Хоћеш ли бити спасен кад Бог делује?

„Да се они дани не скрате, нико се не би спасао, али избраних ради скратиће се ти дани“ (МАТЕЈ 24:22).

1, 2. (а) Зашто је нормално бити заинтересован за своју будућност? (б) У која витална питања је природан интерес можда укључен?

 КОЛИКО си заинтересован за себе? Данас многи, интерес о себи доводе до крајности, бивајући егоцентрични. Ипак, Библија не осуђује прикладан интерес за оно што нас погађа (Ефесцима 5:33). То укључује да се буде заинтересован за своју будућност. Дакле, било би нормално да желиш знати шта те очекује у будућности. Јеси ли заинтересован?

² Можемо бити сигурни да су Исусови апостоли имали такав интерес за своју будућност (Матеј 19:27). Вероватно је то био један чинилац да су четворица од њих били с Исусом на Маслинској гори. Они су упитали: „Кажи нам кад ће то бити и по ком ће се знаку познати да ће се све то испунити?“ (Марко 13:4). Исус није игнорисао природан интерес за будућност — њихов интерес а и наш. Увек изнова он је истицао како ће његови следбеници бити погођени и какав ће бити коначан исход.

3. Зашто повезујемо Исусов одговор с нашим временом?

³ Исусов одговор је изложио једно пророчанство с већим испуњењем у нашем времену. То можемо видети из светских ратова и других сукоба у нашем веку,  земљотреса који гасе безбројне животе, несташица хране које доносе болест и смрт, и заразе — од пандемије шпанске грознице из 1918. до тренутне море сиде. Међутим, већи део Исусовог одговора такође је имао испуњење које је доводило до уништења Јерусалима од стране Римљана 70. н. е. обухватајући и њега. Исус је упозорио своје ученике: „Али се ви чувајте; јер ће вас предавати у судове, и по синагогама биће вас, и изводиће вас због мене пред намеснике и пред краљеве, за сведочанство њима“ (Марко 13:9).

Шта је Исус прорекао, и шта се десило

4. Која су нека од упозорења која је обухватио Исусов одговор?

⁴ Исус је отишао и даље од предсказивања тога како ће се други опходити према његовим ученицима. Он им је напоменуо како они сами треба да поступају. На пример, „кад видите страхоту пустошења [’одвратну ствар која узрокује пустошење‘, NW] настањену где не треба (који чита нека пази), тада који буду у Јудеји нека беже у горе“ (Марко 13:14). Паралелни извештај у Луки 21:20 каже: „Кад видите да Јерусалим опколи војска.“ Како се то показало тачним у првом случају?

5. Шта се дешавало међу Јеврејима у Јуди 66. н. е.?

⁵ The International Standard Bible Encyclopedia (1982) каже нам: „Јевреји су били све немирнији под римском контролом а прокуратори све насилнији, суровији и непоштенији. Отворена побуна избила је 66. A.D... Рат је започео кад су зелоти освојили Масаду а затим, под Менакимом, марширали ка Јерусалиму. Истовремено у гувернерском граду Цезареји били су масакрирани Јевреји, а вест о том зверству раширила се по читавој земљи. Нови новчићи били су обележавани са ознакама Година 1. па све до Година 5. револта.“

6. Какву је реакцију Римљана изазвала јеврејска побуна?

⁶ Римска дванаеста легија под Цестијем Галом марширала је од Сирије, опустошила Галилеју и Јудеју, а затим напала главни град, чак заузимајући горњи део ’Јерусалима, града светог‘ (Немија 11:1; Матеј 4:5; 5:35; 27:53). Резимирајући ове развоје догађаја, књига The Roman Siege of Jerusalem каже: „Пет дана су Римљани покушавали да се попну на зид, бивајући увек изнова одбијени. На крају су браниоци, надвладани кишом баченог оружја, одустали. Образујући корњачу — метод учвршћивања штитова изнад глава како би се заштитили — римски војници су поткопали зид и покушали да запале врата. Ужасна паника захватила је браниоце.“ Хришћани унутар града могли су се сетити Исусових речи и разабрати да одвратна ствар стоји на светом месту. a Али како би хришћани могли побећи из опкољеног града, како их је Исус саветовао?

7. Кад је победа 66. н. е. била надомак руке, шта су Римљани урадили?

⁷ Историчар Јосиф Флавије прича: „Цестије [Гал], не знајући ни за очај опкољених, нити за осећаје људи, изненада је опозвао своје људе, напустио наду иако није претрпео никакав пораз, и упркос свему што је разумно, оставио Град“ (The Jewish War, II, 540 [xix, 7]). Зашто се Гал повукао? Који год да је био разлог, његово повлачење је омогућило хришћанима да послушају Исусову заповест и побегну у планине, у безбедност.

