’Морате бити свети јер сам ја свет‘

„Будите свети, јер сам ја свет, Господ, Бог ваш“ (ЛЕВИТСКА 19:2).

1. Који су неки људи које свет сматра светима?

 ВЕЋИНА главних светских религија има оне које сматра светима. Мајка Тереза, чувена у Индији, често се сматра светом због своје посвећености сиромасима. Папу називају „Светим Оцем“. Оснивача савременог католичког покрета Опус Деи, Хосе Марија Ескрибу, неки католици сматрају „узором светости“. Хиндуизам има своје свамине, то јест свете људе. Ганди се дубоко поштује као свети човек. Будизам има своје свете калуђере, а ислам свог светог пророка. Али, шта тачно значи бити свет?

2, 3. (а) Шта речи „свет“ и „светост“ значе? (б) Која су нека питања на која треба одговорити?

² Реч „свет“ дефинише се као „1. ...бити у вези с божанском моћи; частан. 2. бити уважаван путем обожавања или дубоког поштовања или бити вредан тога... 3. живети према неком стриктном или високоморалном религиозном или духовном систему... 4. бити одређен  или одвојен за неку религиозну сврху“. У библијском контексту, светост подразумева „религиозну чистоћу или чистоту; часност“. Према библијском референтном делу Insight on the Scriptures, „оригинална хебрејска [реч] кодеш носи мисао о издвојености, искључивости, или посвећености Богу... стање одвојености за службу Богу.“ a

³ Нацији Израел било је заповеђено да буде света. Божји закон је гласио: ’Ја сам Господ, Бог ваш. Зато се освећујте и будите свети, јер сам ја свет.‘ Ко је био Извор светости? Како би несавршени Израелци могли постати свети? И које поуке за нас данас можемо пронаћи у Јеховином позиву на светост? (Левитска 11:44).

Како је Израел био повезан са Извором светости

4. Како је у Израелу Јеховина светост била показана примером?

⁴ Све што је било повезано са Израеловим обожавањем Јехове Бога требало се сматрати светим и тако се опходити. Зашто? Јер је сам Јехова зачетак и извор светости. Мојсијев извештај о прављењу светог шатора од састанка и одежди и украса закључује речима: „Начинићеш плочицу од чистога злата и на њој ћеш изрезати као на печату: ’Светост Господу.‘“ Ова сјајна плочица од чистог злата била је причвршћена на првосвештеников турбан, и означавала је да је он одвојен за службу у нарочитој светости. Док су били очевици тога како овај угравирани знак блешти на сунцу, Израелци су били редовно подсећани на Јеховину светост (Излазак 28:36; 29:6; 39:30).

5. Како су несавршени Израелци могли бити сматрани светима?

⁵ Али како су Израелци могли постати свети? Само путем свог блиског односа с Јеховом и чистим обожавањем њега. Њима је било потребно тачно спознање „Најсветијег“ да би га обожавали у светости, физичкој и духовној чистоћи (Пословице 2:1-6; 9:10, NW). Израелци су дакле морали обожавати Бога из чистог потицаја и чистог срца. Било какав лицемеран облик обожавања био би Јехови мрзак (Пословице 21:27).

Зашто је Јехова осудио Израел

6. Како су се Јевреји у Малахијиним данима опходили према Јеховиној трпези?

⁶ То је јасно показано када су Израелци с пола срца доносили лоше, мањкаве жртве у храм. Преко свог пророка Малахије, Јехова је осудио њихове рђаве жртве: „Ништа ми од вас угодно није, говори Господ над војскама, и приноси из руку ваших нису ми угодни... Али [име Господње] ви скврните говорећи: Трпеза је Господња нечиста, и што она даје презрива је храна. Говорите: Гле, колика мука!, и ви је презирете, говори Господ над војскама. А ипак доносите што је отето, хромо и болесно, и то су приноси које ви чините! Могу ли они да су ми из ваших руку угодни?, говори Господ“ (Малахија 1:10, 12, 13).

7. Које несвете поступке су Јевреји радили у петом веку пре н. е.?

⁷ Бог је употребио Малахију, вероватно током петог века пре н. е., да осуди погрешне поступке Јевреја. Свештеници су давали бедан пример, и њихово понашање ни у ком случају није било свето. Следећи то вођство, људи су били немарни што се тиче начела, чак до те мере да су се разводили  од својих жена, могуће ради тога да би узели млађе паганке. Малахија је писао: „Господ [је] сведок био измеђ’ тебе и жене младости твоје којој неверу b чиниш, мада ти је жена друг савеза твога... Зато чувајте се у духу своме, и да нико жени младости своје неверан не буде. Јер ја мрзим отпуштање, говори Господ, Бог Израиљев“ (Малахија 2:14-16).

