Клима за раст у Екваторијалној Гвинеји

ПРВИ утисак који путник стиче кад његов авион слети на међународни аеродром у Екваторијалној Гвинеји јесте да је растиње бујно. Писта је окружена величанственим дрвећем које засењује зграде аеродрома. Бујна вегетација расте од морске обале до врхова планина, подстакнута обилним падавинама и температуром која се преко целе године креће око 25°C.

У Екваторијалној Гвинеји такође се одвија још једна врста енергичног раста, ’раста који даје Бог‘ (Колошанима 2:19). Попут етиопског званичника који је тражио помоћ од Филипа, овде су многи жељни да разумеју Писмо (Дела апостолска 8:26-39). Није необично да неко приђе неком Јеховином сведоку на улици и затражи библијски студиј. Отприлике 325 Сведока у Екваторијалној Гвинеји води више од хиљаду библијских студија.

Сејање семена у давнашњим данима

Екваторијална Гвинеја, најмања земља у Африци, налази се јужно од Нигерије и Камеруна. (Види мапу.) Овде су добру вест први донели нигеријски Сведоци који су дошли да траже посао на  плантажама какаоа. Иако је било основано неколико скупштина на енглеском језику, оне су касније биле расформиране када су ова браћа морала да се врате у Нигерију. Међутим, убрзо након што је земља добила независност 1968, три брачна пара мисионара Watchtowera додељена су овамо. Нису могли да остану дуго због политичких тешкоћа, али њихово сведочење донело је изврсне резултате.

Сантјаго, један од мисионара, упознао је Буенавентуру, високог, мишићавог човека који је мештанима био познат као супермен. Био је религиозан човек који је поштовао Библију, али је ипак имао насилну нарав. Незнатна увреда била је довољна да некога удари. Кад би се у бару наљутио, сви присутни су се разбежали, неки су чак бежали кроз прозоре како би избегли његове ударце. У ствари, док је слушао Сантјага, намеравао је да га испребија ако не буде могао да пружи уверљив библијски доказ за оно што је рекао. ’Нико неће правити будалу од супермена‘, говорио је себи. Био је фасциниран оним што је чуо, нарочито о нади у вечни живот на рајској земљи, тако да је пристао на библијски студиј.

Како је студиј напредовао, Буенавентурина жеља да заувек живи у Рају постајала је све јача, и сазнао је да ће морати да свој живот прилагоди Божјим мерилима да би добио такву награду. Схватајући да прави хришћани не смеју ’враћати зло за зло‘, почео је да улаже озбиљан напор како би контролисао своју нарав (Римљанима 12:17).

Прави испит дошао је једног дана када је случајно преврнуо чашу једног госта у бару. Тај човек се наљутио и ударио га. Истог трена, други у бару су се разбежали, очекујући да избије туча. Али Буенавентура је кротко платио разбијену чашу, купио том човеку друго пиће и извинио се за своју неспретност. Када су комшије виделе да га је проучавање Библије толико променило, неколико њих је било спремно да проучава с њим. До времена када се Буенавентура крстио, већ је водио пет библијских студија. Последњих пет година служи као старешина, и мада га људи још увек зову супермен, сада то кажу у шали.

„Свесни своје духовне потребе“

Током 1970-их неколико овдашњих Сведока наставило је да проповеда и да  се састаје како је најбоље могло. Касније је дошло неколико шпанских мисионарских брачних парова како би помогло. Андрес Ботела, који је 12 година служио у Екваторијалној Гвинеји, присећа се да је убрзо након што је стигао био импресиониран тиме што су људи заиста били „свесни своје духовне потребе“ (Матеј 5:3, NW). „Било је право задовољство проучавати Библију с таквим људима пуним цењења“, каже он.

Мари, једна сестра Шпањолка, проучавала је Библију с једном младом женом по имену Марија која је споменула да су њени родитељи, Франсиско и Фауста, такође заинтересовани за проучавање. Пошто је Мари водила 15 студија и пошто су Маријини родитељи живели нешто даље, прошло је неколико седмица пре него што је могла да их посети.

Када су Мари и њен супруг, Серафин, коначно упознали те родитеље, они су већ имали књигу Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи a и Библију, и једва су чекали да почну с проучавањем. Стога су одмах почели. Серафин је приметио да су Маријини родитељи били прилично упознати с материјалом. Исто се десило и на другој посети када су обрађивали друго поглавље. „Било је скоро као да проучаваш с двоје крштених Сведока“, присећа се Серафин. На трећој посети, пошто је изгледало да тако добро познају материјал, Серафин је предложио да се студиј води помоћу питања и одговора како би утврдио колико заиста разумеју. Открио је да су Франсиско и Фауста сами проучили целу књигу!