8. Која је друга фаза напора Римљана против Јерусалима, и шта су преживели искусили?

 ⁸ Послушност је била животоспасавајућа. Убрзо, Римљани су кренули да сломе побуну. Акција под генералом Титом достигла је врхунац у опсади Јерусалима од априла до августа 70. н. е. Леди се крв у жилама кад се чита Јосифов опис како су Јевреји патили. Осим убијених у борби с Римљанима, друге Јевреје су поклале супарничке групе Јевреја, а глад је довела до канибализма. До времена победе Римљана, умрло је 1 100 000 Јевреја. b Од 97 000 преживелих неки су били брзо погубљени; остали су претворени у робље. Јосиф каже: „Они изнад седамнаест година стављени су у гвожђа и послати на тежак рад у Египат, док је велики број људи Тит поклонио провинцијама да пропадну у театрима од мача или од дивљих звери.“ Још док се ово сортирање одвијало, 11 000 заробљеника умрло је од глади.

9. Зашто хришћани нису доживели исход као Јевреји, али која питања остају?

⁹ Хришћани су могли бити захвални што су послушали Господово упозорење и што су побегли из града пре него што се римска војска вратила. Тако су они били спасени од оног дела који је Исус назвао „невоља велика, каква није била од постања света до сад, нити ће икад бити“ (Матеј 24:21). Исус је додао: „Да се они дани не скрате, нико се не би спасао [„ниједно тело се не би спасло“, NW], али избраних ради скратиће се ти дани“ (Матеј 24:22). Шта је то онда значило, и шта то значи сада?

10. Како смо раније објашњавали Матеја 24:22?

¹⁰ У прошлости је било објашњено да се ’спасени‘ односило на Јевреје који су преживели невољу Јерусалима 70. н. е. Хришћани су побегли, па је Бог могао дозволити Римљанима да изведу брзо уништење. Другим речима, на темељу чињенице да су ’избрани‘ ван опасности, дани те невоље су могли бити скраћени, омогућавајући да се нешто јеврејског ’тела‘ спасе. Сматрало се да су ти преживели Јевреји представљали оне који ће преживети велику невољу што долази у нашем времену (Откривење 7:14).

11. Зашто изгледа да објашњење Матеја 24:22 треба поново размотрити?

¹¹ Али, да ли се то објашњење слаже с оним што се десило 70. н. е.? Исус је рекао да људско ’тело‘ треба бити ’спасено‘ из невоље. Да ли би ти употребио реч ’спасен‘ за описивање 97 000 преживелих, с обзиром на чињеницу да су убрзо хиљаде њих умрле од глади или биле поклане у театру? Јосиф прича о једном театру, у Цезареји: „Број оних који су погинули у борбама с дивљим зверима или у међусобној борби или који су живи спаљени надмашио је 2 500.“ Иако нису умрли у опсади, тешко да су били ’спасени‘. И да ли би их Исус сматрао сличнима срећним преживелима који долазе од „невоље велике“?

Тело спасено — како?

12. Ко су били „избрани“ у првом веку за које је Бог био заинтересован?

¹² До 70. н. е., природне Јевреје Бог више није сматрао својим изабраним народом. Исус је показао да је Бог одбацио ту земљу и да ће дозволити да њен главни град, храм и систем обожавања доживе крај (Матеј 23:37–24:2).  Бог је изабрао једну нову нацију, духовни Израел (Дела апостолска 15:14; Римљанима 2:28, 29; Галатима 6:16). Она је била састављена од људи и жена изабраних из свих нација и помазаних светим духом (Матеј 22:14; Јован 15:19; Дела апостолска 10:1, 2, 34, 35, 44, 45). Неколико година пре напада Цестија Гала, Петар је писао „онима... који су по провиђењу Бога Оца и посвећењу Духа Светога изабрани“. Такви духом помазани појединци су били „изабран род, краљевско свештенство, свети народ“ (1. Петрова 1:1, 2; 2:9, курзив наш). Бог ће такве изабране узети на небо да би владали с Исусом (Колошанима 1:1, 2; 3:12; Титу 1:1; Откривење 17:14).

13. Који су смисао Исусове речи у Матеју 24:22 могле имати?

