Закон пре Христа

„Љубим закон твој! Вас дан ја о њему мислим“ (ПСАЛАМ 119:97).

1. Шта управља кретањима небеских тела?

 ЈОШ од детињства, Јов је вероватно у чуду зурио у звезде. По свој прилици су га родитељи научили именима великих сазвежђа и ономе што су знали о законима који управљају кретањима тих сазвежђа по небу. На крају крајева, у древна времена људи су равномерна кретања ових пространих, елегантних звезданих шара користили за означавање промена годишњих доба. Али у свем том задивљеном зурењу Јов није знао које моћне силе држе те звездане формације на окупу. Према томе, тешко да би могао и започети да одговара кад га је Јехова Бог упитао: „Знаш ли законе небеске?“ (Јов 38:31-33). Да, звездама управљају закони, закони који су толико прецизни и сложени да их данашњи научници не схватају у потпуности.

2. Зашто се може рећи да читавим стварством управља закон?

² Јехова је Врховни Законодавац у свемиру. Свим његовим делима управља закон. Његов вољени Син, „прворођени у целом створењу“, верно је био послушан  Очевом закону пре него што је физички свемир постојао! (Колошанима 1:15). Анђеле такође усмеравају закони (Псалам 103:20). Чак и животињама управља закон јер слушају инстинктивне заповести које је њихов Створитељ упрограмирао у њих (Пословице 30:24-28; Јеремија 8:7).

3. (а) Зашто су човечанству потребни закони? (б) Уз помоћ чега је Јехова управљао нацијом Израел?

³ Како стоји ствар с човечанством? Иако смо благословљени таквим даровима какви су интелигенција, моралност и духовност, још увек нам је потребна извесна мера божанског закона да нас води приликом коришћења тих способности. Наши прародитељи, Адам и Ева, били су савршени, па је било потребно само мало закона који би их водили. Требало је да им љубав према њиховом небеском Оцу пружи обиље разлога да са задовољством буду послушни. Али, они су били непослушни (Постање 1:26-28; 2:15-17; 3:6-19). Као последица, њихово потомство су била грешна створења којима је требало много више закона који обезбеђују вођство. Током времена, Јехова је с пуно љубави задовољио ову потребу. Ноју је дао специфичне законе које је требало да пренесе својој породици (Постање 9:1-7). Вековима касније, преко Мојсија, Бог је новој нацији Израел дао детаљан, писмени кодекс Закона. То је био први пут да је помоћу божанског закона Јехова управљао читавом нацијом. Испитивање тог Закона помоћи ће нам да разумемо виталну улогу коју божански закон данас има у животу хришћана.

Мојсијев закон — његова сврха

4. Зашто је за изабране Аврамове потомке био изазов да произведу обећано Семе?

⁴ Апостол Павле, дубински проучавалац овог Закона, упитао је: „Чему дакле закон?“ (Галатима 3:19). Да бисмо на то одговорили, потребно је да се сетимо да је свом пријатељу Авраму Јехова обећао да ће његова породична линија произвести Семе које ће свим народима донети велике благослове (1. Мојсијева 22:18, ДК). Али ту је постојао један изазов: нису сви Аврамови изабрани потомци, Израелци, били особе које су волеле Јехову. Како је време пролазило, већина се показала као тврдоврата, бунтовна — неки су били све само не они којима се може управљати! (Излазак 32:9; Поновљени закони 9:7). За такве, бити међу Божјим народом била је једноставно ствар рођења, а не избора.

5. (а) Чему је Јехова поучавао Израелце уз помоћ Мојсијевог закона? (б) Како је тај Закон био осмишљен да утиче на понашање својих присталица?