Како је новопронађено спознање утицало на њих? У складу са оним што су научили, већ су престали да посећују спиритистичке састанке и прекинули су везе с Католичком црквом. Штавише, Франсиско је престао да пуши, и више нису јели месо које није исправно искрварило. Пошто су очигледно примењивали све што су научили, били су подстакнути да почну да деле своје спознање с другима. Одмах су почели да проповедају својим суседима. За само три месеца испуњавали су услове за крштење. Франсиско је сада слуга помоћник и захваљујући њиховом изврсном примеру и ревности у проповедању, њихове три кћерке су сада Сведокиње, два сина посећују састанке а шесторо других рођака проучава.

Недуго након што се крстио, Франсиско је упознао Пабла, побожног католика који је служио као црквењак у својој цркви. Пабло је одржавао проповед кад год је свештеник био одсутан. Ако је неки члан цркве био болестан, он га је посећивао; ако је неко изостајао из цркве, Пабло га је посећивао да би пружио охрабрење; а ако је неко умро, чинио је све што је могао да би утешио породицу. Разумљиво је што су сви парохијани много волели Пабла.

Пошто је Пабло имао дубоко поштовање према Библији, спремно је прихватио Франсискову понуду да с њим проучава. Пабло је убрзо увидео колико је библијска порука разумна и након неколико студија одлучио је да на једној од својих „пастирских посета“ код једног болесног члана цркве искористи неке стихове које је научио. Убрзо након тога, у једној од својих недељних проповеди, Пабло је објаснио важност коришћења Божјег имена, Јехова, и зашто не треба да користимо ликове.

Пошто је он тако лако прихватао истину, очекивао је да ће и други чланови његове цркве реаговати слично. Али након три или четири такве на Библији засноване проповеди, Пабло је запазио да људи нису били срећни због информација које је он износио. Зато је одлучио да напусти цркву и да се редовно дружи с Јеховиним сведоцима. За неколико месеци испуњавао је услове за крштење и сада је реван проповедник добре вести. Иако не може да проповеда  пуновремено, сада води десет библијских студија.

Унапређивање пораста састајањем

Сведоци у Екваторијалној Гвинеји озбиљно схватају библијски налог да не напуштају састајање (Јеврејима 10:25). Од 1994. када је влада поново дала званично признање делу, браћа су горљива да добију погодне Дворане Краљевства. У ствари, већина скупштина је изградила своје властите дворане или су у току да то учине.

У Монгому, где је број присутних на састанцима у недељу често два и по пута већи од броја објавитеља Краљевства, скупштина је марљиво радила да би изградила велико место за састајање. Друге религије у Монгому обично изнајмљују раднике како би изградили своје цркве, тако да активност овдашњих Сведока није прошла незапажено. Једног дана пастор Iglesia Nueva Apostólica (Нове апостолске цркве) застао је да пита једног старешину колико плаћа те вредне раднике. Пастор је рекао да је рад напредовао веома споро чак и када је запошљавао неке зидаре који су чланови његове цркве. Питао се да ли би и он могао унајмити раднике који су градили ту Дворану Краљевства. Када му је речено да сви Сведоци раде бесплатно, запањено је отишао даље.

Посећивање састанака може захтевати знатну жртву од оних који живе далеко од Дворане Краљевства. Хуан, један младић који се крстио 1994, суочава се с том ситуацијом. Чуо је за истину у Габону, где је проучио прву половину књиге Заувек живети. Затим се вратио у Екваторијалну Гвинеју, у своје родно село удаљено око 100 километара од Монгома. За њега је био изазов да настави са својим студијем. Али није се дао одвратити. Сваког месеца, путовао је осам сати бициклом до Монгома, где је Сантјаго, један од овдашњих старешина, водио студиј с њим. Остајао је у Монгому неколико дана и проучавао три или четири пута током тог боравка. На овај начин је могао довршити свој студиј и испуњавати услове за крштење.

