„Јехова“ или „Јахве“?

„МЕШАВИНА“, „хибрид“, „неприродан“. Шта би изучаваоце библијског хебрејског навело да употребе овако снажне изразе? Питање да ли је „Јехова“ исправан изговор Божјег имена. Ова расправа је жучна већ више од сто година. Данас, изгледа да је већина изучавалаца више наклоњена двосложном „Јахве“. Али да ли је изговор „Јехова“ заиста тако „неприродан“?

На почетку полемике

Према Библији, Бог је сам открио своје име човечанству (Излазак 3:15). Библијски докази показују да су Божје древне слуге слободно користиле то име (Постање 12:8; Рута 2:4). За Божје име су знали и други народи (Исус Навин 2:9). То је нарочито био случај када су Јевреји по повратку из вавилонског ропства дошли у контакт с људима из многих народа (Псалам 96:2-10; Исаија 12:4; Малахија 1:11). The Interpreter’s Dictionary of the Bible каже: „Има доста доказа да су у периоду после изгнанства многи странци били привучени религији Јевреја.“ Међутим, до првог века н. е., развило се празноверје у вези с Божјим именом. На крају, не само што је јеврејска нација отворено престала да користи Божје име већ су неки чак и забранили да се оно уопште изговара. Тако се његов прави изговор изгубио — или можда и није?

Од чега се састоји име?

На хебрејском језику, Божје име се пише יהוה. Ова четири слова, која се читају с десна на лево, обично се називају тетраграматон. Многа имена људи и места споменутих у Библији садрже скраћени облик божанског имена. Да ли би било могуће да ова лична имена пружају неке индиције што се тиче тога како се изговарало Божје име?

Према Џорџу Бјуканану, пензионисаном професору с Теолошког факултета Весли из Вашингтона, у САД, одговор је да. Професор Бјуканан објашњава: „У старо време, родитељи су својој деци често давали имена по својим божанствима. То значи да би они изговарали имена своје деце онако како се изговарало име божанства. Тетраграматон се користио у именима људи, и увек се користио средњи самогласник.“

Осмотри неколико примера личних имена из Библије у којима се налази скраћени облик Божјег имена. Јонатан, који се у хебрејској Библији појављује као Јохнатан или Јехонатан, значи „Јахо или Јахова је дао“, каже професор Бјуканан. Име пророка Илије на хебрејском гласи Елијах или Елијаху. Према професору Бјуканану, то име значи: „Мој Бог је Јаху или Јахува.“ Слично томе, хебрејско име за Јосафата је Јехошафат, што значи „Јахо суди“.

Двосложни изговор тетраграматона као „Јахве“ не би дозвољавао постојање самогласника о као дела Божјег имена. Али у многим библијским именима која у себи имају божанско име, овај средњи самогласник се појављује и у оригиналним и у скраћеним облицима, као што је у Јехонатан и Јонатан. Зато, у вези с божанским именом, професор Бјуканан каже: „Самогласник оо или ох никако није изостављен. Реч је понекад била скраћена као ’Ја‘, али никад као ’Јаве‘... Када се тетраграматон изговарао у једном слогу, то је било ’Јах‘ или ’Јо‘. Када се изговарао у три слога, тада би то било ’Јахова‘ или ’Јахоова‘. Ако је икада био скраћен на два слога, морао  би гласити ’Јахо‘“ (Biblical Archaeology Review).

Ови коментари нам помажу да разумемо изјаву коју је дао Гесениус, изучавалац хебрејског из 19. века, у свом делу Hebrew and Chaldee Lexicon to the Old Testament Scriptures: „Они који сматрају да је יְהוָֹה [Јехова] био стварни изговор [Божјег имена] нису сасвим без темеља на ком би бранили своје мишљење. На овај начин се скраћени слогови יְהוֹ [Јехо] и יוֹ [Јо], с којим почињу многа лична имена, могу боље објаснити.“

Међутим, у уводу у свој недавни превод Пет Мојсијевих књига (The Five Books of Moses), Еверет Фокс указује на следеће: „И стари и нови покушаји да се открије ’исправан‘ изговор [Божјег] хебрејског имена нису се показали успешним; ни ’Јехова‘, које се понекад чује, ни стандардно научно ’Јахве‘, не могу се коначно доказати.“

Нема сумње да ће се научна расправа наставити. Јевреји су престали изговарати име истинитог Бога пре него што су масорети развили систем означавања самогласника. Према томе, не постоји никакав конкретан начин да се докаже који су самогласници ишли уз сугласнике ЈХВХ (יהוה). Међутим, сама имена библијских личности — њихов исправан изговор који се није изгубио — пружају опипљива указивања у вези с древним изговором Божјег имена. Зато се у најмању руку неки изучаваоци слажу да изговор „Јехова“ и није тако „неприродан“.

[Слике на 31. страни]

„Јехова“ је најпопуларнији изговор Божјег имена