Пређи на садржај

Пређи на садржај

Отац и старешина — испунити обе улоге

Отац и старешина — испунити обе улоге

Отац и старешина — испунити обе улоге

„Ако не уме ко својим домом управљати, како ће се моћи старати за Цркву Божју?“ (1. ТИМОТЕЈУ 3:5).

1, 2. (а) Како су у првом веку надгледници самци и ожењени надгледници без деце били у стању да служе својој браћи? (б) Како су Аквила и Прискила пример за многе данашње брачне парове?

 НАДГЛЕДНИЦИ у раној хришћанској скупштини могли су да буду самци, ожењени људи без деце или породични људи с децом. Неки хришћани су несумњиво били у стању да следе савет апостола Павла који је дат у његовом првом писму Коринћанима, у 7. поглављу, оставши неожењени. Исус је изјавио: „Има [евнуха] који су се сами таквим ради краљевства небескога учинили“ (Матеј 19:12). Такви самци, попут Павла и можда неких од његових путујућих пратилаца, били би слободни да путују како би помагали својој браћи.

2 Библија не каже да ли су Варнава, Марко, Сила, Лука, Тимотеј и Тит били самци. Ако су били ожењени, очигледно су били довољно слободни од породичних одговорности да би могли много да путују на различитим задацима (Дела апостолска 13:2; 15:39-41; 2. Коринћанима 8:16, 17; 2. Тимотеју 4:9-11; Титу 1:5). Можда су их пратиле њихове жене, као што су Петра и ’остале апостоле‘, који су вероватно водили своје жене са собом кад су ишли из места у место (1. Коринћанима 9:5). Аквила и Прискила су један пример брачног пара који је био вољан да дигне сидро, следећи Павла од Коринта до Ефеса, а затим идући до Рима, и онда опет назад до Ефеса. Библија не каже да ли су они имали деце. Њихова предана служба за њихову браћу донела им је захвалност ’свих цркви у паганским земљама‘ (Римљанима 16:3-5; Дела апостолска 18:2, 18; 2. Тимотеју 4:19). Данас без сумње има много брачних парова који би, попут Аквиле и Прискиле, могли да служе у другим скупштинама, можда тако што се преселе тамо где је потреба већа.

Отац и старешина

3. Шта указује на то да су многе старешине из првог века били ожењени људи с породицама?

3 Изгледа да су у првом веку н. е. већина хришћанских старешина били ожењени људи с децом. Кад је Павле излагао услове који су се захтевали од човека који „посеже за службом надгледника“ (NW), он је рекао да такав хришћанин треба да „добро управља својим домом и да има послушну децу у сваком поштењу“ (1. Тимотеју 3:1, 4).

4. Шта се захтевало од ожењених старешина с децом?

4 Као што смо видели, надгледник није био обавезан да има децу, или чак да буде ожењен. Али, ако је био ожењен, да би испуњавао услове за старешину или слугу помоћника, хришћанин је морао да над својом женом исказује исправно поглаварство пуно љубави и да показује да је способан да своју децу држи у исправној подложности (1. Коринћанима 11:3; 1. Тимотеју 3:12, 13). Било која озбиљна слабост у управљању његовим домаћинством учинила би брата неподесним за специјалне предности у скупштини. Зашто? Павле објашњава: „Ако не уме ко својим домом управљати, како ће се моћи старати за Цркву Божју?“ (1. Тимотеју 3:5). Ако они који су његова породица нису били вољни да се подложе његовом надгледању, како би други реаговали?

„Има децу која верују“

5, 6. (а) Који је захтев што се тиче деце Павле споменуо Титу? (б) Шта се очекује од старешина које имају децу?

5 Кад је упућивао Тита да у критским скупштинама наименује надгледнике, Павле је одредио: „Ако је ко беспрекоран, муж једне жене, ако има децу која верују, коју не оптужују због раскалашности или као непокорне. Јер епископ као домоуправитељ Божији треба да је беспрекоран.“ Шта се у ствари мислило захтевом да „има децу која верују“? (Титу 1:6, 7Ча).

6 Израз ’деца која верују‘ указује на омладинце који су већ предали свој живот Јехови и крстили се, или на младе који напредују ка предању и крштењу. Чланови скупштине очекују да се деца старешина уопште узев добро понашају и да су послушна. Треба да буде видљиво да старешина чини све што може да у својој деци изгради веру. Краљ Соломон је писао: „Учи дете према путу којим треба да иде, и он неће одступити од њега ни када остари“ (Пословице 22:6). Али, шта ако омладинац који је примио такву поуку не жели да служи Јехови или чак почини неки тежак преступ?

7. (а) Зашто је очигледно да Пословице 22:6 не изражавају неко непопустљиво правило? (б) Ако дете старешине не изабере да служи Јехови, зашто тај старешина неће аутоматски изгубити предности?

