Питања читалаца

Да ли би било мудро да се хришћанин консултује с практичарем за душевно здравље?

Извештаји из неких земаља указују на то да у овим ’последњим данима‘ постоји пораст емоционалних и душевних болести (2. Тимотеју 3:1). Хришћани имају дубоко саосећање кад су погођени суверници, али они су свесни да свако за себе мора одлучити да ли ће тражити третман за своју болест и, ако буде тражио, какав ће то третман бити. a „Јер ће сваки своје бреме носити“ (Галатима 6:5). Неки који тешко пате од шизофреније, маничне депресије, дубоке клиничке депресије, опсесивно-компулзивног поремећаја, самосакаћења и других тескобних поремећаја, у стању су да живе прилично нормалним животом након што добију исправну професионалну помоћ.

На неким местима је постало прилично популарно да се тражи терапија. У многим случајевима пацијент нема неки тежак душевни поремећај али има тешкоћа у суочавању с неком ситуацијом у животу. Међутим, Библија је та која пружа најефикаснију помоћ за поступање с тешким животним проблемима (Псалам 119:28, 143). Јехова преко Библије пружа мудрост, способност размишљања и право спознање — ствари које нас душевно и емоционално јачају (Пословице 2:1-11; Јеврејима 13:6). Верне Божје слуге могу се понекад изражавати ирационално због великог унутрашњег немира (Јов 6:2, 3). Јаков 5:13-16 охрабрује такве да позову старешине за помоћ и савет. Хришћанин може бити духовно болестан, или може бити жалостан због неке непромењиве околности или због стресова који га страшно притишћу, или може осећати да је жртва неправде (Проповедник 7:7; Исаија 32:2; 2. Коринћанима 12:7-10). Таква особа може наћи помоћ код старешина, који ће га ’помазати уљем‘ — то јест, вешто пренети утешан библијски савет — и такође се ’молити над њим‘. С каквим резултатом? „Молитва вере помоћи ће болеснику и подигнуће га Господ [из његове утучености или из његовог осећања да га је Бог оставио].“

Ипак, шта ако душевна тескоба и конфузија неке особе траје упркос вештој помоћи духовних пастира? Неки у тој ситуацији изаберу да се подвргну темељном физичком прегледу. (Упореди с Пословицама 14:30; 16:24; 1. Коринћанима 12:26.) Можда иза емоционалне или душевне тескобе лежи неки физички проблем. Лечење таквог проблема у неким случајевима је донело олакшање емоционално болесној особи. b Ако се не пронађе никакав физички проблем, лекар, на захтев пацијента, може препоручити неког стручњака за душевно здравље. Шта онда? Као што је речено, то је одлука коју сваки појединац мора сам да одвагне. Други не треба да критикују или суде (Римљанима 14:4).

Међутим, мора се употребити практична мудрост и пазити да се не забораве библијска начела (Пословице 3:21; Проповедник 12:15). У случају физичке болести, пацијенти се суочавају с различитим изборима лечења, од конвенционалне медицине до терапија као што су натуропатија, акупунктура и хомеопатија. Такође постоје различите врсте практичара за душевно здравље. Међу њима су аналитички психотерапеути и други, који могу копати по пацијентовој прошлости у настојању да пронађу разлоге за неуобичајено понашање или болне емоције. Бихевиорални психотерапеути могу настојати да помогну пацијенту да научи нове обрасце понашања. Неки практичари за душевно здравље верују да већину душевних болести треба лечити лековима. c Други наводно препоручују дијету и витамине.

 Пацијенти и њихове породице треба да буду опрезни кад осматрају те изборе (Пословице 14:15). Значајно је што је професор Пол Мекхју, управник Одељења за психијатрију и бихевиоралне науке на Медицинској школи Универзитета Џон Хопкинс, рекао да је професија за душевно здравље „у основи медицинска уметност. Она не може лако доћи до доказа за своје предлоге баш зато што се бави поремећајима најсложенијих обележја људског живота — ума и понашања“. Та ситуација оставља отворена врата за ексцентричност и превару, као и за добронамерно лечење које може учинити више штете него добра.

Такође треба споменути да премда психијатри и психолози имају стручну, постдипломску титулу, многи други без професионалних квалификација врше праксу као саветници или терапеути без надгледавања. Неки појединци су потрошили брдо новца саветујући се с таквим неквалификованим људима.

Чак и код обученог, квалификованог стручњака за душевно здравље има ствари које треба узети у обзир. Кад бирамо медицинског доктора или хирурга, треба да будемо сигурни да ће он поштовати наша на Библији заснована гледишта. Слично томе, било би опасно консултовати се с неким стручњаком за душевно здравље који не поштује наша религиозна и морална гледишта. Многи хришћани снажно настоје да, упркос душевној и емоционалној конфузији, имају „исти душевни став који је имао Христ Исус“ (Римљанима 15:5, NW). Такви су с правом заинтересовани за ставове било кога ко може да утиче на њихово размишљање или понашање. Неки практичари сматрају да су било која ограничења која намећу библијска веровања непотребна и потенцијално штетна за душевно здравље. Они могу одобравати, и чак препоручивати, поступке који су у Библији осуђени, као што су хомосексуалност или брачна неверност.

Те идеје су укључене у оно што је апостол Павле назвао „противречности лажно названог ’спознања‘“ (1. Тимотеју 6:20, NW). Они противрече истини о Христу и део су ’филозофије и таште преваре‘ овог света (Колошанима 2:8). Библијски критеријум је јасан: „Нити има мудрости ни разума, нити савета насупрот Господу“ (Пословице 21:30). Практичари за душевно здравље који кажу да је „зло добро а добро зло“ јесу ’зло друштво‘. Далеко од тога да ће помоћи да се излече нестабилни умови, они ће ’искварити добре обичаје‘ (Исаија 5:20; 1. Коринћанима 15:33).

Дакле, хришћанин који сматра да је неопходно да се консултује с неким стручњаком за душевно здравље треба да испита квалификације, ставове и репутацију тог практичара и могуће последице било ког препорученог лечења. Ако утучени хришћанин не може сам да то уради, можда му може помоћи неки зрео, близак пријатељ или рођак. Хришћанин који није сигуран у погледу тога да ли је неко специфично лечење мудро може установити да је корисно да разговара са старешинама из скупштине — иако је коначна одлука на њему (или на његовим родитељима, или је то заједничка одлука мужа и жене). d

Данас наука може учинити много више него што је могла у прошлости да олакша патњу. Па ипак, постоје многе болести — како физичке тако и душевне — које су тренутно неизлечиве и морају се подносити током овог система ствари (Јаков 5:11). У међувремену „верни и разборити роб“, старешине и сви други у скупштини пружају болеснима руку саосећања и подршке. И сам Јехова их јача да устрају до тог славног времена кад болести више не буде (Матеј 24:45, NW; Псалам 41:2-4; Исаија 33:24).

[Фусноте]