Питања читалаца

Можемо ли рећи да данашње Божје слуге које имају земаљску наду имају исто толико Божјег духа као и духом помазани хришћани?

Ово није ново питање. О истој ствари је било говора у „Питањима читалаца“ у Кули стражари од 15. априла 1952. Од тада су многи постали Сведоци, па зато можемо осмотрити ово питање и у току осматрања поново сагледати шта је тај ранији материјал казао.

У основи, одговор је потврдан, верна браћа и сестре из класе других оваца могу имати једнак удео у примању Божјег светог духа као и помазани хришћани (Јован 10:16).

Наравно, то не значи да дух делује на исти начин код свих појединаца. Сети се верних слугу из претхришћанског доба који су сигурно примили Божји дух. Силом која потиче од тог духа, неки од њих су убијали дивље звери, лечили болесне, чак подизали мртве. А био им је потребан дух да би написали надахнуте библијске књиге (Судије 13:24, 25; 14:5, 6; 1. Краљевима 17:17-24; 2. Краљевима 4:17-37; 5:1-14). Кула стражара је рекла: „Иако нису били из помазане класе, они су били испуњени светим духом.“

Гледано из другог угла, узмимо у обзир људе и жене у првом веку који су били помазани светим духом и тако постали духовни синови Божји с небеском надом. Сви су били помазани али то не значи да је након тога дух деловао на све њих на исти начин. То је очигледно из 12. поглавља 1. Коринћанима. Тамо апостол Павле дискутује о даровима духа. У 8, 9, и 11. стиху читамо: „Једноме се даје духом реч мудрости, другоме реч разумна по истоме Духу, другоме вера, тим истим Духом, другоме дар исцељивања, по том истом Духу... А све то чини један и исти Дух, раздељујући по својој вољи свакоме како хоће.“

Значајно је да ни тада нису све помазане особе имале чудесне дарове духа. У 14. поглављу 1. Коринћанима Павле је споменуо један хришћански састанак на коме је једна особа имала дар језика, али нико од присутних није имао дар превођења. Поред тога, у једној ранијој прилици, сваки од њих је доживео помазање светим духом. Да ли би било разумно рећи да је тај брат који је имао дар језика имао више духа него остали присутни? Не. Те друге помазане особе нису биле у неповољном положају, као да нису могле тако добро разумети Библију или да нису могле тако добро да се суоче с кушњама. Тај дух је деловао на посебан начин на брата који је могао говорити језицима. Ипак, било је потребно да и он и они остану близу Јехове и да се ’испуњавају духом‘ као што је Павле писао (Ефесцима 5:18).

Што се тиче оних који данас представљају остатак, они су сигурно примили Божји дух. У једном тренутку он је деловао на њих на посебан начин — у време када су били помазани и усвојени као духовни синови. Након тога они се ’испуњавају духом‘ имајући његову помоћ кад настоје да јасније схвате Библију, кад преузимају вођство у делу проповедања, или кад се суочавају с испитима — личним или организационим.

Чланови ’других оваца‘, иако не доживљавају да буду помазани, у другим погледима примају свети дух. Кула стражара од 15. априла 1952. приметила је:

„’Друге овце‘ данас извршавају исто дело проповедања као и остатак, под истим искушавајућим околностима, и показују исту верност и интегритет. Хране се за истим духовним столом, једући исту храну, упијајући исте истине. Будући да су земаљска класа, са земаљском надом и горљивим интересовањем за земаљске ствари, они се можда више интересују за стихове који су повезани са земаљским условима у новом свету; док помазани остатак, с небеском надом и снажним личним интересовањем за ствари духа, можда марљивије проучава те ствари у Божјој Речи... Ипак, остаје чињеница да су исте истине и исто разумевање доступни обема класама, и оно што одређује колико разумевање о небеским и земаљским стварима стичу јесте то колико се појединци усредсређују на проучавање. Господов дух је у једнаким количинама на располагању обема класама, а спознање и разумевање пружају се у истој мери и једнима и другима, уз једнаке прилике да то упију.“