Молимо се подижући лојалне руке
Молимо се подижући лојалне руке
’Хоћу да се људи моле на сваком месту, подижући чисте [„лојалне“, NW] руке, без гнева и сумњичења‘ (1. ТИМОТЕЈУ 2:8).
1, 2. (а) Како се 1. Тимотеју 2:8 примењује на молитву која се тиче Јеховиног народа? (б) Шта ћемо сада разматрати?
ЈЕХОВА од свог народа очекује да буду лојални њему и једни другима. Апостол Павле је довео у везу лојалност с молитвом када је записао: ’Хоћу да се људи моле на сваком месту, подижући чисте [„лојалне“, NW] руке, без гнева и сумњичења‘ (1. Тимотеју 2:8). Павле је очигледно мислио на јавну молитву, „на сваком месту“ где се хришћани заједно састају. Ко је требало да заступа Божји народ у молитви на скупштинским састанцима? Само свети, праведни мушкарци пуни поштовања који су пажљиво извршавали све библијске дужности према Богу (Проповедник 12:15, 16). Они су морали бити духовно и морално чисти и беспоговорно одани Јехови Богу.
2 Скупштинске старешине би нарочито требало да се ’моле подижући лојалне руке‘. Њихове усрдне молитве преко Исуса Христа показују њихову лојалност према Богу и помажу им да избегавају расправе и изливе гнева. У ствари, сваки мушкарац који има предност да заступа хришћанску скупштину у јавној молитви не треба да буде гневљив, зловољан и нелојалан према Јехови и његовој организацији (Јаков 1:19, 20). Које су даљње библијске смернице за оне који имају предност да заступају друге у јавној молитви? И која су нека библијска начела која треба да применимо у нашим приватним и породичним молитвама?
Унапред размисли о молитви
3, 4. (а) Зашто је корисно да се унапред размисли о јавној молитви? (б) Шта Писмо показује у погледу дужине молитви?
3 Ако смо замољени да се јавно помолимо, вероватно ћемо имати прилику да барем мало унапред размислимо о нашој молитви. То ће нам омогућити да изнесемо прикладне важне ствари а да не изговарамо дугачку, неповезану молитву. Наравно, можемо наглас изговарати и своје приватне молитве. Оне могу бити различите дужине. Исус је целу једну ноћ провео у молитви пре него што је изабрао својих 12 апостола. Међутим, када је увео Меморијал своје смрти, његове молитве за хлеб и вино су изгледа биле прилично кратке (Марко 14:22-24; Лука 6:12-16). Ми знамо да је Бог у потпуности прихватао чак и Исусове кратке молитве.
4 Рецимо да имамо предност да заступамо породицу у молитви пре оброка. Та молитва може бити донекле кратка — али у то што се каже треба укључити и речи захвалности за храну. Ако се молимо јавно, пре или након неког хришћанског састанка, не треба да упућујемо дугачку молитву која обухвата многе мисли. Исус је критиковао књижевнике који су се ’претварали дугим молитвама‘ (Лука 20:46, 47). Побожна особа то никада не би желела. Међутим, понекад би једна подужа јавна молитва била на месту. Примера ради, старешина који је изабран да се помоли на крају неког већег скупа треба унапред да размисли и можда би желео да спомене неколико главних мисли. Али чак и таква молитва не треба да буде претерано дуга.
Приступи Богу с поштовањем
5. (а) Шта треба да имамо на уму кад се јавно молимо? (б) Зашто да се молимо с достојанством и поштовањем?
5 Када се јавно молимо треба да упамтимо да се не обраћамо људима. Уместо тога, ми смо грешна створења која се моле Сувереном Господу Јехови (Псалам 8:4-6, 10; 73:28). Зато треба да показујемо страх пун поштовања, страх да му не угодимо оним што кажемо или како то кажемо (Пословице 1:7). Псалмиста Давид је певао: „Али ја по великој милости твојој улазим у дом твој, и са страхом пред тобом се клањам у светоме храму твоме“ (Псалам 5:8). Ако имамо такав став, како ћемо се изражавати ако смо замољени да се јавно помолимо на неком састанку Јеховиних сведока? Кад бисмо се обраћали неком људском краљу, учинили бисмо то с поштовањем и достојанством. Зар не би требало да наше молитве буду с још више поштовања и достојанства јер се молимо Јехови, „краљу векова“? (Откривење 15:3). Зато ћемо док се молимо избегавати изјаве попут: „Добро јутро Јехова“, „Шаљемо ти нашу љубав“, или, „Желимо ти пријатан дан“. Писмо показује да се Божји јединорођени Син, Исус Христ, никада није на овај начин обраћао свом небеском Оцу.
