Крепио их је њихов највећи Пријатељ

ЈЕДНО пријатељство нарочито крепи Јеховине сведоке. То је драгоцен однос с њиховим највећим Пријатељем, Јеховом Богом. (Упореди с Јаковом 2:23.) Он их крепи током великих испита вере.

Запис о интегритету Сведока̂ под тоталитарним режимима похвалили су многи посматрачи. Један од њих је доктор филозофије и природних наука, Јиржи Крупичка, који је 1968. емигрирао из Чехословачке након што је многе године провео у комунистичким концентрационим логорима. У својој књизи Renesance rozumu, он коментарише о патњи и постојаности Сведока који су били затворени због своје неутралности.

Под комунистичком владавином многи Сведоци су били осуђени на казну затвора због своје вере. Иако су били затворени они су одбили да копају уранијум у ратне сврхе (Исаија 2:4). Крупичка описује једну сцену којој је присуствовао у једном од тих рудника године 1952. Видео је две фигуре како стоје попут ледених статуа на оштром зимском времену. Метална бурад прекривала су њихове главе и горњи део тела.

„Стајали су тамо у затворским дроњцима од раног јутра“, пише Крупичка. „Како су могли издржати да стоје тако дуго на смрзнутим ногама? Снагом вере. Бурад су била стара и зарђала. Немилосрдне руке набиле су их на њихове главе и рамена тако снажно да су шиљате ивице прошле кроз блузу и кожу једног човека и крв је цурила из његовог рукава.

„Стражари су зауставили нашу колону испред њих и командир је одржао кратак говор. То што су одбили да раде, рекао је, јесте побуна и у складу с тим су кажњени. Никакве сентименталне празне речи о рату и убијању неће помоћи овим приговарачима који се противе рату, овим непријатељима социјализма.“

Командир је узео једну металну шипку и треснуо једно буре. Човек у њему се срушио док је буре још увек прекривало његову главу. Оно што се затим догодило дубоко се урезало у Крупичково сећање.

Он наводи: „Из бурета се чуло певање. Меки гласови, шаптава молитва Богу, који је могао чути све са сваког места — чак и покушај певања из старог, зарђалог бурета од уранијума. Он то чује гласније него песму хора у огромној катедрали.“

Дана 1. септембра 1993. дело Јеховиних сведока у Чешкој Републици добило је законско признање. Чешки Сведоци се сада радују вршењу свог хришћанског образовног дела у слободи. Да, они су одушевљени да другима говоре о Јехови, њиховом највећем Пријатељу.

[Слика на 7. страни]

Конгресни делегати у Чешкој Републици