Да ли Бог прихвата сваку врсту обожавања?

БОГ је створио човека с једном духовном потребом — потребом да обожава. То није нешто што је еволуирало. То је од почетка било део човека.

Нажалост, човечанство је ипак развило многе различите начине обожавања, и они углавном нису створили срећну, уједињену људску породицу. Уместо тога, још увек се у име религије воде крвави ратови. То покреће једно значајно питање: да ли је важно како нека особа обожава Бога?

Сумњиво обожавање у древним временима

Древни народи који су населили Средњи исток пружају историјски пример који нам помаже да одговоримо на то питање. Многи су обожавали бога који се звао Вал. Такође су обожавали Валове пријатељице, као што је Ашера. Обожавање Ашере укључивало је употребу светог стуба за који се веровало да је сексуални симбол. Археолози који су радили у тој области ископали су бројне ликове нагих жена. Ти ликови, наводи The Encyclopedia of Religion, „истичу једну богињу са упадљивим гениталијама, која држи своје груди“, и „вероватно представља... Ашеру“. Једна ствар је сигурна, обожавање Вала је често било веома неморално.

Стога не изненађује што је обожавање Вала укључивало сексуалне оргије (Бројеви 25:1-3). Сихем, један Хананац, силовао је младу девицу Дину. Упркос томе био је сматран најпоштенијим човеком у својој породици (Постање 34:1, 2, 19). Инцест, хомосексуалност и бестијалност били су уобичајени (Левитска 18:6, 22-24, 27). Сама реч „содомија“, навика хомосексуалаца, потиче од назива града који је једном постојао у том делу света (Постање 19:4, 5, 28). Обожавање Вала укључивало је и крвопролиће. Па, обожаваоци Вала бацали су своју живу децу у разбукталу ватру као жртву својим боговима! (Јеремија 19:5). Сви ови обичаји били су повезани с религиозним учењима. Како то?

„Бруталност, похота и разузданост хананске митологије“, објашњава др Мерил Унгер у својој књизи Archaeology and the Old Testament, „далеко је гора него игде другде на Блиском истоку у то време. А запањујућа карактеристика хананских божанстава, да нису имали никакве моралне црте, мора да је пробудила најгоре особине у својим приврженицима и укључивала је многе од најизопаченијих обичаја тог доба, као што су света проституција, [и] жртвовање деце.“

Да ли је Бог прихватао обожавање Хананаца? Наравно да није. Он је поучио Израелце како да га обожавају на чист начин. У погледу горе споменутих обичаја, он је упозорио: „Немојте се скврнити ни једном од тих ствари; јер су се свим тим стварима оскврнили народи које ћу одагнати испред вас. Цела се је та земља од тога оскврнила; казнићу злодела њена и земља ће избљувати становнике своје“ (Левитска 18:24, 25).

Чисто обожавање постаје загађено

Многи Израелци нису прихватили Божје гледиште о чистом обожавању.  Уместо тога, они су дозволили да се обожавање Вала настави у њиховој земљи. Убрзо су Израелци били наведени на покушај да споје обожавање Јехове са обожавањем Вала. Да ли је Бог прихватио ту мешовиту врсту обожавања? Узми у обзир оно што се десило током владавине краља Манасије. Он је поставио олтаре Валу, спалио свог властитог сина као жртву и упражњавао магију. „Надаље, он је поставио резан лик светог стуба [на хебрејском ашерах] који је начинио у дому о коме је Јехова рекао... ’У овај дом... ставићу своје име до недогледног времена‘“ (2. Краљевима 21:3-7, NW).

Манасијини поданици су следили пример свог краља. У ствари, он је био „узрок да они застранише и учинише зло још више неголи народи које Господ истреби испред синова Израиљевих“ (2. Краљевима 21:9). Уместо да пази на понављана упозорења Божјих пророка, Манасија је до те мере убијао да је напунио Јерусалим недужном крвљу. Иако се Манасија на крају поправио, његов син и наследник, краљ Амон, оживео је обожавање Вала (2. Краљевима 21:16, 19, 20).

С временом су мушке проститутке почеле да функционишу у храму. Како је Бог гледао на овај израз обожавања Вала? Он је преко Мојсија упозорио: „Нећеш носити у дом Господа, Бога свога, ни по каквом завету, плате блудничке ни цене од пса [вероватно педерасте особе], јер је обоје гад пред Господом, Богом твојим“ (Поновљени закони 23:17, 18).

Манасијин унук, краљ Јосија, очистио је храм од неморалног обожавања Вала (2. Краљевима 23:6, 7). Али ствари су отишле предалеко. Недуго након смрти краља Јосије, обожавање идола поново је заузело место у Јеховином храму (Језекиљ 8:3, 5-17). Стога је Јехова проузроковао да вавилонски краљ уништи Јерусалим и његов храм. Ова жалосна историјска чињеница јесте доказ да неки облици обожавања нису прихватљиви за Бога. Како је у нашим данима?