Шта значи волети Бога?

ПРЕ отприлике шест хиљада година, рођена је прва људска беба. Након рођења, њена мајка, Ева, рекла је: „Направих човека с помоћу Господњом“ (Постање 4:1). Њена изјава открива да су, иако већ осуђени на смрт због побуне, Ева и њен супруг, Адам, још увек били свесни Јеховиног божанства. Касније су добили и другог сина. Дечаци су се звали Каин и Авељ.

Док су синови одрастали, они су несумњиво учили много тога о Јеховиној љубави само тиме што су испитивали његово стварство. Они су уживали у дивним бојама у природи и у разноликости животиња и биљака. Бог им је дао не само живот већ и способност да у животу пронађу задовољство.

Они су сазнали да су њихови родитељи били створени као савршени и да је Јеховина првобитна намера била да људи живе заувек. Вероватно су им Адам и Ева описивали диван Еденски врт и на неки начин су морали да им објасне зашто су били избачени из таквог рајског дома. Каин и Авељ су можда такође били свесни божанског пророчанства записаног у Постању 3:15. Тим пророчанством Јехова је изразио своју намеру да у одређено време исправи ствари на корист оних који га воле и који докажу да су му лојални.

Мора да је учење о Јехови и његовим особинама код Каина и Авеља створило жељу за Божјом наклоношћу. Стога су они приступили Јехови приносећи му жртве. Библијски извештај каже: ’После неког времена Каин принесе Господу принос од рода земаљскога. И Авељ принесе од првина стада свога и од претилине њихове‘ (Постање 4:3, 4).

Њихова жеља за Божјом наклоношћу поставила је темељ за један однос с њим. Каин је завршио тако што се побунио против Бога, док је Авељ и даље био мотивисан истинском љубављу према Богу. Авељ никада не би развио такав однос с Богом да најпре није стекао спознање о Јеховиној личности и његовим намерама.

И ти можеш упознати Јехову. На пример, из Библије можеш научити да је Бог стварна особа, не напросто нека беживотна сила која се пуком случајношћу латила стварања. (Упореди с Јованом 7:28; Јеврејима 9:24; Откривењем 4:11.) Библија такође научава да је Јехова „Бог милостив и милосрдан, спор на гнев и обилан добротом и верношћу“ (Излазак 34:6).

„Послушност је боља од жртве“

Као што је илустровано извештајем о Каину и Авељу, имати спознање Бога и жељу за блиским односом с њим није довољно. Истина, два брата су приступила Богу с приносима. Ипак, ’Господ милостиво погледа на Авеља и на његов принос, а на Каина и на његов принос не погледа милостиво. Каин се много расрди и лице му се намршти‘ (Постање 4:3-5).

Зашто је Јехова одбацио Каинову жртву? Да ли нешто није било у реду с квалитетом његовог приноса? Да ли се Јехова увредио зато што је Каин принео „принос од рода земаљскога“ уместо  неку животињску жртву? Не безусловно. Бог је касније од многих својих обожавалаца радо прихватао приносе од житарица и других плодова земље (Левитска 2:1-16). Онда, очигледно нешто није било у реду с Каиновим срцем. Јехова је могао прочитати Каиново срце и упозорио га је: „Што се срдиш и зашто ти је лице намрштено? Ако добро чиниш исправићеш лице своје, али ако зло чиниш, то грех с твог прага вреба и жудња је његова на тебе окренута“ (Постање 4:6, 7).

Истинска љубав према Богу значи више од пуког приношења жртава. Зато је Јехова подстакао Каина да ’добро чини‘. Бог је желео послушност. Таква послушност Богу помогла би Каину да створи добар темељ за однос пун љубави са Створитељем. Библија овим речима истиче вредност послушности: „Зар су миле Господу жртве паљенице и приноси као кад се слуша глас његов? гле, послушност је боља од жртве и покорност је боља од претилине овнујске“ (1. Самуилова 15:22, ДК).

Касније је тај концепт био добро утврђен речима из 1. Јованове 5:3: „Љубав према Богу у томе је да заповести његове држимо. А заповести његове нису тешке.“ Не постоји бољи начин да покажемо своју љубав према Јехови од тога да се подложимо његовом ауторитету. То значи послушност библијском моралном кодексу (1. Коринћанима 6:9, 10). То значи волети оно што је добро и мрзети оно што је лоше (Псалам 97:10; 101:3; Пословице 8:13).

Једна важна манифестација наше љубави према Богу јесте наша љубав према ближњима. Библија нам говори: „Ако ко рече: ’Ја љубим Бога‘, а мрзи на брата свога, лажа је, јер ко не љуби брата свога, кога види, како може љубити Бога, кога не види“ (1. Јованова 4:20).

Могућа је присност с Богом

Неки можда кажу: ’Ја обожавам Јехову. Слушам његове законе. Поштено се опходим према другим људима. Све то радим. Ипак, не осећам да сам заиста близак с Богом. Не осећам снажну љубав према њему и то ствара у мени осећај кривице.‘ Неки можда мисле да нису вредни постизања тако присног односа с Јеховом.

Након скоро 37 година предане службе Јехови, један хришћанин је писао: „Често сам у животу осећао да сам прилично површан у својој служби Јехови, да можда чак моје срце није ни било у њој. Али знао сам да је служење Јехови исправна ствар и нисам могао дозволити себи да престанем с тим. Међутим, сваки пут када бих читао о некоме ко каже да се његово или њено ’срце прелива љубављу према Јехови‘, питао бих се: ’Шта није у реду са мном, пошто се никада не осећам тако?‘“ Како можемо постићи присност с Богом?