7 Очито је да горе цитирана пословица не наводи неко круто правило. Она не поништава начело слободне воље (Поновљени закони 30:15, 16, 19). Кад син или кћерка дође у одговорно доба, он или она мора донети личну одлуку с обзиром на предање и крштење. Ако је старешина јасно пружио потребну духовну помоћ, вођство и дисциплину, а омладинац не изабере да служи Јехови, оцу се не одузима аутоматски право да служи као надгледник. С друге стране, ако старешина има неколико малолетне деце која живе код куће и која, једно за другим, постану духовно болесна и упадну у невољу, он можда више неће бити сматран човеком који „добро управља својим домом“ (1. Тимотеју 3:4). Ради се о томе да треба да буде очигледно да надгледник ради све што може да има ’децу која верују и коју не оптужују због раскалашности или као непокорну‘. a

Ожењен са женом ’која није верница‘

8. Како старешина треба да поступа са својом женом која није у вери?

8 С обзиром на хришћанске мушкарце који су ожењени са женама које нису у вери, Павле је писао: „Ако који брат има жену која није верница, и она се приволи живети с њим, да је не оставља... Јер... посвети се жена која није верница мужем који је верник; јер би иначе деца ваша била нечиста, а сад су света. Јер... шта знаш, мужу, да ли ћеш ти жену спасти?“ (1. Коринћанима 7:12-14, 16). Речи „која није верница“ овде не указују на жену која нема религиозна веровања већ на ону која није предана Јехови. Она је могла да буде Јеврејка, или да верује у паганске богове. Данас старешина може бити ожењен са женом која практикује другу религију, која је агностик или чак атеиста. Ако је она вољна да остане с њим, он не треба да је оставља само због различитих веровања. Он и даље треба да ’живи увиђавно са својом женом као слабијим судом, указујући јој поштовање‘, живећи у нади да ће је спасти (1. Петрова 3:7Ча; Колошанима 3:19).

9. У земљама где закон и мужу и жени даје право да своју децу изложе свако својим религиозним веровањима, како треба да поступи старешина, и како ће то утицати на његове предности?

9 Ако надгледник има децу, он ће примењивати исправно супружничко и очинско поглаварство док их одгаја „у науци и у страху од Господа“ (Ефесцима 6:4). У многим земљама закон даје и једном и другом брачном другу право да пружа религиозну поуку својој деци. У том случају жена може захтевати да примени своје право да децу изложи својим религиозним убеђењима и обичајима, што би могло укључивати да их води у своју цркву. b Наравно, деца треба да следе властиту на Библији школовану савест с обзиром на то да не учествују у лажним религиозним церемонијама. Као поглавар породице, отац ће применити властито право да проучава са својом децом и да их води на састанке у Дворану Краљевства кад је то могуће. Кад дођу у доба кад могу доносити властите одлуке, она ће сама одлучити којим ће путем кренути (Исус Навин 24:15). Ако друге старешине и чланови скупштине могу видети да он чини све што му закон допушта да чини како би своју децу исправно поучио путу истине, неће му се одузети право да буде надгледник.

’Који добро управља својим домом‘

10. Ако је породичан човек старешина, у чему је његова првенствена дужност?

10 Чак и старешини који је отац и чија је жена сухришћанка, није лак задатак да исправно расподели своје време и пажњу између своје жене, деце и скупштинских одговорности. Писмо је сасвим јасно да хришћански отац има обавезу да брине за своју жену и децу. Павле је написао: „Ако ли се ко за своје, а особито за своје домаће, не брине, тај се одрекао вере и гори је од неверника“ (1. Тимотеју 5:8). У том истом писму, Павле је навео да само ожењене мушкарце који су се већ показали као добри мужеви и очеви треба препоручити да служе као надгледници (1. Тимотеју 3:1-5).

11. (а) На које начине старешина треба да ’брине за своје‘? (б) Како то може помоћи старешини да удовољи својим скупштинским одговорностима?

11 Старешина треба да „брине“ за своје не само материјално већ и духовно и емоционално. Мудри краљ Соломон је писао: „Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај [„изграђуј своје домаћинство“, NW]“ (Приче Соломунове 24:27ДК). Дакле, док се брине за материјалне, емоционалне и рекреационе потребе своје жене и деце, надгледник такође треба да их изграђује духовно. То захтева време — време које неће моћи да посвети скупштинским стварима. Али, то је време које може да донесе богат добитак у облику породичне среће и духовности. Дугорочно гледано, ако је његова породица духовно јака, старешини ће можда требати мање времена да се бави породичним проблемима. Тако ће бити слободнији да се брине за скупштинске ствари. Његов пример као доброг мужа и доброг оца биће од духовне користи за скупштину (1. Петрова 5:1-3).

12. У којој породичној ствари очеви који су старешине треба да пруже диван пример?

12 Управљање домом на добар начин укључује планирање времена за управљање породичним студијем. Посебно је важно да старешине пружају добар пример у том погледу, јер јаке породице сачињавају јаке скупштине. Време надгледника не треба да редовно буде тако испуњено другим предностима службе да нема времена да проучава са својом женом и децом. Ако је то случај, он треба да преиспита свој распоред. Можда мора да поново испланира или смањи време које посвећује другим стварима, и да чак повремено одбије извесне предности.

Уранотежено надгледање

13, 14. Који је савет „верни и разборити роб“ дао старешинама који су породични људи?

