Учествовати у утехи коју Јехова пружа

„Ми се чврсто надамо за вас знајући да ви учествујете како у страдањима тако и у утеси“ (2. КОРИНЋАНИМА 1:7, Ча).

1, 2. Какво је било искуство многих који су у данашње време постали хришћани?

 МНОГИ данашњи читаоци Куле стражаре одрасли су без спознања Божје истине. Можда је то и с тобом случај. Ако јесте, присети се како си се осећао кад су твоје очи разумевања почеле да се отварају. На пример, када си први пут разумео да мртви не пате већ да су без свести, зар ниси осетио олакшање? А када си сазнао о нади за мртве, да ће милијарде бити ускрснуте у живот у Божјем новом свету, зар ниси био утешен? (Проповедник 9:5, 10; Јован 5:28, 29).

² А шта је с Божјим обећањем да оконча злоћу и да претвори ову планету у рај? Када си сазнао за то, зар те то није утешило и испунило горљивим ишчекивањем? Како си се осећао када си први пут сазнао за могућност да никада не умреш, већ да преживиш за тај долазећи земаљски Рај? Нема сумње да си био одушевљен. Да, ти си постао прималац Божје утешне поруке коју сада широм света проповедају Јеховини сведоци  (Псалам 37:9-11, 29; Јован 11:26; Откривење 21:3-5).

3. Зашто они који другима преносе Божју утешну поруку такође подносе невољу?

³ Међутим, кад си покушао да пренесеш библијску поруку другима, такође си схватио да ’немају сви веру‘ (2. Солуњанима 3:2). Можда су ти се неки од бивших пријатеља ругали зато што изражаваш веру у библијска обећања. Можда си чак претрпео прогонство због тога што си наставио да проучаваш Библију у повезаности с Јеховиним сведоцима. Противљење се можда појачавало док си почињао да се мењаш како би свој живот ускладио с библијским начелима. Почео си да доживљаваш невољу коју Сотона и његов свет наносе свима који прихватају Божју утеху.

4. На које различите начине новозаинтересоване особе могу реаговати на невољу?

⁴ Нажалост, као што је Исус прорекао, невоља узрокује да се неки спотичу и престају да се друже са хришћанском скупштином (Матеј 13:5, 6, 20, 21). Други подносе невољу тако што своје мисли и даље усмеравају на утешна обећања за која су сазнали. Коначно предају свој живот Јехови и крштавају се као ученици његовог Сина, Исуса Христа (Матеј 28:19, 20; Марко 8:34). Наравно, невоља не престаје када се хришћанин крсти. На пример, за некога ко има неморалну прошлост, остати честит може значити тешку борбу. Други се морају борити са сталним противљењем чланова породице који нису у вери. Каква год да је невоља, сви који верно теже за животом предања Богу могу бити сигурни у једну ствар. На веома личан начин доживеће Божју утеху и помоћ.

„Бог сваке утехе“

5. Поред многих кушњи које је Павле претрпео, шта је такође доживео?

⁵ Апостол Павле је био човек који је дубоко ценио утеху коју Бог обезбеђује. Након нарочито тегобног времена у Азији и Македонији, он је доживео велико олакшање када је чуо да је коринтска скупштина добро реаговала на његово писмо укора. То га је подстакло да им напише друго писмо, које садржи следећи израз хвале: „Благословен Бог и отац Господа нашега Исуса Христа, Отац милосрђа [„нежних милосрђа“, NW] и Бог сваке утехе, који нас теши у свакој невољи нашој“ (2. Коринћанима 1:3, 4).

6. Шта учимо из Павлових речи које се налазе у 2. Коринћанима 1:3, 4?

⁶ Ове надахнуте речи много говоре. Хајде да их анализирамо. Кад Павле изражава хвалу или захвалност Богу, или кад га моли у својим писмима, обично налазимо да он такође укључује дубоко цењење према Исусу, Поглавару хришћанске скупштине (Римљанима 1:8; 7:25; Ефесцима 1:3; Јеврејима 13:20, 21). Дакле, Павле је упутио овај израз хвале ’Богу и оцу Господа нашега Исуса Христа‘. Затим, први пут у својим списима, користи грчку именицу преведену ’нежна милосрђа‘. Ова именица потиче од једне речи која се користи да изрази жалост због патње другога. Тако Павле описује Божја нежна осећања према било ком од Његових верних слугу који подносе невољу — нежна осећања која подстичу Бога да милосрдно делује у њихову корист. Коначно, Павле је гледао на Јехову као на извор ове пожељне особине тиме што га је назвао ’оцем нежних милосрђа‘.

