Живети по закону Христовом

„Носите бремена један другога, и испунићете тиме закон Христов“ (ГАЛАТИМА 6:2).

1. Зашто се може рећи да је данас закон Христов огромна сила за добро?

 У РУАНДИ, Хуту и Тутси Сведоци за Јехову ризиковали су своје животе да би заштитили једни друге од етничког покоља који је недавно харао том земљом. Јеховини сведоци у Кобеу, у Јапану, који су изгубили чланове породице у опустошујућем земљотресу били су скрхани својим губитком. Ипак, брзо су кренули да спасавају друге жртве. Да, примери који дирају у срце, широм света, показују да закон Христов данас делује. Он је огромна сила за добро.

2. Како је хришћански свет промашио сврху закона Христовог, и шта ми можемо учинити да бисмо тај закон испуњавали?

² Истовремено, библијско пророчанство о овим критичним ’последњим данима‘ се испуњава. Многи имају „изглед побожности“ али ’одбацише оно што чини силу њезину‘ (2. Тимотеју 3:1, 5). Поготово у хришћанском свету, религија је често ствар форме, а не срца. Да ли је то зато што је и сувише тешко живети по закону Христовом? Не. Исус не би дао закон који се не може следити. Хришћански свет је једноставно промашио сврху тог закона. Он је пропустио да следи следеће надахнуте речи: „Носите бремена један другога, и испунићете тиме закон Христов“ (Галатима 6:2). Ми ’испуњавамо закон Христов‘ тиме што носимо бремена један другога, а не опонашајући фарисеје и неоправдано додајући теретима наше браће.

3. (а) Које су неке заповести које обухвата закон Христов? (б) Зашто би било погрешно закључити да хришћанска скупштина не треба да има никаква правила осим директних Христових заповести?

 ³ Закон Христов обухвата све заповести Христа Исуса — било о проповедању и поучавању, одржавању ока чистим и једноставним, раду на задржавању мира с нашим ближњим или уклањању нечистоће из скупштине (Матеј 5:27-30; 18:15-17; 28:19, 20; Откривење 2:14-16). Заиста, хришћани су обавезни да се држе свих заповести у Библији које су упућене следбеницима Христа. И то није све. Јеховина организација, као и појединачне скупштине, морају успоставити неопходна правила и процедуре да би се задржао добар ред (1. Коринћанима 14:33, 40). Па, хришћани се чак не би могли ни састајати кад не би постојала правила о томе када, где и како одржавати такве састанке! (Јеврејима 10:24, 25). Сарадња с разумним смерницама које дају они којима је дат ауторитет у организацији, такође је део испуњавања закона Христовог (Јеврејима 13:17).

4. Шта је покретачка сила чистог обожавања?

⁴ Па ипак, прави хришћани не дозвољавају да њихово обожавање постане бесмислена структура закона. Они не служе Јехови само зато што им неки појединац или организација каже да то раде. Уместо тога, покретачка сила њиховог обожавања јесте љубав. Павле је записао: „Јер нас љубав Христова покреће“ (2. Коринћанима 5:14, фуснота у NW). Исус је заповедио својим следбеницима да воле једни друге (Јован 15:12, 13). Самопожртвована љубав је основа закона Христовог, и она покреће или мотивише праве хришћане посвуда, и у породици и у скупштини. Погледајмо како.

У породици

5. (а) Како родитељи могу испунити закон Христов код куће? (б) Шта деца требају од својих родитеља, и које препреке неки родитељи морају надвладати како би то обезбедили?

⁵ Апостол Павле је написао: „Мужеви, љубите своје жене, као што је Христос Цркву љубио, и себе предао за њу“ (Ефесцима 5:25). Кад муж опонаша Христа и опходи се према својој жени с љубављу и разумевањем, он испуњава један виталан аспект закона Христовог. Осим тога, Исус је отворено показао наклоност према малој деци, узимајући их у загрљај, полажући руке на њих и благосиљајући их (Марко 10:16, Ча). Родитељи који испуњавају закон Христов такође показују наклоност према својој деци. Истина, постоје родитељи који налазе да је за њих изазов да опонашају Исусов пример у овом погледу. Неки по природи нису склони да отворено показују осећања. Родитељи, не дозволите да вас таква промишљања спрече у томе да својој деци покажете љубав коју осећате према њима! Није довољно да ви знате да волите своју децу. И она то морају знати. А неће знати уколико не пронађете начине да покажете своју љубав. (Упореди с Марком 1:11.)