¹³ Ово идентификовање изабраних је корисно, пошто је Исус прорекао да ће дани невоље бити скраћени „избраних ради“. Грчка реч која је преведена „ради“ може се такође превести „због“ или „за“ (Марко 2:27; Јован 12:30; 1. Коринћанима 8:11; 9:10, 23; 11:9; 2. Тимотеју 2:10; Откривење 2:3). Дакле, Исус је могао казати: ’Да се ти дани не скрате, ниједно тело се не би спасло; али због изабраних ти дани ће бити скраћени‘ c (Матеј 24:22). Да ли се догодило нешто што је хришћанским изабраницима ухваћеним у клопку у Јерусалиму користило или што је било ’због њих‘?

14. Како је ’тело‘ спасено кад су се 66. н. е. Римљани неочекивано повукли од Јерусалима?

¹⁴ Присети се да су 66. н. е. Римљани прошли кроз земљу, окупирали горњи Јерусалим и почели да поткопавају зид. Јосиф коментарише: „Да је устрајао с опсадом само још малчице, истог часа би освојио Град.“ Запитај се: ’Зашто би снажна римска војска изненада одустала од акције и повукла се „упркос свему што је разумно“‘? Руперт Фурно, специјалиста за тумачење војне историје, коментарише: „Ниједан историчар није успео да пружи било какав одговарајући разлог за Галову чудну и катастрофалну одлуку.“ Било како било, последица је била та да се невоља скратила. Римљани су се повукли, а Јевреји су их нападали док су одлазили. Шта је било с помазаним хришћанима ’избранима‘ који су били ухваћени у клопку? Прекид опсаде значио је да су били спасени од сваког покоља што је претио за време те невоље. Стога, ти хришћани који су имали користи од скраћивања невоље из 66. н. е. били су то спасено ’тело‘ поменуто у Матеју 24:22.

 Шта тебе очекује у будућности

15. Зашто би ти рекао да 24. поглавље Матеја треба нарочито да нас интересује у нашим данима?

¹⁵ Неко би могао питати: ’Зашто би требало да се посебно интересујем за ово појашњено разумевање Исусових речи?‘ Па, постоји обиље разлога да се закључи да је Исусово пророчанство требало да има и веће испуњење, иза онога што се издешавало до 70. н. е. укључујући и њу d (Упореди с Матејем 24:7; Лука 21:10, 11; Откривење 6:2-8.) Деценијама Јеховини сведоци проповедају да веће испуњење које се одиграва у наше време, доказује да можемо очекивати „невољу велику“ у већој размери непосредно пред нама. Током ње, како ће се пророчанске речи у Матеју 24:22 испунити?

16. Коју охрабрујућу чињеницу пружа Откривење о све ближој великој невољи?

¹⁶ Око две деценије након невоље Јерусалима, апостол Јован је написао књигу Откривења. Она је потврдила да велика невоља тек предстоји. И, пошто смо заинтересовани за оно што погађа нас лично, може нам лакнути кад сазнамо да нам Откривење пророчански засигурава да ће људско тело преживети ову долазећу велику невољу. Јован је прорекао „мноштво велико... од свакога рода и племена, народа и језика“. Ко су ти? Глас с неба одговара: „Ово су они који дођоше од патње [„невоље“, ДК] велике“ (Откривење 7:9, 14). Да, они ће бити преживели! Откривење нам такође пружа увид у то како ће се ствари развијати у долазећој великој невољи и како ће се Матеј 24:22 испунити.

17. Шта укључује уводна фаза велике невоље?

¹⁷ Уводна фаза ове невоље биће напад на симболичну проститутку названу „Вавилон велики“ (Откривење 14:8; 17:1, 2). Она представља светско царство криве религије, у којем је хришћански свет најпрекорљивији. Према речима из Откривења 17:16-18, Бог ће ставити у срца политичких елемената да нападну ову симболичну блудницу. e Помисли како би Божјим помазаним ’избранима‘ и њиховим сарадницима, ’великом мноштву‘ могао изгледати тај напад. Док тај пустошећи напад на религију напредује, могло би изгледати да ће збрисати све религиозне организације, укључујући и Јеховин народ.

18. Зашто би могло изгледати да ниједно ’тело‘ неће бити спасено током уводног дела велике невоље?

¹⁸ Тада ће се Исусове речи из Матеја 24:22 испунити у већој размери. Као што је изгледало да су изабрани у Јерусалиму у опасности, Јеховине слуге могу изгледати да су у опасности да буду елиминисане током тог напада на религију, као да ће тај напад збрисати читаво ’тело‘ Божјег народа. Ипак, имајмо на уму оно што се десило тада, 66. н. е. Невоља коју су изазвали Римљани била је прекраћена, што је омогућило Божјим помазаним изабраницима обиље прилике да побегну и остану живи. Дакле, можемо бити сигурни да том деструктивном нападу на религију неће бити дозвољено да истреби глобалну скупштину правих обожавалаца. Он ће се брзо одиграти, као „у један дан“. Ипак, некако ће бити скраћен, неће му бити дозвољено да потпуно достигне свој циљ, тако да Божји народ може бити ’спасен‘ (Откривење 18:8).