7. Зашто се може рећи да је Јехова ’Бог сваке утехе‘?

⁷ Божја ’нежна милосрђа‘ доносе олакшање особи која подноси невољу. Зато Павле наставља да описује Јехову као ’Бога сваке утехе‘. Дакле, какву год утеху да можда доживимо због љубазности суверника, можемо гледати на Јехову као на извор. Не постоји  стварна, трајна утеха а да не потиче од Бога. Надаље, он је тај који је створио човека по свом обличју, и тиме нам омогућио да будемо утешитељи. И Божји свети дух је то што мотивише његове слуге да показују нежно милосрђе према онима који су у потреби за утехом.

Поучени да буду утешитељи

8. Иако Бог није извор наших кушњи, какве корисне учинке на нас може имати то што подносимо невољу?

⁸ Иако Јехова Бог дозвољава различите кушње које сналазе његове верне слуге, он никада није извор таквих кушњи (Јаков 1:13). Међутим, утеха коју он пружа кад подносимо невољу може нас поучити да будемо осетљивији на потребе других. С којим резултатом? „Да бисмо утехом којом нас саме Бог теши могли утешити оне који су у каквој невољи“ (2. Коринћанима 1:4). Тако нас Јехова поучава да будемо ефикасни учесници у његовој утехи са суверницима и онима које срећемо у нашој служби док опонашамо Христа и ’утешавамо све жалосне‘ (Исаија 61:2; Матеј 5:4).

9. (а) Шта ће нам помоћи да подносимо патње? (б) Како су други утешени када ми верно устрајемо у невољи?

⁹ Павле је издржао многе патње, захваљујући обиљу утехе коју је добио од Бога преко Христа (2. Коринћанима 1:5). И ми можемо доживети обиље утехе тиме што медитирамо о Божјим драгоценим обећањима, тиме што се молимо за подршку његовог светог духа и тиме што доживљавамо Божје одговоре на наше молитве. Тако ћемо бити ојачани да наставимо да подржавамо Јеховин суверенитет и доказујемо да је Ђаво лажов (Јов 2:4; Пословице 27:11). Кад верно издржимо било који облик невоље, ми треба да, попут Павла, сву заслугу припишемо Јехови, чија утеха омогућује хришћанима да остану верни под кушњом. Устрајност верних хришћана утешно делује на братство, чинећи друге одлучнима да ’подносе исте муке‘ (2. Коринћанима 1:6).

10, 11. (а) Које су неке ствари које су проузроковале патњу скупштини древног Коринта? (б) Како је Павле утешио коринтску скупштину, и какву је наду он изразио?

¹⁰ Коринћани су имали свој удео у патњама које сналазе све праве хришћане. Осим тога, био им је потребан савет да искључе једног непокајничког блудника (1. Коринћанима 5:1, 2, 11, 13). Пропуст да се предузме овај поступак и да се окончају раздор и неслоге нанела је срамоту скупштини. Али они су на крају применили Павлов савет и показали искрено покајање. Стога их је срдачно похвалио и рекао да га је утешила њихова изврсна реакција на његово писмо (2. Коринћанима 7:8, 10, 11, 13). Очигледно, искључена особа такође се покајала. Зато их је Павле саветовао да му ’опросте и да га теше, да не би превелика жалост на њега пала‘ (2. Коринћанима 2:7).

¹¹ Павлово друго писмо сигурно је утешило коринтску скупштину. И то је била једна од његових намера. Он је објаснио: „Ми се чврсто надамо за вас знајући да ви учествујете како у страдањима тако и у утеси“ (2. Коринћанима 1:7, Ча). На крају свог писма, Павле је подстакао: „Утешавајте се... и Бог љубави и мира биће с вама“ (2. Коринћанима 13:11).

12. Коју потребу имају сви хришћани?

¹² Коју важну поуку можемо извући из овога! Сви чланови хришћанске скупштине треба да ’учествују у утехи‘ коју Бог пружа посредством своје Речи, свог светог духа и своје земаљске организације. Чак и искључене особе могу бити у потреби за утехом ако су се покајале и исправиле свој погрешан пут. Стога је ’верни и разборити роб‘ (NW) увео једну милосрдну припрему како би  им се помогло. Једном годишње двојица старешина могу посетити извесне искључене особе. Оне можда више не показују бунтован став нити су уплетене у тежак грех и можда им је потребна помоћ да би предузеле неопходне кораке да би поново биле примљене (Матеј 24:45; Језекиљ 34:16).