6. (а) Да ли су деци потребна родитељска правила, и зашто тако одговараш? (б) Који темељни разлог за кућна правила деца треба да разумеју? (в) Које се опасности избегавају кад у кући преовладава закон Христов?

⁶ У исто време, деци су потребне границе, што значи да њихови родитељи треба да поставе правила и понекад да их оснаже помоћу дисциплине (Јеврејима 12:7, 9, 11). Чак и тада, деци се мора прогресивно помагати да виде темељни разлог за ова правила: тај да их родитељи воле. И морају научити да је љубав њихов најбољи разлог да буду послушна родитељима (Ефесцима 6:1; Колошанима 3:20; 1. Јованова 5:3). Циљ разборитог родитеља јесте да поучи  младе да употребљавају свој „разум“ како би коначно сами доносили добре одлуке (Римљанима 12:1; упореди с 1. Коринћанима 13:11). С друге стране, не би требало да правила буде превише или да дисциплина буде претерано оштра. Павле каже: „Оцеви, не раздражујте синове своје, да не постану малодушни“ (Колошанима 3:21; Ефесцима 6:4). Кад у кући закон Христов преовладава, нема места дисциплини примењеној с неконтролисаним гневом или рањавајућим сарказмом. У таквој кући, деца се осећају сигурно и изграђено, а не оптерећено или оцрњено. (Упореди с Псалмом 36:8.)

7. У којим погледима би бетелски домови могли пружити пример што се тиче постављања правила у дому?

⁷ Неки који су посетили бетелске домове широм света кажу да су они добри примери равнотеже што се тиче правила за једну породицу. Иако састављене од одраслих, такве институције делују у великој мери попут породица. a Бетелске активности су сложене и захтевају приличан број правила — сигурно више него просечна породица. Па ипак, старешине које преузимају вођство у бетелским домовима, канцеларијама и активностима у фабрикама настоје да примењују закон Христов. Они као свој задатак сматрају не само да организују посао већ такође и да унапређују духовни напредак и ’радост Господњу‘ међу својим сарадницима (Немија 8:10). Према томе, они настоје да ствари обављају на позитиван и охрабрујућ начин и теже да буду разумни (Ефесцима 4:31, 32). Није чудо што су бетелске породице познате по свом радосном духу!

У скупштини

8. (а) Шта увек треба да буде наш циљ у скупштини? (б) Под којим околностима су неки тражили правила или покушали да их направе?

⁸ Слично, у скупштини је наш циљ да изграђујемо једни друге у духу љубави (1. Солуњанима 5:11, Ча). Тако сви хришћани треба да пазе да не отежавају бремена других тиме што на себе преузимају то да намећу сопствене идеје у стварима личног избора. Понекад, неки пишу Watch Tower Societyju тражећи правила о томе какво гледиште треба да имају према специфичним филмовима, књигама и чак играчкама. Ипак, Заједница није овлашћена да испитује такве ствари и да даје судове о њима. У већини случајева, то су ствари о којима сваки појединац или глава породице треба да одлучи, на темељу своје љубави према библијским начелима. Други нагињу да Заједничине предлоге и смернице претварају у правила. На пример, у Кули стражари од 15. марта 1996, налазио се један фин чланак који је охрабривао старешине да обављају редовне пастирске посете код чланова скупштине. Да ли је сврха била да се поставе правила? Не. Иако они који су у стању да следе ове предлоге могу установити многе користи, неке старешине нису у позицији да то чине. Слично томе, чланак „Питања читалаца“ у издању Куле стражаре од 1. априла 1995, упозорио је на умањивање достојанства прилике крштења одлажењем у крајности, какве су дивље весеље или организовање победничких прослава. Неки су овај зрели савет одвели у крајност, чак стварајући правило, да би слање охрабрујуће дописнице у овој прилици било неисправно!

9. Зашто је важно да избегавамо да једни према другима будемо превише критични и осуђивачки?

