Да ли твојим животом господари судбина?
Да ли твојим животом господари судбина?
„АЛА НО ДО.“ На бамбара језику Малија, у западној Африци, овај израз значи: „То је Божје дело.“ Слогани попут овог прилично су уобичајени у овом делу света. На волоф језику, изрека гласи: „Јала мо ко деф“ (Бог је то учинио). А на дијалекту једног племена Догон, каже се: „Ама бире“ (Бог је то проузроковао).
Ови изрази имају своје дупликате и у другим земљама. Изреке попут: „Дошао је његов час“ и „била је то Божја воља“ често се чују кад се деси смртни случај или трагедија. У западној Африци, слогани као што је „човек снује, а Бог одлучује“ обично су исписани на јавним превозним средствима и истакнути као натписи на продавницама. За многе су то само сликовити изрази. Ипак, они често одражавају дубоко укорењено веровање у фатализам.
Шта је у ствари фатализам? The World Book Encyclopedia га дефинише као „веровање да догађаје одређују силе које људска бића не могу контролисати“. Које су то „силе“? Хиљадама година раније, Вавилонци су веровали да конфигурација звезда приликом рођења неке особе снажно утиче на њену судбину. (Упореди са Исаијом 47:13.) Грци су веровали да је судбина у рукама три моћне богиње које су испреле, измериле и пресекле нит живота. Међутим, теолози хришћанског света били су ти који су изнели замисао да са̂м Бог одређује судбину неке особе!
На пример, „свети“ Августин је одбацио „лажна и штетна мишљења“ астролога. С друге стране, он је доказивао да „признати да Бог постоји, и у исто време порицати да он предвиђа будуће ствари, јесте најочигледнија глупост“. Он је
тврдио да ако је Бог заиста свемоћан, он мора „знати све ствари пре него што се десе“ не остављајући „ништа што није одређено“. Ипак, Августин је страсно доказивао да упркос томе што Бог унапред зна све догађаје, људи још увек поседују слободну вољу (The City of God, књига V, поглавља 7-9).Вековима касније, протестантски теолог Жан Калвин отишао је корак даље, доказујући да док су неки „предодређени [од стране Бога] да буду деца и наследници небеског краљевства“, други су предодређени да „приме његов гнев“!
Данас се у многим деловима света веровање у судбину озбиљно схвата. Размотримо искуство Османа, једног младића из западне Африке. Био је један од најбољих ученика у школи, али је пао када је изашао на последње испите! То је значило не само понављање године већ и то да ће бити у неприлици пред породицом и пријатељима. Један пријатељ је покушао да га утеши рекавши да је то била Божја воља. Османова мајка је слично томе кривила судбину за његов неуспех.
Осман је у почетку радо прихватио њихове покушаје да саосећају с њим. На крају крајева, ако је његов неуспех заиста био Божја воља, он ништа није могао учинити да то спречи. Али његов отац је другачије видео ствари. Рекао је Осману да је то што је пао на испитима лично његова кривица — не Божја. Осман је пао једноставно зато што је запустио учење.
Пошто је његова вера у судбину била уздрмана, Осман је одлучио да сам за себе испита ствари. Сада те позивамо да и ти урадиш то исто разматрајући следећи чланак.