Павлова невоља у Азији

13, 14. (а) Како је Павле описао време жестоке невоље коју је доживео у Азији? (б) Који је догађај Павле можда имао у мислима?

¹³ Врста патње коју је коринтска скупштина доживела до тог тренутка није се могла упоредити с многим невољама које је Павле морао поднети. Стога их је могао подсетити: „И нећемо, браћо, да не знате за невољу која нам се догоди у Азији, кад нам је и преко снаге наше тешко било, тако да се нисмо надали ни да ћемо живот свој сачувати. И ми сматрасмо као сигурно да ћемо бити смрти предани, да не бисмо поуздање своје у себе ставили, него у Бога који ускрсава мртве. Он нас је избавио и избавиће од такве смрти, он, у кога се уздамо да ће нас и опет избавити“ (2. Коринћанима 1:8-10).

¹⁴ Неки изучаваоци Библије верују да је Павле указивао на метеж у Ефесу, који је могао коштати живота Павла као и његову двојицу сапутника из Македоније, Гаја и Аристарха. Ову двојицу хришћана су силом одвукли у позориште испуњено руљом која је ’викала говорећи: велика је Артемида [богиња] ефеска!‘ Коначно, градски званичник је успео да утиша мноштво. То што је био угрожен живот Гаја и Аристарха, мора да је у великој мери узнемирило Павла. У ствари, он је желео да уђе и резонује с том фанатичном руљом, али био је спречен да ризикује живот на овај начин (Дела апостолска 19:26-41, Ча).

15. Која је екстремна ситуација можда описана у 1. Коринћанима 15:32?

¹⁵ Међутим, Павле је можда описивао једну ситуацију далеко екстремнију од претходног инцидента. У свом првом писму Коринћанима, Павле је питао: „Јер ако сам се за људске ствари борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист од тога?“ (1. Коринћанима 15:32). То можда значи да су Павлов живот угрожавали не само зверски људи већ и дословне дивље животиње на ефеском стадиону. Понекад су криминалци били кажњавани тако што су присиљавани да се боре с дивљим зверима док су крвожедна мноштва то посматрала. Ако је Павле желео рећи да се суочавао с дословним дивљим зверима, мора да је у последњем тренутку био чудом поштеђен окрутне смрти, баш као што је Данило био спасен из уста дословних лавова (Данило 6:22).

Данашњи примери

16. (а) Зашто се многи Јеховини сведоци могу поистоветити с невољама које је претрпео Павле? (б) У шта можемо бити сигурни у погледу оних који су умрли због своје вере? (в) Који је добар учинак настао када су хришћани за длаку избегли смрт?

¹⁶ Многи данашњи хришћани могу разумети невоље које је претрпео Павле (2. Коринћанима 11:23-27). Данас су хришћани такође ’преко [своје] снаге оптерећени‘, а многи се суочавају са ситуацијама у којима ’нису сигурни за свој живот‘ (2. Коринћанима 1:8, Ча). Многи су умрли од руку масовних убица и окрутних прогонилаца. Можемо бити сигурни да им је Божја утешна сила омогућила да устрају и да су умрли са срцем и мислима чврсто усмереним на испуњење њихове наде, било да је небеска или земаљска (1. Коринћанима 10:13; Филипљанима 4:13; Откривење 2:10). У другим случајевима, Јехова је управљао стварима и наша браћа су била избављена од смрти. Нема сумње  да су они који су искусили такво избављење развили јаче поверење „у Бога који ускрсава мртве“ (2. Коринћанима 1:9). Након тога, они су могли говорити с још већим уверењем док су Божју утешну поруку преносили другима (Матеј 24:14).

17-19. Која искуства показују да су наша браћа у Руанди била учесници у Божјој утехи?