⁹ Узми у обзир такође да, ако „савршени закон који припада слободи“ треба да  преовладава међу нама, ми морамо прихватити да нису све хришћанске савести исте (Јаков 1:25). Треба ли да правимо спорно питање ако људи имају личне изборе који не повређују библијска начела? Не. Чинећи то, ми бисмо деловали раздорно (1. Коринћанима 1:10). Павле је, када нас је упозоравао на осуђивање сухришћанина, рекао: „Стоји ли он, пада ли, то је посао његовог господара“ (Римљанима 14:4). Ако говоримо против другога ради ствари које треба препустити савести појединца, ризикујемо да онерасположимо Бога (Јаков 4:10-12).

10. Коме је додељено да бди над скупштином, и како треба да их подупиремо?

¹⁰ Такође, запамтимо да је старешинама додељено да бдију над стадом (Дела апостолска 20:28). Они су ту да помогну. Треба да се осећамо слободнима да им приступимо за савет, јер су они проучаваоци Библије и упознати су са оним што се разматрало у литератури Watch Tower Societyja. Кад старешине виде понашање које ће вероватно довести до повреде библијских начела, они неустрашиво пружају потребан савет (Галатима 6:1). Чланови скупштине следе закон Христов тиме што сарађују с овим драгим пастирима, који међу њима преузимају вођство (Јеврејима 13:7).

Старешине примењују закон Христов

11. Како старешине примењују закон Христов у скупштини?

¹¹ Старешине су жељне да испуне закон Христов у скупштини. Они преузимају вођство у проповедању добре вести, поучавају из Библије тако да достигну срца и, као нежни пастири пуни љубави, говоре ’малодушнима‘ (1. Солуњанима 5:14). Они избегавају нехришћанске ставове који постоје у толико пуно религија хришћанског света. Истина, овај свет брзо пропада, и попут Павла, старешине можда осећају забринутост за стадо; али они задржавају равнотежу док поступају у складу с тим бригама (2. Коринћанима 11:28).

12. Кад хришћанин приступи старешини за помоћ, како би старешина могао реаговати?

¹² На пример, неки хришћанин може желети да се посаветује с једним старешином о некој важној ствари која није покривена неким директним библијским упутством или која захтева уравнотеживање различитих хришћанских начела. Можда му је понуђено унапређење на послу с већом платом али и већом одговорношћу. Или би отац који није у вери, родитељ младог хришћанина могао захтевати ствари од свог сина које би могле утицати на његову службу. У таквим ситуацијама, старешина се уздржава од пружања личног мишљења. Уместо тога, он ће вероватно отворити Библију и помоћи том појединцу да резонује о начелима повезаним с тим. Он може користити Индекс публикација Watch Towera, ако је доступан, да би пронашао шта је „верни и разборити роб“ рекао о тој теми на странама Куле стражаре и других публикација (Матеј 24:45, NW). Шта ако након тога хришћанин донесе одлуку која старешини не изгледа мудра? Уколико одлука директно не преступа библијска начела или законе, хришћанин ће установити да старешина признаје право тог појединца да донесе такву одлуку, знајући да ће „свако носити свој сопствени терет“. Међутим, хришћанин треба да упамти да „шта човек посеје оно ће и пожњети“ (Галатима 6:5, 7, NW).

13. Уместо да дају директне одговоре на питања или да пруже лична мишљења, зашто старешине помажу другима да резонују о тим стварима?

¹³ Зашто искусне старешине поступају на тај начин? У најмању руку из два разлога. Прво, Павле је једној скупштини рекао да он ’не... влада над вером њиховом‘ (2. Коринћанима 1:24). Старешина,  тиме што свом брату помаже да резонује на темељу Писма и да доноси своју личну информисану одлуку, опонаша Павлов став. Он признаје да постоје границе његовог ауторитета, баш као што је Исус признао да постоје границе његовог ауторитета (Лука 12:13, 14; Јуда 9). Истовремено, старешине спремно пружају користан, и чак снажан, библијски савет тамо где је потребно. Друго, он обучава свог сухришћанина. Апостол Павле је рекао: „Јака храна [је] за људе зреле, код којих је разумевање [’моћ запажања‘, NW] извежбано дугим искуством у разликовању добра и зла“ (Јеврејима 5:14). Дакле, да бисмо расли до зрелости, морамо користити наше сопствене моћи запажања, не ослањајући се увек на неког другог да нам пружи одговоре. Старешина, тиме што сухришћанину показује како да резонује на темељу Писма, помаже му да напредује.