⁵ Како би такав народ могао произвести обећано Семе и имати користи од њега? Уместо да их контролише као роботе, Јехова их је помоћу закона поучавао (Псалам 119:33-35; Исаија 48:17). У ствари, хебрејска реч за „закон“, тора, значи „поука“. Шта је он научавао? Првенствено, он је Израелце учио о њиховој потреби за Месијом, који ће их откупити из њиховог грешног стања (Галатима 3:24). Закон је такође учио божанском страху и послушности. У складу с обећањем датом Авраму, требало је да Израелци служе као сведоци за Јехову свим другим народима. Зато их је Закон морао учити узвишеном, племенитом кодексу понашања који би се добро одразио у погледу Јехове; тај кодекс би помогао Израелу да се држи одвојеним од исквареног поступања околних народа (Левитска 18:24, 25; Исаија 43:10-12).

6. (а) Отприлике колико уредби садржи Мојсијев закон, и зашто то не треба сматрати претераним? (Види фусноту.) (б) Какав увид можемо стећи кроз проучавање Мојсијевог закона?

⁶ Није чудо, зато, што Мојсијев закон садржи многе уредбе — преко 600. a Овај  писмени кодекс регулисао је подручја обожавања, владања, морала, правде, и чак исхране и хигијене. Ипак, да ли то значи да је Закон једноставно био маса хладних прописа и одсечних заповести? Ни близу! Проучавање овог кодекса Закона пружа богати увид у Јеховину личност пуну љубави. Осмотри неке примере.

Закон који је одисао милосрђем и саосећањем

7, 8. (а) Како је Закон наглашавао милосрђе и саосећајност? (б) Како је у Давидовом случају Јехова милосрдно применио Закон?

⁷ Закон је наглашавао милосрђе и саосећајност, поготово према незнатнима или беспомоћнима. Удовице и сирочад били су нарочито издвојени за заштиту (Излазак 22:22-24). Животиње за рад биле су заштићене од суровости. Поштована су основна права власништва (Поновљени закони 24:10; 25:4). Иако је Закон захтевао смртну казну за убицу, он је омогућавао милосрђе у случајевима нехотичног убиства (Бројеви 35:11). Очито, Израелске судије су имале слободу да одлуче о казни одређеној за неке преступе, у зависности од става преступника. (Упореди Излазак 22:7 с Левитском 6:1-7).

⁸ Јехова је поставио пример за судије тиме што је с чврстином примењивао Закон тамо где је потребно, али с милосрђем где год је то могуће. Краљу Давиду, који је починио прељубу и убиство, било је указано милосрђе. Не, он није прошао некажњено, јер га Јехова није заштитио од ужасних последица произашлих из његовог греха. Па ипак, због завета за Краљевство  и због тога што је Давид по природи био милосрдан човек и што је имао став дубоког покајања у срцу, није био погубљен (1. Самуилова 24:4-7; 2. Самуилова 7:16; Псалам 51:3-6; Јаков 2:13).

9. Коју улогу је љубав играла у Мојсијевом закону?

⁹ Осим тога, Мојсијев закон је наглашавао љубав. Замисли да једна од данашњих земаља има кодекс закона који у ствари захтева љубав! Тако, Мојсијев закон није само забрањивао убиство; он је заповедао: „Љуби ближњега свога као самога себе“ (Левитска 19:18). Он није само забрањивао неправедно опхођење према странцу; он је заповедао: „Љубићете га као себе саме; јер сте и ви били странци у земљи египатској“ (Левитска 19:34). Он није прељубу само ставио ван закона; он је заповедао мужу да учини да се његова жена радује! (Поновљени закони 24:5). Само у књизи Поновљених закона, хебрејске речи које означавају особину љубави употребљене су отприлике 20 пута. Јехова је уверио Израелце у своју љубав — прошлу, садашњу и будућу (Поновљени закони 4:37; 7:12-14). Заиста, највећа заповест Мојсијевог закона била је: „Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом и свом снагом својом“ (Поновљени закони 6:5). Исус је рекао да читав Закон виси о овој заповести, заједно са заповешћу да се воли свој ближњи (Левитска 19:18; Матеј 22:37-40). Никакво чудо што је псалмиста написао: „Љубим закон твој! Вас дан ја о њему мислим“ (Псалам 119:97).