¹⁷ Недавно су наша драга браћа у Руанди прошла кроз искуство слично искуству Павла и његових другова. Многи су изгубили живот, али Сотонини напори да уништи њихову веру нису успели. Уместо тога, наша браћа у тој земљи доживела су Божју утеху на многе личне начине. Током геноцида Тутсија и Хутуа који живе у Руанди, било је Хутуа који су ризиковали свој живот да би заштитили Тутсије, и Тутсија који су штитили Хутуе. Екстремисти су убили неке јер су штитили своје сувернике. На пример, један Хуту Сведок по имену Гахизи био је убијен зато што је скривао једну Тутси сестру по имену Чантал. Чанталиног Тутси супруга, Жана, на једном другом месту скривала је једна Хуту сестра по имену Шарлот. Жан и још један Тутси брат остали су 40 дана скривени у једном великом димњаку, и само су ноћу накратко излазили. Све то време, Шарлот им је обезбеђивала храну и заштиту, иако је живела близу једног војног логора Хутуа. На овој страни можеш видети слику на којој су Жан и Чантал поново заједно, и захвални су што су њихови Хуту суобожаваоци ’изложили своје главе‘ због њих, баш као што су Прискила и Аквила то учинили за апостола Павла (Римљанима 16:3, 4).

 ¹⁸ Новине Intaremara похвалиле су још једног Хуту Сведока, Руакабубуа, јер је штитио Тутси сувернике. a Оне су навеле: „Овде је такође Руакабубу, један од Јеховиних сведока, који је наставио да скрива људе ту и тамо међу својом браћом (тако суверници зову једни друге). Он је проводио цео дан носећи им храну и пијаћу воду иако је астматичар. Али Бог га је учинио изванредно снажним.“

¹⁹ Погледајмо, такође, један заинтересовани пар Хутуа по имену Никодем и Атанази. Пре избијања геноцида, овај брачни пар је проучавао Библију с једним Тутси Сведоком по имену Алфонс. Ризикујући свој живот, сакрили су Алфонса у своју кућу. Касније су схватили да кућа није била сигурно место јер су њихове Хуту комшије знале за њиховог пријатеља. Стога су Никодем и Атанази сакрили Алфонса у једној рупи у свом дворишту. То је био добар потез јер су комшије почеле да долазе и да траже Алфонса скоро сваки дан. Док је 28 дана лежао у тој рупи, Алфонсо је медитирао о библијским извештајима као што је извештај о Рави, која је сакрила два Израелца на крову своје куће у Јерихону (Исус Навин 6:17). Данас Алфонсо наставља своју службу у Руанди као проповедник добре вести, захвалан што су његови Хуту студенти Библије ризиковали свој живот због њега. А шта је с Никодемом и Атанази? Они су сада крштени Сведоци за Јехову и воде више од 20 библијских студија са заинтересованим особама.

20. На који начин је Јехова утешио нашу браћу у Руанди, али коју сталну потребу имају многи од њих?

²⁰ Када је у Руанди почео геноцид, у тој земљи је било 2 500 објавитеља добре вести. Иако су стотине изгубиле свој живот или су биле присиљене да побегну из земље, број Сведока је порастао на преко 3 000. То је доказ да је Бог заиста утешавао нашу браћу. Шта је с многом сирочади и удовицама међу Јеховиним сведоцима? Наравно, они још увек подносе невољу и потребна им је стална утеха (Јаков 1:27). Њихове сузе ће бити потпуно избрисане тек када се одигра ускрсење у Божјем новом свету. Ипак, захваљујући помоћи њихове браће и због тога што су обожаваоци ’Бога сваке утехе‘, они се могу борити са животом.

21. (а) Где су још наша браћа у великој потреби за Божјом утехом, и који је један начин на који сви ми можемо помоћи? (Види оквир „Утеха током четири године рата“.) (б) Када ће наша потреба за утехом бити потпуно задовољена?

²¹ На многим другим местима, као што су Еритреја, Сингапур и бивша Југославија, наша браћа настављају да верно служе Јехови упркос невољи. Помозимо таквој браћи тиме што се редовно молимо да могу добити утеху (2. Коринћанима 1:11). И верно устрајмо до времена када ће Бог посредством Исуса Христа у најпотпунијем смислу ’отрти сваку сузу од очију наших‘. Тада ћемо у потпуној мери доживети утеху коју ће Јехова обезбедити у свом новом свету праведности (Откривење 7:17; 21:4; 2. Петрова 3:13).

[Фуснота]

Да ли знаш?

◻ Зашто је Јехова назван ’Бог сваке утехе’?

◻ Како треба да гледамо на невоље?

◻ С ким можемо поделити утеху?

◻ Како ће наша потреба за утехом бити потпуно задовољена?

[Питања за разматрање]

[Слика на 17. страни]

Током геноцида у Руанди, Хуту Сведоци су на одвојеним местима скривали Жана и Чантал, иако су они Тутси Сведоци

[Слика на 17. страни]

Јеховини Сведоци настављају да деле Божју утешну поруку са својим ближњима у Руанди