6. Шта треба да имамо на уму кад ’приступамо престолу милости‘?
6 Павле је рекао: „Приступајмо... с поуздањем [„са слободом говора“, NW] престолу милости“ (Јеврејима 4:16). Због своје вере у откупну жртву Исуса Христа, можемо Јехови приступати са „слободом говора“ упркос нашем грешном стању (Дела апостолска 10:42, 43; 20:20, 21). Међутим, та ’слобода говора‘ не значи да ми чаврљамо с Богом; нити то значи да треба да му кажемо нешто неучтиво. Да би се Јехови допадале наше јавне молитве, оне се морају упућивати с прикладним поштовањем и достојанством, и било би неприкладно користити их да би се износила обавештења, саветовали појединци или да би се публици придиковало.
Моли се с понизним духом
7. Како је Соломон показао понизност када се молио приликом посвећења Јеховиног храма?
7 Било да се молимо јавно или приватно, треба да имамо на уму једно важно библијско начело а то је да треба да показујемо понизан став у нашим молитвама (2. Летописа 7:13, 14). Краљ Соломон је показао понизност у својој јавној молитви приликом посвећења Јеховиног храма у Јерусалиму. Соломон је баш био завршио једну од највеличанственијих грађевина икада саграђених на земљи. Па ипак, понизно се помолио: „Хоће ли заиста Бог становати на земљи? Гле, небеса и небеса над небесима не могу те обухватити, а камо ли овај дом који ти ја сазидах?“ (1. Краљевима 8:27).
8. Који су неки начини да се покаже понизност у јавној молитви?
8 Попут Соломона, треба да будемо понизни када заступамо друге у јавној молитви. Мада треба да избегавамо да звучимо лицемерно, понизност се може показати нашим тоном гласа. Понизне молитве нису китњасто надмене нити су извештачено осећајне. Оне не скрећу пажњу на особу која се моли, већ на Онога коме се молитва упућује (Матеј 6:5). Понизност се такође показује и оним што кажемо у молитви. Ако се понизно молимо, нећемо звучати као да захтевамо да Бог реши неке ствари на наш начин. Уместо тога, молићемо се да Јехова поступа на начин који је у складу с његовом светом вољом. Псалмиста је примером показао исправан став када се молио: „Ох, Господе, помози нам [„молимо те“, NW]! Господе, напретка нам дај [„молимо те“, NW]!“ (Псалам 118:25; Лука 18:9-14).
Моли се од срца
9. Који се Исусов добар савет налази у Матеју 6:7, и како се може применити?
9 Да би се наше јавне или приватне молитве допадале Јехови, оне морају долазити из срца. Зато нећемо само увек изнова понављати неку прописану молитву не размишљајући шта говоримо. У својој Беседи на гори, Исус је пружио савет: „Кад се молите не умножавајте празне речи као паганци, који [погрешно] мисле да ће на силу речи својих бити услишени.“ Другим речима, Исус је рекао: „Немојте да брбљате; не понављајте испразно“ (Матеј 6:7, фуснота у NW).
10. Зашто би било подесно да се за исту ствар молимо више пута?
10 Наравно, можда треба да се молимо за исту ствар више пута. То не би било погрешно, јер је Исус снажно подстицао: „Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се“ (Матеј 7:7). Можда је потребна нова Дворана Краљевства зато што Јехова омогућава да дело проповедања напредује у том крају (Исаија 60:22). Било би подесно да спомињемо ову потребу када се молимо приватно или када упућујемо јавне молитве на састанцима Јеховиног народа. То не би значило да ’испразно понављамо‘.
Не заборави захвалност и хвалу
11. Како се Филипљанима 4:6, 7 односи на приватну и на јавну молитву?