14. Како зрели појединци показују да верују Јехови?

¹⁴ Можемо веровати да ће Јехова Бог помоћу свог светог духа утицати на срца правих обожавалаца. Стога, зрели хришћани апелују на срца своје браће, и умољавају их, баш као што је то чинио Павле (2. Коринћанима 8:8; 10:1; Филимону 8, 9). Павле је знао да су углавном неправедни, а не праведни, ти којима су потребни детаљни закони да би их држали унутар граница исправног (1. Тимотеју 1:9). Он је изражавао, не сумњу или неповерење, већ веру у своју браћу. Једној скупштини је написао: „Уздамо се у Господу у вас“ (2. Солуњанима 3:4, Ча). Павлова вера, поверење и поуздање засигурно су много учинили да мотивишу те хришћане. Старешине и путујући надгледници имају данас сличне циљеве. Како су окрепљујући ти верни мужеви, док с љубављу пасу Божје стадо! (Исаија 32:1, 2; 1. Петрова 5:1-3).

Живиш ли по закону Христовом?

15. Која су нека питања која можемо себи поставити да бисмо увидели да ли примењујемо закон Христов у односима с нашом браћом?

¹⁵ Сви ми треба редовно да се преиспитујемо како бисмо увидели да ли живимо по закону Христовом и да ли га унапређујемо (2. Коринћанима 13:5). Заиста, сви можемо извући корист питајући се: ’Да ли сам изграђујућ или  критичан? Да ли сам уравнотежен или екстреман? Да ли показујем обзир према другима или инсистирам на својим правима?‘ Хришћанин не покушава да диктира које кораке његов брат треба или не сме да направи у стварима које у Библији нису специфично покривене (Римљанима 12:1, ДС; 1. Коринћанима 4:6).

16. Како можемо помоћи онима с негативним гледиштем о њима самима, испуњавајући тако виталан аспект закона Христовог?

¹⁶ У овим критичним временима, важно је да тражимо начине да један другога охрабрујемо (Јеврејима 10:24, 25, Ча; упореди с Матејем 7:1-5). Кад гледамо нашу браћу и сестре, не значе ли нам њихове добре особине много више него њихове слабости? За Јехову, сваки појединац је драгоцен. На несрећу, не мисле сви тако, чак ни о себи лично. Многи нагињу да виде код себе само мане и несавршености. Да бисмо охрабрили такве — а и друге — да ли бисмо могли покушати да на сваком састанку разговарамо с једном или две особе, стављајући им до знања зашто ми ценимо њихову присутност и важан допринос који они дају у скупштини? Каква је радост олакшати њихово бреме на тај начин и тиме испуњавати закон Христов! (Галатима 6:2).

Закон Христов делује!

17. На које различите начине видиш да закон Христов делује у твојој скупштини?

¹⁷ Закон Христов делује у хришћанској скупштини. То видимо свакодневно — кад сусведоци жељно деле добру вест, кад утешавају и охрабрују једни друге, кад се боре да служе Јехови упркос најтежим проблемима, кад родитељи настоје да одгоје децу да воле Јехову радосним срцем, кад надгледници научавају Божју Реч с љубављу и топлином, подстичући стадо да има горљиву ревност да служи Јехови заувек (Матеј 28:19, 20; 1. Солуњанима 5:11, 14). Кад ми као појединци спроводимо закон Христов у нашем животу, како се Јеховино срце радује! (Пословице 23:15). Он жели да сви који воле његов савршени закон живе заувек. У долазећем рају, видећемо доба кад ће човечанство бити савршено, доба без прекршиоца закона, и доба кад ћемо свако нагињање нашег срца моћи контролисати. Каква славна награда за живљење по закону Христовом!

[Фуснота]

Шта мислиш?

◻ Зашто је хришћански свет промашио сврху закона Христовог?

◻ Како у породици можемо спроводити закон Христов?

◻ Да бисмо примењивали закон Христов у скупштини, шта морамо избегавати, а шта морамо радити?

◻ Како старешине могу бити послушне закону Христовом у опхођењу са скупштином?

[Питања за разматрање]

[Слика на 23. страни]

Ваше дете има велику потребу за љубављу

[Слика на 24. страни]

Како су окрепљујући наши пастири пуни љубави!