Злоупотреба Закона

10. Како су се Јевреји, углавном, опходили према Мојсијевом закону?

¹⁰ Како је, онда, трагично што је Израелу у великој мери недостајало цењење за Мојсијев закон! Људи нису били послушни том Закону, игнорисали су га, или заборавили на њега. Онечистили су чисто обожавање одвратним религиозним поступцима других народа (2. Краљевима 17:16, 17; Псалам 106:13, 35-38). А такође су и на друге начине изневерили овај Закон.

11, 12. (а) Како су групе религиозних вођа нанеле штету након Јездриних дана? (Види оквир.) (б) Зашто су древни рабини сматрали за неопходно да „подигну ограду око Закона“?

¹¹ Нешто од најгоре штете Закону причинили су баш они исти који су тврдили да га научавају и чувају. То се десило након дана верног књижевника Јездре из петог века пре н. е. Јездра је водио тешку битку против искварујућих утицаја других народа и наглашавао је читање и учење Закона (Јездра 7:10; Немија 8:5-8). Неки учитељи Закона тврдили су да следе Јездрине кораке и формирали су оно што се назвало „Велика синагога“. Међу њеним изрекама налазило се и упутство: „Подигни ограду око Закона.“ Ови учитељи су резоновали да је Закон попут неког вредног врта. Да нико не би незаконито ступио у овај врт преступањем његових закона, они су створили даљње законе, „Усмени закон“, како би спречили људе да дођу близу такве грешке.

¹² Неки би могли тврдити да су јеврејске вође оправдано размишљале на тај начин. Након Јездриних дана, Јеврејима су доминирале стране силе, поготово Грчка. Да би се супротставиле утицају грчке филозофије и културе, међу Јеврејима су устале групе религиозних вођа. (Види оквир на 10. страни.) С временом неке од ових група су као учитељи Закона постале ривали левитском свештенству и чак га надмашиле (Упореди с Малахијом 2:7.) До 200. пре н. е., усмени закон се пробијао у живот Јевреја. Испрва ове законе није требало записати, да се не би сматрали једнакима писменом Закону. Али људско размишљање је постепено било стављено испред божанског, тако да је коначно ова „ограда“ заправо оштетила сам „врт“ који је требало да штити.

 Фарисејство — загађивач

13. Како су неке јеврејске религиозне вође оправдавале стварање многих правила?

¹³ Рабини су резоновали да пошто је Тора, то јест Мојсијев закон, савршена, она мора садржати одговор на свако питање које би могло настати. Ова замисао није заиста била пуна поштовања. У ствари, она је рабинима дала дозволу да користе домишљато људско резоновање, чинећи да изгледа као да је Божја Реч била основа за правила о свим врстама питања — од којих су нека лична, а друга једноставно тричава.

14. (а) Како су јеврејске религиозне вође натезале библијску поуку о одвојености од народа, до небиблијске крајности? (б) Шта показује да рабинска правила нису успела да заштите јеврејски народ од паганских утицаја?

¹⁴ Увек изнова религиозне вође су узимале библијске поуке и натезале их до крајности. На пример, Мојсијев закон је унапређивао одвојеност од народа, али рабини су проповедали један облик неразумног презира према свему ономе што није било јеврејско. Они су научавали да Јеврејин не сме оставити своју стоку у некој паганској гостионици, јер су пагани „под сумњом да су бестијални“. Јеврејки није било дозвољено да помогне паганки приликом порођаја јер би тиме „помагала да се роди дете за идолопоклонство“. Пошто су били исправно сумњичави према грчким гимназијама, рабини су забранили све атлетске вежбе. Историја показује да је све то учинило мало да се Јевреји заштите од паганских веровања. У ствари, сами фарисеји су почели научавати паганску грчку доктрину о бесмртности душе! (Језекиљ 18:4).

15. Како су јеврејске религиозне вође извитопериле законе о очишћењу и инцесту?