13 Савет да се уравнотеже породичне и скупштинске одговорности није нешто ново. „Верни и разборити роб“ годинама пружа савет старешинама у том погледу (Матеј 24:45NW). Пре више од 36 година, Кула стражара од 15. јуна 1960, страна 6, саветовала је: ’Заиста, зар се ту не ради о питању уравнотеживања свих тих захтева који изискују наше време? У тој равнотежи, нека исправна тежина буде дата интересима твоје породице. Јехова Бог сигурно не би очекивао да човек све своје време користи на скупштинске активности, на помагање својој браћи и ближњима да стекну спасење, а да ипак не пази на спасење властитог дома. Човекова жена и деца јесу примарна одговорност.‘

14 Кула стражара од 1. марта 1987, страна 28, саветовала је: ’Ангажовање у служби на терену као породице зближиће вас, али ипак јединствене потребе деце захтевају да им посветиш своје приватно време и емоционалну енергију. Према томе, потребна је равнотежа да утврдиш колико времена можеш употребити за... скупштинске дужности док се такође бринеш духовно, емоционално и материјално за „оне који су твоји“. [Хришћанин] се мора „најпре научити да у властитом домаћинству практикује божанску оданост“ (1. Тимотеју 5:4, 8NW).‘

15. Зашто је старешини који има жену и децу потребна мудрост и разборитост?

15 Једна библијска пословица наводи: „Мудрошћу се кућа диже, а разумом [„разборитошћу“, NW] утврђује“ (Пословице 24:3). Да, да би надгледник испуњавао своје теократске дужности и да би у исто време изграђивао свој дом, њему је сасвим сигурно потребна мудрост и разборитост. Библијски гледано, он има више подручја надгледања. Укључени су његова породица и његове скупштинске одговорности. Потребна му је разборитост да би то уравнотежио (Филипљанима 1:9, 10). Потребна му је мудрост да постави приоритете (Пословице 2:10, 11). Ма колико да се он осећа одговорним да брине за своје скупштинске предности, треба да схвати да је његова првенствена од Бога дата одговорност, као мужа и оца, брига за његову породицу и њено спасење.

Добри очеви а и добре старешине

16. Коју предност има старешина ако је такође и отац?

16 Старешина који има децу која се добро понашају може бити право благо. Ако је научио да се добро брине о својој породици, он је у положају да помогне другим породицама у скупштини. Он боље разуме њихове проблеме и може дати савет који одражава његово искуство. На срећу, хиљаде старешина широм света обављају диван посао као мужеви, очеви и надгледници.

17. (а) Шта човек који је и отац и старешина никада не треба да заборави? (б) Како други чланови скупштине треба да покажу разумевање?

17 Да би породичан човек био старешина, он мора бити зрео хришћанин који, док се брине о својој жени и деци, може организовати своје ствари тако да буде у стању да посвети време и пажњу другима у скупштини. Никада не треба да заборави да његов пастирски рад почиње код куће. Знајући да су старешине са женом и децом одговорне и за своју породицу и за своје скупштинске дужности, чланови скупштине ће настојати да не изискују прекомерно њихово време. На пример, старешина који има децу која следећег јутра морају да иду у школу можда није увек у стању да остане неко време након вечерњих састанака. Други чланови скупштине треба да то разумеју и да покажу саосећање (Филипљанима 4:5NW).

Наше старешине треба да нам буду драге

18, 19. (а) Шта нам је наше истраживање 7. поглавља 1. Коринћанима омогућило да увидимо? (б) Како треба да гледамо на такве хришћанске мушкарце?

18 Наше истраживање 7. поглавља Павловог првог писма Коринћанима омогућило нам је да видимо да, следећи Павлов савет, има много самаца који своју слободу користе да служе интересима Краљевства. Такође има на хиљаде ожењене браће без деце који, док поклањају дужну пажњу својим женама, служе као дивни надгледници у областима, покрајинама, скупштинама и подружницама Watch Towera, уз похвалну сарадњу њихових жена. На крају, у скоро 80 000 скупштина Јеховиног народа, има много очева који не само да се у љубави брину о својим женама и својој деци, већ такође узимају времена да служе својој браћи као брижни пастири (Дела апостолска 20:28).

19 Апостол Павле је написао: „Старешинама који се добро старају, да се даје двострука част, особито онима који се труде у речи и у науци“ (1. Тимотеју 5:17). Да, старешине које добро управљају својим домом и својом скупштином заслужују нашу љубав и наше поштовање. Заиста треба да нам ’такви људи буду драги‘ (Филипљанима 2:29NW).

[Фусноте]

a Види Кулу стражару, 1. мај 1978, стране 31-2.

b Види Кулу стражару, 1. децембар 1960, стране 735-6 (енгл.).

За понављање

◻ Како знамо да су многе старешине из првог века н. е. били породични људи?

◻ Шта се захтева од ожењених старешина с децом, и зашто?

◻ Шта се мисли тиме да има „децу која верују“, али шта ако дете старешине не изабере да служи Јехови?

◻ У којим погледима старешина треба да ’брине за своје‘?

[Питања за разматрање]

[Слика на 23. страни]

Јаке породице сачињавају јаке скупштине