8. Како су неки у хришћанској скупштини захваћени савременим погледом на развод?

⁸ У савремено доба, у многим земљама где је развод лако добити, стопа развода се јако повисила. Чак је захваћена и хришћанска скупштина. Уместо да траже помоћ старешина да би превазишли препреке и покушали да свој брак учине успешним, неки су га пребрзо бацили у страну. Често су деца остављена да плаћају високу емоционалну цену (Матеј 19:8, 9).

9, 10. Како треба да размишљамо о нашем обожавању Јехове?

⁹ Као што смо горе видели, с обзиром на бедно духовно стање у Малахијиним данима, Јехова је отворено осудио Јудино плитко обожавање и показао да ће прихватити само чисто обожавање. Зар нас то не треба натерати да размислимо о квалитету нашег обожавања Јехове Бога, Сувереног Господа свемира, Извора истинске светости? Да ли Богу стварно приносимо свету службу? Да ли себе држимо у духовно чистом стању?

¹⁰ То не значи да морамо бити савршени, што је немогуће, нити да треба да се упоређујемо с другима. Али значи да сваки хришћанин треба Богу да пружа обожавање које унутар околности сваког појединца представља његово или њено најбоље. То се односи на квалитет нашег обожавања. Наша света служба треба да буде оно најбоље што можемо дати — света служба. Како се то постиже? (Лука 16:10; Галатима 6:3, 4, NW).

Чиста срца воде до чистог обожавања

11, 12. Одакле проистиче несвето понашање?

¹¹ Исус је јасно научавао да ће оно што је у срцу постати очигледно у томе шта та особа говори и ради. Исус је рекао самоправедним, а ипак несветим, фарисејима: „Породи гујини! Како можете добро говорити, зли као што сте? Јер уста говоре оно што у срцу изобилује.“ Касније је показао да зли поступци проистичу из злих мисли у срцу, то јест из унутрашње особе. Казао је: „Што излази из уста, из срца излази, и то погани човека. Јер из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, клевете. То је оно што погани човека“ (Матеј 12:34; 15:18-20).

¹² Ово нам помаже да разумемо да несвети поступци нису просто спонтани нити без неке претходне основе. Они су последица прљања мисли које су се скривале у срцу — потајних жеља и можда фантазија. Зато је Исус могао рећи: „Чули сте да је казано: Не чини прељубе. Али вам ја кажем да је сваки који на коју жену погледа [„стално гледа“, NW] са жудњом, већ учинио прељубу с њом у срцу своме.“ Другим речима, блуд и прељуба већ ухвате корен у срцу и пре него што се догоди икакав чин. Затим, када се нађу у одговарајућим околностима, несвете мисли постају несвето понашање. Блуд, прељуба, содомија, крађа, хуле и отпадништво постају неке од очитих  последица (Матеј 5:27, 28; Галатима 5:19-21).

13. Који су неки примери како несвете мисли могу водити до несветих поступака?

¹³ Ово се може илустровати на различите начине. У неким земљама, касина ничу као печурке, умножавајући тако прилике за коцкање. Особа би могла бити искушана да прибегне овом бајаги решењу, да би покушала решити своје финансијске проблеме. Варљиво резоновање могло би навести неког брата да одбаци или разводни своја библијска начела. c У другом случају, лак приступ порнографији, било преко ТВ-а, видеа, компјутера или књига, могао би хришћанина довести до несветог понашања. Он само треба да пренебрегне свој духовни оклоп, и пре него што буде тога свестан, већ је пао у неморал. Али у већини случајева то клизење у грех започиње у мислима. Да, у ситуацијама попут ових, испуњавају се Јаковљеве речи: „Свакога искушава његова жудња, кад га она вуче и мами. Тада, затрудневши, жудња рађа грех“ (Јаков 1:14, 15; Ефесцима 6:11-18).

14. Како су се многи опоравили од свог несветог понашања?

¹⁴ На срећу, многи хришћани који згреше из слабости покажу истинско покајање, и старешине су у могућности да такве појединце духовно обнове. Чак и многи који су због недостатка покајања били искључени, коначно се опамете и бивају поново примљени у скупштину. Они тада схватају како их је Сотона лако савладао кад су дозволили да несвете мисли ухвате корен у срцу (Галатима 6:1; 2. Тимотеју 2:24-26; 1. Петрова 5:8, 9).

Изазов — суочити се с нашим слабостима

15. (а) Зашто се морамо суочити с нашим слабостима? (б) Шта нам може помоћи да признамо своје слабости?

