3 на Исуса је применио Матеј, писац јеванђеља, који је навео: „Трске стучене неће преломити, и стењка [„фитиљ“, NW] који тиња неће угасити, док не доведе правду до победе.“ Исус је објавио утешну поруку људима који су били попут стучене трске која је била повијена и чак згажена. Они су били попут тињајућег фитиља на лампи, као да се њихова последња искра живота скоро угасила. Уместо фигуративног ломљења стучене трске и гашења тињајућих фитиља, Исус је осећао сажаљење према јаднима, поучавао их, лечио и разјашњавао им правду Јехове Бога (Матеј 12:10-21, Ча). Као што је пророк Исаија прорекао, та врста правде улива наду.

Милосрђе и Јеховина правда

Милосрђе је суштински део Божје правде. То је истакнуто када је Исус био на земљи. Он је савршено заступао Божја мерила правде и праведности. Међутим, јеврејски књижевници и фарисеји настојали су да постигну праведност слеђењем крутих правила закона — углавном оних која су сами направили. Њихова закониташка правда обично је елиминисала милосрђе. Многи сукоби између Исуса и фарисеја окретали су се око овог питања: шта су истинска правда и праведност? (Матеј 9:10-13; Марко 3:1-5; Лука 7:36-47).

Исус је илустровао како се према другима поступа на поштен и праведан  начин. Један човек који је био верзиран у закону једном је питао Исуса шта је неопходно да би неко наследио вечни живот. У одговору Исус му је поставио питање и похвалио га када је одговорио да су два највећа закона волети Бога свим срцем, душом, умом и снагом и волети ближњег као себе. Онда је тај човек питао: „Ко је ближњи мој?“ Исус је одговорио тако што је испричао илустрацију о пријатељском Самарјанину (Лука 10:25-37).

Јеховина праведност и милосрдна правда били су показани примером у Исусовој илустрацији о Самарјанину. Тиме што је несебично помогао повређеном човеку кога није ни познавао, Самарјанин је урадио нешто поштено, праведно и милосрдно. Сам Исус је показао тај исти дух када је био на земљи. Он је био праведан и поштен. Надаље, дао је свој живот за људе у потреби, за грешно и несавршено човечанство потчињено патњи, болести и смрти. Апостол Павле је повезао праведност с припремом за откуп. Он је писао: „Зато дакле као што по греху једнога дође осуђење на све људе, тако исто по делу правде једнога дође на све људе оправдање на живот“ (Римљанима 5:18). Ово ’дело правде‘ било је Божји начин спасавања послушног човечанства од катастрофалних последица Адамовог греха за који они нису били директно одговорни.

Божја правда је настојала да искупи грешне људе и да у исто време подржава праведна начела. Игнорисање греха било би и неправедно и без љубави јер би охрабривало на безакоње. С друге стране, ако би Божја правда била ограничена на дељење или награде или казне, ситуација човечанства била би безнадежна. Према Библији „плата за грех [је] смрт“ и „нема праведног, нема га ни једног“ (Римљанима 3:10; 6:23). По високу цену за себе и свог вољеног Сина, Јехова је обезбедио помирбену жртву за грехе (1. Јованова 2:1, 2).

Откупнина показује да је божанска правда проткана начелном љубављу (грчки агапе). Заиста, Божја правда је оно што спроводи у дело његова праведна начела — одраз онога што он сматра моралним. Дакле, када је Бог исказује, агапе је љубав на којој је заснована божанска правда (Матеј 5:43-48). Стога ако заиста схватамо Јеховину правду имаћемо апсолутно поверење у његове судске одлуке. Као „судија целе земље“, он увек ради оно што је исправно (Постање 18:25; Псалам 119:75).

Опонашати Јеховину правду

Библија нас подстиче да ’постанемо опонашаоци Бога‘ (Ефесцима 5:1, NW). То значи опонашати његову правду као и његову љубав. Међутим, пошто смо несавршени, наши путеви нису узвишени као путеви Јехове Бога (Исаија 55:8, 9; Језекиљ 18:25). Како онда можемо доказати да смо љубитељи праведности и правде? Облачењем ’нове личности која је створена по Божјој вољи у истинској праведности и лојалности‘ (Ефесцима 4:24, NW). Онда ћемо волети оно што Бог воли и мрзети оно што он мрзи. ’Истинска праведност‘ се клони насиља, неморала, нечистоће и отпадништва јер то повређује оно што је свето (Псалам 11:5; Ефесцима 5:3-5; 2. Тимотеју 2:16, 17). Божанска правда нас такође покреће да показујемо искрено занимање за друге (Псалам 37:21; Римљанима 15:1-3).

Осим тога, ако ценимо милосрдну природу Божје правде нећемо бити наклоњени ка томе да судимо духовној браћи или сестрама. Како бисмо их икада могли разумети као што их Јехова разуме? Зар им не бисмо судили према нашем пристраном гледишту? Стога је Исус упозорио: „Не судите, да се вама  не суди. Јер ће вам се судити судом којим ви судите, и мериће вам се мером којом ви мерите. Зашто видиш трун у оку брата свога, а брвна у оку своме не примећујеш? Или, како можеш рећи брату своме: Стани да ти извадим трун из ока твога, ти који имаш брвно у оку своме? Лицемере, извади најпре брвно из ока свога, па ћеш онда видети како ћеш да извадиш трун из ока брата свога“ (Матеј 7:1-5). Поштена процена наше властите несавршености задржаће нас од тога да доносимо пресуде које би Јехова сматрао неправедним.

Наименоване скупштинске старешине су обавезне да суде у случајевима озбиљног неисправног поступања (1. Коринћанима 5:12, 13). Кад то раде они се сећају да Божја правда тражи да се укаже милосрђе где је то могуће. Ако нема основе за то — као што је у случају непокајничких грешника — не може се указати милосрђе. Али старешине не одстрањују таквог виновника зла из скупштине ради осветољубивости. Они се надају да ће га сам поступак искључења уразумити. (Упореди с Језекиљом 18:23.) Под Христовим поглаварством старешине служе у корист правде а то укључује бити „заклон од ветра“ (Исаија 32:1, 2). Стога они морају показивати непристраност и разумност (Поновљени закони 1:16, 17).

По правди сејте

Док ишчекујемо Божји праведни нови свет морамо ’тражити правду‘ да бисмо уживали у Божјој наклоности (Софонија 2:3; 2. Петрова 3:13). Ова замисао је дивно изражена у речима које се налазе у Осији 10:12: „По правди сејте, по милосрђу жањите, искрчите себи нову њиву! Време је да тражите Господа, док он не дође и излије на вас правду.“

У нашем свакодневном животу имамо многе прилике да ’по правди сејемо‘, баш као што је и Исус илустровао својом параболом о пријатељском Самарјанину. Јехова ће осигурати да ’по милосрђу жањемо‘. Ако наставимо да ходимо ’путем правде‘ и даље ћемо примати упутства у праведности под влашћу Краљевства (Исаија 40:14). Како време пролази, без сумње ћемо чак потпуније ценити то што је Јехова љубитељ праведности и правде (Псалам 33:4, 5, NW).

[Слика на 23. страни]

Пријатељски Самарјанин је примером показао Јеховину правду

[Слика на 23. страни]

Исус је имао сажаљење према јадним људима који су били као стучена трска