Кад некога заиста волиш често размишљаш о њему. Имаш снажну жељу да будеш близак с њим јер ти је стало до њега. Што га више виђаш, разговараш с њим и мислиш о њему, то више твоја љубав према њему расте. Ово начело се такође примењује на развијање твоје љубави према Богу.

У Псалму 77:13 надахнути писац каже: „Казиваћу ја сва дела твоја [’медитираћу о њима‘, NW], спомињаћу све подвиге твоје.“ Медитација је од виталног значаја при развијању љубави према Богу. То је нарочито случај с обзиром на чињеницу да је он невидљив. Али што више размишљаш о њему то ће за тебе он постајати стварнији. Само тако можеш развити искрен и срдачан однос с њим — јер ти је он стваран.

Твоје нагињање ка томе да често медитираш о Јеховиним путевима и поступцима зависиће од тога колико га  често слушаш. Ти слушаш кроз редовно читање и проучавање његове Речи, Библије. Псалмиста говори о срећном човеку као о ономе коме је ’закон Господњи омилео и дан и ноћ о закону Господњем мисли‘ (Псалам 1:1, 2).

Још један важан елемент јесте молитва. Због тога нас Библија увек изнова подстиче да се молимо — „у свако доба“, ’посвећујући време молитви‘, ’бивајући постојани у молитви‘ и ’молећи се непрестано‘ (Ефесцима 6:18; 1. Коринћанима 7:5, NW; Римљанима 12:12; 1. Солуњанима 5:17). Непрестаним молитвама Јехови стећи ћемо његову наклоност, а обећање да он слуша приближиће нас њему. То је потврдио и псалмиста када је објавио: „Љубим Господа, јер услиши глас мој и молитве моје; јер он пригну к мени ухо своје, и ја ћу га призивати целог свог живота“ (Псалам 116:1, 2).

Опонашати Бога љубави

Јехова је добар према нама. Будући да је Створитељ свемира, сигурно постоје многе ствари које он има на уму и о којима се брине. Ипак, Библија нам говори да иако је тако величанствен као што јесте, он још увек брине за своја људска створења. Он нас воли (1. Петрова 5:6, 7). Псалмиста то потврђује својим речима: „Господе, Боже наш, величанствено ли је име твоје по свој земљи! Изнад небеса уздиже се величанство твоје! Кад небеса твоја гледам, дело прста твојих, и месец и звезде што си поставио, шта је човек да га се опоменеш, син човечји да се о њему бринеш?“ (Псалам 8:2, 4, 5).

Како је Јехова имао на уму смртног човека? Библија одговара: „По томе се показа љубав Божја к нама што Бог Сина свога јединорођенога посла на свет да живимо по њему. У томе је љубав, не као да ми љубисмо Бога, него да је он нас љубио и послао Сина свога као жртву окајања греха наших“ (1. Јованова 4:9, 10).

Како је ова помирбена жртва највећи доказ Божје љубави? Размотримо шта се догодило у Еденском врту. Адам и Ева су се суочили с одлуком да ли да се подложе Јеховином закону чиме би имали изглед на савршени вечни живот или да се побуне против Јехове што би као последицу имало смрт. Они су изабрали да се побуне (Постање 3:1-6). Учинивши то они су цело човечанство такође осудили на смрт (Римљанима 5:12). Они су нам дрско украли прилику да сами за себе одлучимо. Нико од нас није имао реч у томе.

Међутим, Јехова је с пуно љубави имао на уму смртног човека, узимајући у обзир његову тешку ситуацију. Жртвеном смрћу свог Сина, Исуса Христа, Јехова је обезбедио законску основу да свако од нас сам за себе изабере живот или смрт, послушност или побуну (Јован 3:16). То је као да нам је Јехова дао шансу да се изјаснимо — прилику да се вратимо у Еден, да тако кажемо, и донесемо своју властиту одлуку. То је највећа манифестација љубави која је икада учињена.

Замисли бол који је Јехова подносио док је посматрао како су његовог прворођенца вређали, мучили и приковали као неког криминалца. И Бог је поднео то због нас. Наша свесност тога да је Јехова први показао љубав према нама треба да нас, за узврат, мотивише да га волимо и да нас подстакне да га тражимо (Јаков 1:17; 1. Јованова 4:19). Библија нас позива да „тражимо Господа и помоћ његову, да тражимо лице његово једнако! Памтите чудеса његова, знаке његове и судове уста његових“ (Псалам 105:4, 5).

Имати личну приврженост и однос пун љубави с Богом, бити његов пријатељ, није нереално. То је достижно. Истина, ми не можемо стриктно изједначити своју  љубав према Богу с људским односима. Љубав коју осећамо према нашем брачном другу, родитељима, рођеној браћи и сестрама или пријатељима, другачија је од љубави коју имамо према Богу (Матеј 10:37; 19:29). Волети Јехову укључује нашу оданост, обожавање и безусловно предање њему (Поновљени закони 4:24). Ни један други однос не подразумева све то. Ипак, ми можемо развијати снажне и дубоке емоције према Богу на начин пун поштовања, заједно са страхопоштовањем (Псалам 89:8).

Иако несавршен, попут Каина и Авеља, ти имаш потенцијал да волиш свог Створитеља. Каин је направио свој избор, придружио се Сотони и постао први људски убица (1. Јованова 3:12). Насупрот њему, Авељ ће остати у Јеховином сећању као човек вере и праведности и биће награђен животом у долазећем Рају (Јеврејима 11:4).

И ти имаш избор. Уз помоћ Божјег духа и Божје Речи, ти заиста можеш волети Бога „свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом“ (Поновљени закони 6:5). Јехова ће те, за узврат, и даље волети, јер он „награђује оне који га траже“ (Јеврејима 11:6).

[Слика на 7. страни]

Авељева жртва била је прихватљива за Бога