11 Многи људи се моле само да би нешто тражили, али љубав према Јехови треба да нас покрене да му захваљујемо и да га хвалимо и у приватној и у јавној молитви. „Не узнемирујте се ни за што“, написао је Павле, „него у свим стварима казујте потребе своје Богу с молитвама и молбама, с давањем хвале. И мир Божји, који превазилази сваки разум, сачуваће срца ваша и мисли ваше у Исусу Христу“ (Филипљанима 4:6, 7). Да, поред молби и молитви, Јехови треба да се захваљујемо за духовне и материјалне благослове (Пословице 10:22). Псалмиста је певао: „Богу хвалу принеси на жртву и испуни Свевишњему завете своје“ (Псалам 50:14). Давидова песма у облику молитве обухватала је и ове дирљиве речи: „Песмом ћу ја име Божје славити, величаћу га хвалама својим“ (Псалам 69:31). Зар не треба и ми то да чинимо у јавној и приватној молитви?
12. Како се данас испуњава Псалам 100:4, 5, и за шта, према томе, можемо да захвалимо Богу и да га хвалимо?
12 Псалмиста је о Богу певао: „С хвалом улазите на врата његова, с песмом у дворе његове. Славите и благосиљајте име његово! Јер је Господ добар; милост је његова вечна и верност његова за сва покољења“ (Псалам 100:4, 5). Данас, људи из свих нација улазе у дворе Јеховиног светилишта, и за то га можемо хвалити и захваљивати му. Да ли захваљујеш Богу за локалну Дворану Краљевства и показујеш ли цењење редовно се састајући у њој са онима који га воле? Кад си тамо, да ли срдачно и из гласа певаш песме хвале и захвалности нашем небеском Оцу пуном љубави?
Немој се никада снебивати да се молиш
13. Који пример из Писма показује да треба да се молимо Јехови чак и ако се услед кривице осећамо безвредно?
13 Чак и ако се услед кривице осећамо безвредно, треба да се обратимо Богу у искреној молитви. Када су Јевреји сагрешили узимајући странкиње, Јездра је пао на колена, раширио своје лојалне руке према Богу и понизно се помолио: „Боже мој! Збуњен сам и стидим се подигнути очи своје к теби, Боже мој, јер се бездушности намножише сврх глава наших и кривице наше до неба допреше. Од времена отаца својих ми смо до данашњега дана много скривили... И после свега онога што дође на нас за зла дела наша и за велике кривице наше, и ако нас ти ниси, Боже наш, казнио по мери злодела наших, и сад кад си нам ти сачувао ове избегле, хоћемо ли ми опет да прекршимо заповести твоје и да се здружимо с овим гадним народима? Не би ли се гнев твој распалио на нас докле нас не би потро да ни један не остане и не избави се? Господе, Боже Израиљев, ти си праведан, јер смо ми данас остатак избеглих. Ево ми смо као кривци пред тобом, и ми не бисмо могли одржати се тако пред лицем твојим“ (Јездра 9:1-15; Поновљени закони 7:3, 4).
14. Шта се захтева да бисмо примили Божји опроштај, као што је било приказано у Јездрино време?
14 Да би нам Бог опростио, то што му се исповедимо мора бити пропраћено скрушеношћу и ’достојним плодовима покајања‘ (Лука 3:8; Јов 42:1-6; Исаија 66:2). У Јездрино време, покајнички став је био праћен настојањем да се исправи погрешна ствар отпуштањем странкиња (Јездра 10:44, NW; упореди с 2. Коринћанима 7:8-13). Ако од Бога тражимо опроштај за озбиљан преступ, исповедимо му се у понизној молитви и пружајмо плодове достојне покајања. Покајнички дух и жеља да се исправи погрешна ствар такође ће нас подстаћи да затражимо духовну помоћ хришћанских старешина (Јаков 5:13-15).
Пронађи утеху у молитви
15. Како Анино искуство показује да утеху можемо пронаћи у молитви?
