Девојчица која је говорила с одважношћу
Они су вршили Јеховину вољу
Девојчица која је говорила с одважношћу
ТОКОМ десетог века пре н. е., односи између Израела и Сирије били су затегнути. Избијање борби било је толико уобичајено да када су прошле три године без насиља, био је то историјски рекорд (1. Краљевима 22:1).
У то време нарочито су биле претеће сиријске пљачкашке банде од којих су се неке састојале од стотина војника. Ови ратници би упадали и пљачкали Израелце, отимајући и поробљавајући многе — чак и децу.
У току једног напада ’једна мала девојчица‘ била је немилосрдно силом растављена од своје богобојазне породице (2. Краљевима 5:2). Одведена у Сирију, била је присиљена да живи међу онима које је можда сматрала застрашујућима и непознатима — људима који су обожавали сунце, месец, звезде, дрвеће, биљке и чак и камење. Како су они само били другачији од њене породице и пријатеља који су обожавали јединог истинитог Бога, Јехову! Међутим, чак и у тој страној околини та девојчица је показала изванредну одважност у погледу обожавања Јехове. Као резултат тога променила је живот једног истакнутог званичника који је служио краљу Сирије. Да видимо како.
Одважност да се отворено говори
Ова девојчица је остала безимена у библијском извештају. Постала је слушкиња жене Немана, храброг војводе краља Вен-Адада II (2. Краљевима 5:1). Иако је био високо поштован, Неман је имао огавну болест губу.
Можда је учтиво понашање ове девојчице подстакло Неманову супругу да јој се повери. Та жена је можда питала девојчицу: ’Шта се у Израелу чини за губавце?‘ Ова Израелка се није стидела да неустрашиво каже: „Кад би господар мој отишао к пророку у Самарију, он би га излечио од губе!“ (2. Краљевима 5:3).
Речи ове девојчице нису одбачене као дечја фантазија. Напротив, о томе је извештен краљ Вен-Адад који је послао Немана и друге на путовање дуго 150 километара у Самарију у потрази за овим пророком (2. Краљевима 5:4, 5).
Излечење Немана
Неман и његови људи отишли су израелском краљу Јораму, носећи препоруку од Вен-Адада и прилично велик новчани поклон. Не изненађује што краљ Јорам који је обожавао теле није испољио веру у Божјег пророка као што је то урадила та слушкиња. Уместо тога, мислио је да је Неман дошао да тражи кавгу. Када је Божји пророк Јелисеј чуо за Јорамову стрепњу одмах је послао поруку захтевајући да краљ пошаље Немана у његову кућу (2. Краљевима 5:6-8).
Када је Неман стигао до Јелисејеве куће, пророк је послао гласника који му је рекао: „Иди и окупај се седам пута у Јордану, и оздравиће тело твоје и бићеш чист“ (2. Краљевима 5:9, 10). Неман се разбеснео. Очекујући неко чудесно и разметљиво исцељење питао је: „Нису ли реке Дамаштанске, Авана и Фарфар, боље од свих вода Израиљских? Не бих ли се могао у њима окупати и очистити?“ Неман је у бесу отишао од Јелисејеве куће. Али када су Неманове слуге резоновале с њим, он се коначно предао. Након што се седам пута окупао у реци Јордану, „пут његова поста као пут малога детета, и он би чист“ (2. Краљевима 5:11-14).
Вративши се Јелисеју, Неман је рекао: „Ево сад признајем да нема Бога нигде на земљи до у Израиљу.“ Неман се заветовао да „неће више приносити жртава паљеница ни других жртава другим боговима, него Господу“ (2. Краљевима 5:15-17).
Поука за нас
Неман не би отишао пророку Јелисеју да млада слушкиња није одважно отворено говорила. Данас многи млади поступају на сличан начин. У школи су можда окружени ученицима који нису заинтересовани за служење Богу. Ипак, они отворено говоре о ономе у шта верују. Неки од њих почињу да тако поступају у изузетно нежним годинама.
Узмимо у обзир Александру, петогодишњу девојчицу из Аустралије. Када је кренула у школу, њена мајка је заказала састанак са учитељицом да би јој објаснила веровања Јеховиних сведока. Али Александрину мајку је чекало изненађење. „Већ сам упозната с многим вашим веровањима, као и с тим шта Александра хоће, а шта неће радити у школи“, рекла је учитељица. Александрина мајка је била зачуђена јер није било ни једног другог детета Сведока у школи. „Александра нас је обавестила“, објаснила је учитељица. Да, ова мала девојчица је већ имала тактичан разговор са својом учитељицом.
Такви млади одважно отворено говоре. Они тако поступају у складу с Псалмом 148:12, 13: „Момци и девојке, старци и деца! Нек сви хвале име Господње, јер је само његово име узвишено, и слава је његова изнад земље и неба.“