19. (а) Након првог дела велике невоље, шта ће бити очигледно? (б) До чега ће то довести?

¹⁹ Други елементи земаљске организације Сотоне Ђавола постојаће и даље неко време после тога, жалећи за губитком послова с њиховом старом религиозном  љубавницом (Откривење 18:9-19). У једном тренутку, приметиће да су Божје истинске слуге преостале, да су „спокојан... народ, који је у миру у домовима својим“, и који изгледају као лак плен. Какво их изненађење чека! Реагујући на стварно или претеће насиље над његовим слугама, Бог ће устати у осуди против својих непријатеља у завршном делу велике невоље (Језекиљ 38:10-12, 14, 18-23).

20. Зашто друга фаза велике невоље неће изложити Божји народ опасности?

²⁰ Ова друга фаза велике невоље биће паралела ономе што се десило Јерусалиму и његовим становницима у другом нападу Римљана 70. н. е. То ће се показати као „невоља велика, каква није била од постања света до сад, нити ће икад бити“ (Матеј 24:21). Међутим, можемо бити сигурни да Божји изабраници и њихови сарадници неће бити у опасној зони, неће бити у опасности да буду убијени. О, они неће побећи на неку географску локацију. Хришћани из првог века у Јерусалиму могли су побећи из тог града у планинску област, каква је Пела преко Јордана. Међутим, у будућности, Божји верни Сведоци биће смештени широм планете, па безбедност и заштита неће бити засноване на географској локацији.

21. Ко ће се борити у коначној бици, и какав ће бити исход?

²¹ Уништење неће бити од стране снага Рима нити било ког људског деловања. Уместо тога, књига Откривења описује да су снаге за извршење пресуде с неба. Да, тај завршни део велике невоље биће спроведен, не уз помоћ било које људске војске, већ уз помоћ ’Речи Божје‘, Краља Исуса Христа, којем помажу „војске небеске“, укључујући и ускрснуле помазане хришћане. „Краљ над краљевима и Господар над господарима“ спровешће извршење пресуде далеко темељитије него што су то 70. н. е. учинили Римљани. Он ће елиминисати све људске противнике Бога — краљеве, војне заповеднике, слободне и робове, мале и велике. Чак ће се и организације Сотониног света суочити са својим крајем (Откривење 2:26, 27; 17:14; 19:11-21; 1 Јован 5:19).

22. У ком даљњем смислу ће ’тело‘ бити спасено?

²² Сети се да је ’тело‘, и помазаног остатка и ’великог мноштва‘, већ спасено када је Вавилон велики у првом делу невоље брзо и потпуно потонуо. Слично томе, у коначном делу невоље, ’тело‘ које је побегло на Јеховину страну биће спасено. Какав ће то бити контраст у односу на исход за бунтовне Јевреје из 70. н. е.!

23. Шта може преживело ’тело‘ очекивати?

²³ Док размишљаш о могућностима твоје личне будућности и будућности твојих вољених, запази шта је обећано у Откривењу 7:16, 17: „Више неће огладнети ни ожеднети, и неће их сунце убити, нити каква врућина. Јер јагње, које је насред престола, спашће их, и извешће их на изворе воде живе, и Бог ће отрти сваку сузу од очију њихових.“ Свакако, то значи бити стварно ’спасен‘ у предивном, трајном смислу.

[Фусноте]

Како би одговорио?

◻ Које су две фазе напада римске војске на Јерусалим постојале?

◻ Зашто није вероватно да 97 000 преживелих Јевреја из 70. н. е. сачињава ’тело‘ споменуто у Матеју 24:22?

◻ Како су дани невоље Јерусалима били скраћени, и како је тиме ’тело‘ спасено?

◻ У све ближој великој невољи, како ће дани бити скраћени а ’тело‘ спасено?

[Питања за разматрање]

[Слика на 16. страни]

Јеврејски новчић кован након побуне. Хебрејски напис каже „Година друга“, што значи 67. н. е., друга година њихове аутономије

[Извор]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Слика на 17. страни]

Римски новчић кован 71. н. е. На левој страни је наоружани Римљанин; на десној једна Јеврејка у жалости. Речи IVDAEA CARTA значе „поробљена Јудеја“

[Извор]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.