15 Када нам је из неког разлога тешко на срцу, утеху можемо наћи у молитви (Псалам 51:19; Пословице 15:13). Лојална Ана је то учинила. Она је живела у време када су у Израелу биле уобичајене велике породице, а она није имала ниједно дете. Њен муж, Елкана, имао је синове и кћери са својом другом женом, Фенином, која се Ани изругивала зато што је ова била нероткиња. Ана се искрено молила и обећала да ће ако буде благословљена сином, њега ’посветити Господу за све дане живота његова‘. Након што се утешила својом молитвом и речима првосвештеника Илија, „лице јој више не одаваше забринутост“ (NW). Ана је родила дечака кога је назвала Самуило. Касније, она га је дала да служи у Јеховино светилиште (1. Самуилова 1:9-28). Захвална за Божју доброту према њој, она је упутила молитву захвалности — молитву која је хвалила Јехову као онога коме нема равна (1. Самуилова 2:1-10). Попут Ане, и ми можемо пронаћи утеху у молитви, уверени да Бог услишава све молбе које су у сагласности с његовом вољом. Након што му излијемо своје срце, немојмо ’више бити забринути‘, јер ће он скинути наше бреме или ће нас оспособити да га носимо (Псалам 55:22, ДК).
16. Као што је приказано у Јаковљевом случају, зашто треба да се молимо када нешто страхујемо или смо забринути?
16 Ако нам нека ситуација изазива страх, бол у срцу или бригу, немојмо направити пропуст да се не обратимо Богу за утеху кроз молитву (Псалам 55:2-5). Јаков је страховао од сусрета са својим братом Исавом који се био одродио. Међутим, Јаков се помолио: „Боже оца мога Аврама, Боже оца мога Исака, Господе који си ми казао: Врати се у земљу своју и у род свој и ја ћу ти добро чинити! Нисам вредан толике милости и толике верности што си имао према слузи своме; јер сам само са штапом својим прешао преко Јордана, а сад имам две чете. Избави ме, молим те, из руке брата мога, из руке Исава!, јер се бојим да не дође и убије мене и матере с децом. А ти си казао: Ја ћу теби добро чинити и учинићу пород твој да га буде као песка морскога, који се не може избројити од множине“ (Постање 32:9-12). Исав није напао Јакова и његову пратњу. Тако је том приликом Јехова заиста ’добро учинио‘ Јакову.
17. На који начин нам молитва у страшној кушњи може донети утеху, у складу с Псалмом 119:52?
17 За време својих молитви, могли бисмо се утешити присећајући се ствари које су изречене у Божјој Речи. У најдужем псалму — прелепој молитви укомпонованој у музику — можда је принц Језекија био тај који је певао: „Опомињем се давних судова твојих и тешим се“ (Псалам 119:52). Када се у страшној кушњи понизно молимо, могли бисмо се присетити неког библијског начела или закона који нам помаже да поступамо на начин који ће довести до утешног засигурања да угађамо нашем небеском Оцу.
Лојалне особе су истрајне у молитви
18. Зашто се може рећи да ће се ’свако лојалан молити Богу‘?
18 Сви који су лојални Јехови Богу биће ’истрајни у молитви‘ (Римљанима 12:12, Ча). Давид је у 32. Псалму, који је вероватно саставио након свог греха с Витсавејом, описао своје очајање због пропуста да затражи опроштај и олакшање које му доносе покајање и исповедање Богу. Давид је тада певао: „Зато [што је Јеховино опроштење доступно онима који се истински кају] нека ти се моли сваки светац [„свако лојалан“, NW], кад се можеш наћи“ (Псалам 32:6, ДК).
19. Зашто треба да се молимо подижући лојалне руке?
19 Ако ценимо наш однос с Јеховом Богом, молићемо се за његову милост на темељу Исусове откупне жртве. У вери и са слободом говора можемо приступити престолу незаслужене доброхотности да бисмо примили милосрђе и правовремену помоћ (Јеврејима 4:16, NW). Али постоји још толико пуно разлога за молитву! Зато ’молимо се непрестано‘ — често с речима усрдне хвале и захвалности Богу (1. Солуњанима 5:17). Дан и ноћ, молимо се подижући своје лојалне руке.
Како би одговорио?
◻ Која је корист када се унапред размисли о јавној молитви?
◻ Зашто треба да се молимо на начин који одаје поштовање и достојанство?
◻ Какав дух треба да показујемо када се молимо?
◻ Зашто је важно да се сетимо захваљивања и хвале када се молимо?
◻ Како Библија показује да можемо пронаћи утеху у молитви?
[Питања за разматрање]
[Слика на 17. страни]
Краљ Соломон је показао понизност у својој јавној молитви приликом посвећења Јеховиног храма
[Слика на 18. страни]
Попут Ане, утеху можеш пронаћи у молитви