¹⁵ Фарисеји су такође извитоперили законе о очишћењу. Речено је да би фарисеји очистили и само сунце ако би им се за то указала прилика. Њихов закон је држао да би закашњење да се „оде тамо где цар иде пешке“ онечистило човека! Прање руку постао је сложен ритуал, с правилима о томе коју руку треба прво опрати и како. Жене су нарочито сматране нечистима. На темељу библијске заповести да се ’не приступа‘ било ком телесном сроднику (што је у ствари закон против инцеста), рабини су донели правило да муж не треба ићи иза своје жене; и не би требало да с њом на пијаци разговара (Левитска 18:6).

16, 17. Како је усмени закон проширио заповест да се држи седмични сабат, и с каквим последицама?

¹⁶ Нарочито злогласна је духовна накарада коју је усмени закон направио од сабатног закона. Бог је Израелу дао једноставну заповест: не ради никакав посао седмог дана у седмици (Излазак 20:8-11). Међутим, усмени закон је отишао даље и дефинисао 39 различитих врста забрањеног рада, укључујући и везивање или развезивање чвора, шивење два бода, записивање два хебрејска слова и тако даље. Затим је свака од ових врста захтевала бескрајна даљња правила. Који су чворови забрањени а који не? Усмени закон је на то одговарао деспотским прописима. И на лечење се почело гледати као на забрањени посао. На пример, на сабат је било забрањено наместити сломљени зглоб. Човек са зубобољом је могао користити сирће да зачини своју храну, али га није смео усисавати кроз зубе. То би могло излечити његов зуб!

¹⁷ Затрпан тако стотинама људских правила, сабатни закон је изгубио своје духовно значење, барем за већину Јевреја. Када је Исус Христ, ’господар суботе‘, на сабат извео спектакуларна чуда која дирају у срце, књижевници и фарисеји нису били ганути. Њих је бринуло само то што је он изгледа игнорисао њихове прописе (Матеј 12:8, 10-14).

Учити из фарисејских глупости

18. Каква је била последица додавања усмених закона и традиција Мојсијевом закону? Илуструј.

¹⁸ Укратко, могли бисмо рећи да су ови додати закони и традиције постали причвршћени  на Мојсијев закон баш као што лопари приону уз бродски труп. Бродовласник улаже много да би ова досадна створења састругао са свог брода јер она успоравају пловило и уништавају његову заштитну боју против рђе. Слично томе, усмени закони и традиције оптеретили су Закон и изложили га нагризајућој злоупотреби. Међутим, уместо да састружу такве туђе законе, рабини су стално додавали још. До времена када је Месија дошао да испуни Закон, „брод“ је већ био толико начичкан „лопарима“ да се једва одржавао на површини. (Упореди с Пословицама 16:25.) Уместо да заштите савез Закона, ове религиозне вође су починиле глупост изневеривши га. Зашто, међутим, њихова „ограда“ од правила није успела?

19. (а) Зашто „ограда око Закона“ није успела? (б) Шта показује да је јеврејским религиозним вођама недостајала права вера?

¹⁹ Вође јудаизма пропустиле су да разумеју да се борба против искварености води у срцу, а не на страницама законских књига (Јеремија 4:14). Кључ за победу је љубав — љубав према Јехови, његовом закону и његовим праведним начелима. Таква љубав рађа одговарајућу мржњу према ономе што Јехова мрзи (Псалам 97:10; 119:104). Тако, они чија су срца испуњена љубављу, остају верни Јеховиним законима у овом исквареном свету. Јеврејске религиозне вође су имале велику предност поучавања народа да би унапређивале такву љубав и надахњивале на њу. Зашто су пропустиле да то чине? Очито им је недостајала вера (Матеј 23:23, фуснота у NW). Да су имале веру у снагу Јеховиног духа да делује у срцима верних људи, не би осећале потребу да преузму строгу контролу над животом других (Исаија 59:1; Језекиљ 34:4). Пошто им је недостајала вера, оне нису пружале веру; оне су оптерећивале народ људским заповестима (Матеј 15:3, 9; 23:4).