Како Хуан остаје духовно снажан уз тако мало дружења с другим хришћанима? Пре свега, тако што је реван проповедник добре вести. Он је проповедао свим људима у свом селу, и до времена када се крстио, водио је 13 библијских студија. Шест његових студената пратило га је на дан посебног састанка у Монгому како би били сведоци његовог крштења. Сада редовно одржава Студиј Куле стражаре са заинтересованим особама на свом подручју, и обично их је присутно двадесетак.

Стрпљиво заливање семена

Није сваки духовни раст брз. Понекад је потребно много стрпљења да би се видело да семе коначно доноси плод. Тако је било у случају Паке, која је први пут чула добру вест још 1984. када јој је Едита, једна сестра пионирка, сведочила у продавници. Када је следеће недеље Едита посетила Паку код њене куће, Пака је пристала на библијски студиј. Иако није много напредовала, Едита је била упорна јер је код Паке приметила добре особине. „Изгледало је да је особа слична овци“, објашњава Едита, „и молила сам се Јехови да јој отвори срце.“

Пака је четири и по године проучавала уз прекиде али још увек с веома мало напретка. Стога, када су завршиле књигу Заувек живети, Едита је отворено разговарала с Паком о важности озбиљног схватања истине. У свом настојању да достигне Пакино срце, Едита је чак заплакала.

„Тај искрени савет заиста ме је дирнуо“, присећа се Пака. „Од тада сам почела да правим промене у свом животу. Уписала сам се у Теократску школу службе, и те исте године постала сам некрштени објавитељ. Дан када сам се напокон крстила био је најсрећнији дан у  мом животу!“ Пакино садашње одушевљење супротно је од њене претходне апатије. Она сада води 13 библијских студија, и наравно, стрпљива је са онима који не напредују брзо.

Помагати људима да побољшају свој живот

Живљењем по библијским мерилима, Јеховини сведоци у Екваторијалној Гвинеји стекли су углед да су поштени и пристојни. Један човек, који је очигледно био импресиониран њиховим понашањем, пришао је једном старешини у скупштини Бата и питао: „Имате ли књигу Расправљање? b Сит сам тога да будем светска особа. Желео бих да постанем Јеховин сведок!“

Антонио, слуга помоћник у скупштини Малабо, јесте типичан пример светске особе која је постала Сведок. Пре него што је проучавао Библију, водио је раскалашан живот. Већину новца који је зарађивао као сајџија трошио је на пиће, а и живео је неморално. Шта му је помогло да промени свој начин живота? Био је дубоко импресиониран оним што је изразито речено у 1. Коринћанима 6:9, 10: „Не варајте се: ни блудници... ни пијанице... неће наследити краљевства Божјега.“ Схватио је да мора променити свој начин живота ако жели да има Божју наклоност. Ради тога је почео да пази на своје друштво (Пословице 13:20). Када су бивши пријатељи дошли да га позову да иде на пиће, одбио је њихов позив и дао им сведочанство. Недуго затим престали су да му досађују.

Да ли је то било вредно свег труда? „Веома сам срећан што сам променио свој начин живота“, објашњава Антонио. „Моје здравље је много боље иако сам сада у 60-им, док су моји бивши пријатељи или умрли или пате због лошег здравља. Сада имам праве пријатеље уместо оних који само желе друштво онога ко је спреман да плати њихово следеће пиће. Што је најважније, имам добар однос с Богом. Сада служим као општи пионир и имам библијски студиј с једним човеком који такође има проблем с пићем, тако да могу искористити своје искуство како бих му помогао.“

Постати Божји робови

Пре отприлике 200 година, људи дуж обале Екваторијалне Гвинеје били су хватани и бродовима одвожени у Америку као робови. Данас, многи добровољно постају робови — Божји робови. Овај облик ропства донео им је праву слободу, ослобађајући их од вавилонских доктрина и спиритистичких обичаја. Он их је такође поучио како да живе задовољавајућим и продуктивним животом. Они доживљавају оно што је Исус обећао: „Познаћете истину, и истина ће вас ослободити“ (Јован 8:32).

Уз 1 937 присутних на прослави Меморијала 1995. — скоро шест пута већи број од броја објавитеља у земљи — постоје одлични изгледи за даљњи духовни раст. Док Сведоци у Екваторијалној Гвинеји ревно и даље саде и заливају семе истине, они су сигурни да ће ’Бог дати да расте‘ (1. Коринћанима 3:6). Без сумње, у Екваторијалној Гвинеји постоји идеална клима за духовни раст!

[Фусноте]