¹⁵ Морамо учинити напор да објективно спознамо наше срце. Јесмо ли вољни да се суочимо с нашим слабостима, признамо их, а затим радимо на томе да их победимо? Јесмо ли вољни упитати неког поштеног пријатеља како се можемо побољшати, и затим послушати тај савет? Да бисмо остали свети морамо превазићи наше пропусте. Зашто? Јер Сотона зна наше слабости. Он ће употребити своје суптилне махинације да би нас раздражио на грех и несвето понашање. Својим лукавим поступцима, он покушава да нас одвоји од Божје љубави тако да више нисмо посвећени и корисни за Јеховино обожавање (Јеремија 17:9; Ефесцима 6:11; Јаков 1:19).

16. Какав је сукоб Павле имао?

¹⁶ Апостол Павле је имао своја властита искушења и испите, како о томе сведочи у свом писму Римљанима: „Знам да добро не пребива у мени, то јест у пути мојој. Вољу имам у себи, али не и моћ да учиним оно што је добро. Јер не чиним добро што хоћу него зло што нећу чиним... Радујем [се] закону Божјему по унутрашњем човеку, али видим други закон у удима својим, који се супроти закону разума мога, и заробљава ме законом греховним, који је у удима мојим“ (Римљанима 7:18-23).

17. Како је Павле изашао као победник у својој борби са слабостима?

¹⁷ Витална мисао у Павловом случају јесте то што је он признао своје слабости. Упркос њима могао је рећи:  „Радујем [се] закону Божјему по унутрашњем [духовном] човеку.“ Павле је волео оно што је добро и мрзео оно што је зло. Али је још увек имао против чега да се бори, што је иста борба коју сви имамо — против Сотоне, света и тела. Како дакле можемо победити у тој бици да останемо свети, одвојени од овог света и његовог размишљања (2. Коринћанима 4:4; Ефесцима 6:12).

Како можемо остати свети?

18. Како можемо остати свети?

¹⁸ Светост се не постиже тиме што идемо линијом мањег отпора или тиме што смо самоповладљиви. Таква врста особе ће увек имати изговоре за своје понашање и покушавати да кривицу смести негде другде. Можда треба да научимо да постанемо одговорни за своје поступке, а не да будемо попут неких који тврде да се судбина уротила против њих због породичног порекла или генетике. Корен ове ствари лежи у срцу појединца. Да ли он или она воли праведност? жуди за светошћу? жели Божји благослов? Псалмиста је ту потребу за светошћу разјаснио када је рекао: „Клони се од зла и добро чини, тражи мир и гради мир.“ Апостол Павле је писао: „Љубав да не буде претворна. Зграњавајте се од зла и прионите уз добро“ (Псалам 34:14, NW; 97:10; Римљанима 12:9).

19, 20. (а) Како можемо изградити свој ум? (б) Шта делотворан лични студиј изискује?

¹⁹ Ми можемо ’прионути уз добро‘ уколико на ствари гледамо с Јеховиног гледишта и уколико имамо Христов ум (1. Коринћанима 2:16, ДК). Како се то постиже? Редовним проучавањем и медитацијом о Божјој Речи. Колико је само пута овај савет пружен! Али да ли га схватамо довољно озбиљно? На пример, да ли заиста проучаваш овај часопис, проверавајући библијске цитате, пре него што дођеш на састанак? Под проучавањем подразумевамо не само подвлачење неколико фраза у сваком одломку. Један студијски чланак се може прелетети и подвући за отприлике 15 минута. Да ли то значи да смо проучили тај чланак? У ствари, може бити потребан сат или два да би се духовна корист коју сваки чланак доноси проучила и упила.

²⁰ Можда је потребно да дисциплинујемо себе да се неколико сати сваке седмице окренемо од ТВ-а и стварно се концентришемо на своју личну светост. Наш редован студиј нас духовно изграђује, покрећући наш ум да доноси исправне одлуке — одлуке које воде до ’светог живљења‘ (2. Петрова 3:11; Ефесцима 4:23; 5:15, 16).

21. На која питања остаје да се одговори?

²¹ Сада је питање: на којим даљњим подручјима активности и понашања можемо ми као хришћани бити свети, као што је Јехова свет? Наредни чланак ће пружити материјала за размишљање о томе.

[Фусноте]

Сећаш ли се?

◻ Како је у Израелу Извор светости био идентификован?

◻ На које начине је обожавање Израелаца било несвето у Малахијиним данима?

◻ Где несвето понашање започиње?

◻ Да бисмо били свети, шта морамо препознати?

◻ Како можемо остати свети?

[Питања за разматрање]