20, 21. (а) Какав је свеукупан ефекат та традицијама окренута настројеност имала на јудаизам? (б) Коју поуку ми учимо из онога што се десило јудаизму?

²⁰ Те јеврејске вође нису унапређивале љубав. Њихове традиције су створиле религију опседнуту спољашњошћу, с механичком послушношћу изгледа ради — што је плодно тло за лицемерство (Матеј 23:25-28). Њихови прописи су створили безбројне разлоге за осуђивање других. Тако су се ти поносни, ауторитарни фарисеји сматрали оправданим у критиковању самог Исуса Христа. Они су изгубили из вида главну сврху Закона и одбацили јединог истинског Месију. За узврат, он је морао рећи тој јеврејској нацији: „Ето вам се пуста оставља кућа ваша!“ (Матеј 23:38; Галатима 3:23, 24).

²¹ Каква је поука за нас? Јасно је да строга, ка традицијама окренута настројеност не унапређује чисто обожавање Јехове! Али, да ли ово значи да данашњи обожаваоци Јехове не треба да имају икоја правила осим ако она нису специфично срочена у Светом писму? Не. Да бисмо имали потпун одговор, осмотримо као следеће како је Исус Христ заменио Мојсијев закон новим и бољим законом.

[Фуснота]

Можеш ли објаснити?

◻ Како читавим стварством управља божански закон?

◻ Шта је била главна сврха Мојсијевог закона?

◻ Шта показује да је Мојсијев закон наглашавао милосрђе и саосећајност?

◻ Зашто су јеврејске религиозне вође додавале безбројна правила Мојсијевом закону, и с каквом последицом?

[Питања за разматрање]

[Оквир на 10. страни]

Јеврејске религиозне вође

Књижевници. Они су себе видели као Јездрине наследнике и тумаче Закона. Према књизи A History of the Jews, „нису сви књижевници били узвишеног порекла, а њихови покушаји да из закона извуку скривена значења често су дегенерисали у бесмислене формуле и глупа ограничења. Она су постепено очврснула кроз обичај, који је убрзо постао неумољиви тиранин“.

Хасидими. Име значи „побожни“ или „свеци“. Први пут се као класа помињу око 200 пре н. е., били су политички моћни, и фанатички бранитељи чистоће Закона од тираније грчког утицаја. Хасидими су се расцепили на три групе: фарисеје, садукеје и есене.

Фарисеји. Неки научници верују да је назив изведен из речи за „одвојени“ или „сепаратисти“. Они су заиста били фанатични у свом напору да буду одвојени од пагана, али такође су на своје братство гледали као на одвојено од обичног јеврејског народа — и супериорно у односу на њега — који није познавао замршене ствари усменог закона. Један историчар је о фарисејима рекао: „Гледани у целини, они су се према мужевима опходили као према деци, формализујући и дефинишући и најмање делиће ритуалних церемонија.“ Један други научник је рекао: „Фарисејство је створило масу законских правила која су покривала све ситуације, уз неизбежну последицу да су опуноважили безначајности и чинећи то обезначајили важности (Мт. 23:23).“

Садукеји. Група која је била блиско повезана с аристократијом и свештенством. Они су се жестоко супротстављали књижевницима и фарисејима, говорећи да усмени закон нема правоснажност над писменим Законом. Сама Мишна показује да су изгубили ову битку: „Већа строгост се примењује што се тиче [држања] речи књижевника него што се тиче [држања] речи [писменог] Закона.“ Талмуд, који је обухватио велики део коментара о усменом закону, касније је отишао тако далеко да је изјавио: „Речи књижевника су... драже него речи Торе.“

Есени. Група аскета који су се изоловали у одвојеним заједницама. Према делу The Interpreter’s Dictionary of the Bible, есени су били чак искључивији од фарисеја и „понекад су могли надфарисејити и саме фарисеје“.

[Слика на 8. страни]

Јова су по свој прилици његови родитељи учили о законима који управљају сазвежђима