Извештај објавитеља Краљевства

’Код Бога је све могуће‘

Горње речи из Матеја 19:26, показале су се истинитим за једну младу жену из Венецуеле. Након што је научила да има потпуно поверење у Јехову, била је у стању да савлада један озбиљан проблем. Она прича:

„Моја бака је била много добра и пуна љубави. Нажалост, умрла је кад сам имала тек 16 година. