„Признајте, дакле, такове“

У КОРИНТСКОЈ скупштини није било све у реду. Постојао је шокантан случај неморала, међу браћом фракције. Неки су се суочавали са озбиљним личним проблемима или су имали питања на која је требало одговорити. Нека браћа су један другога изводили на суд; други су чак порицали ускрсење.

Такође су се појавила озбиљна питања. Да ли они у религиозно раздељеном дому треба да остану са својим супружницима који нису у вери, или треба да се раздвоје? Каква је улога сестара у скупштини? Да ли је прикладно узети месо жртвовано идолима? Како треба водити састанке — укључујући и Господову вечеру? (1. Коринћанима 1:12; 5:1; 6:1; 7:1-3, 12, 13; 8:1; 11:18, 23-26; 14:26-35).

Без сумње, забринути за добробит своје браће у тако проблематичној духовној клими, Ахајик, Фортунат и Стефанин  кренули су на пут да посете апостола Павла у Ефесу. Осим тих узнемиравајућих вести, могуће је да су Павлу носили и једно писмо од скупштине које је садржавало питања о овим стварима (1. Коринћанима 7:1; 16:17). Очигледно, ова тројица браће нису били једини који су били забринути због ситуације. Павле је, у ствари, већ примио вести „од Хлојиних људи“, да међу члановима скупштине постоје распре (1. Коринћанима 1:11). Несумњиво, извештај гласника је помогао Павлу да стекне јасније разумевање ситуације, да одлучи какав савет да пружи, и како да одговори на постављена питања. Изгледа да је писмо које ми познајемо као Прва Коринћанима Павлов одговор, вођен Божјим светим духом. Можда су Ахајик, Фортунат и Стефанин били они који су уручили то писмо.

Ко су били Ахајик, Фортунат и Стефанин? Шта можемо научити проучавајући шта Писмо каже о њима?

Стефанинов дом

Стефанинов дом је био „првина“ Павлове службе у римској провинцији Ахаји, у јужној Грчкој, отприлике 50. године н. е., и Павле их је лично крстио. Очигледно, Павле их је сматрао референцом, зрелим стабилишућим утицајем за Коринћане. Срдачно их је похвалио за њихову активност у корист те скупштине: „Молимо вас пак, браћо, ви знате да је дом Стефанинов првина од Ахаје, и да се одреди на служење [„да су се они ставили у службу“, Ча] светима. Будите дакле сусретљиви [„покорни“, Ча] према таквима, и према свакоме који помаже и труди се на овом делу“ (1. Коринћанима 1:16; 16:15, 16). Ко је тачно сачињавао Стефанинов „дом“ није речено. Овај израз би једноставно могао подразумевати чланове породице, али такође би могао обухватити и слуге или запослене раднике. Пошто је Ахајик латинско име типично за неког слугу, а Фортунат типично за слободњака, неки коментатори претпостављају да су њих двојица можда били чланови овог истог дома.

Шта год да је случај, Павле је Стефанинов дом сматрао узорним. Његови чланови су се „ставили у службу светима“. Стефанинова породица мора да је препознала да постоји посао који треба урадити за добро скупштине и добровољно је прихватила ту службу као личну одговорност. Њихова жеља да изврше такву службу за свете несумњиво је заслуживала моралну подршку и признање.

„Умирише дух мој и ваш“

Иако је Павле био забринут због ситуације у Коринту, долазак тројице гласника послужио је да се ободри. Павле каже: „Обрадовах се доласку Стефанину и Фортунатову и Ахајикову; они ми накнадише вашу одсутност, јер умирише дух мој и ваш. Научите се дакле да цените такве људе [„Признајте, дакле, такове“, Ча]“ (1. Коринћанима 16:17, 18). Под таквим околностима, физичка одвојеност од Коринћана вероватно је за Павла била извор бриге, али сада је присутност њихових изасланика надокнадила одсутност целе скупштине. Њихов извештај вероватно је служио да употпуни Павлову слику о ситуацији, и да растера барем неке од његових страхова. Можда ствари  на крају крајева и нису биле тако лоше како их је он замишљао.

Према Павлу, мисија ове тројице не само што је умирила његов дух већ је такође послужила да умири дух коринтске скупштине. Без сумње је за њих било олакшање да знају да су њихови гласници Павлу јасно објаснили сваки аспект ситуације и да ће им се вратити с његовим саветом.

Тако су Стефанин и његова два пријатеља била срдачно препоручена због њихових дела у корист Коринћана. Павлово цењење према овим људима било је толико да је требало да кад се врате они пруже вођство у тој подељеној коринтској скупштини. Апостол је подстакао браћу: „Будите дакле сусретљиви [„покорни“, Ча] према таквима, и према свакоме који помаже и труди се на овом делу. Научите се дакле да цените такве људе [„Признајте, дакле, такове“, Ча]“ (1. Коринћанима 16:16, 18). Таква снажна препорука јасно указује на потпуну лојалност тих људи упркос напетостима унутар скупштине. Такве људе треба поштовати (Филипљанима 2:29).

Верна сарадња доноси добре резултате

Нема сумње, уска сарадња с Јеховином организацијом и њеним представницима доноси добре плодове. Кад је Павле написао писмо које је сада познато као Друга Коринћанима, кратко након првог писма, ствари у скупштини су већ ишле набоље. Даљња стрпљива активност браће попут Ахајика, Фортуната и Стефанина, као и посета Тита, оствариле су добар ефекат (2. Коринћанима 7:8-15; упореди с Делима апостолским 16:4, 5).

Чланови савремених скупштина Јеховиног народа могу имати користи од медитирања о том кратком спомињању ових верних људи у Писму. На пример, рецимо да се из неког разлога текућа ситуација унутар локалне скупштине не може брзо решити а браћи ствара бригу. Шта треба урадити? Опонашај Стефанина, Фортуната и Ахајика, који нису устукнули пред својом обавезом да обавесте Павла о ситуацији, а затим можеш с поуздањем препустити ствари у Јеховине руке. Њихова ревност за праведношћу ни на који начин их није подстакла да самостално предузму акцију нити да постану „на Господа љути“ (Пословице 19:3).

Скупштине припадају Исусу Христу, и у његово повољно време, баш као у Коринту, он ће деловати како би отклонио било какве потешкоће које могу представљати претњу за њихову духовну добробит и мир (Ефесцима 1:22; Откривење 1:12, 13, 20; 2:1-4). У међувремену, уколико следимо добар пример који су оставили Стефанин, Фортунат и Ахајик, и наставимо да напорно радимо у служби за нашу браћу, и ми ћемо лојално подупирати скупштинско уређење, изграђујући нашу браћу, и ’подстичући их на љубав и добра дела‘ (Јеврејима 10:24, 25, Ча).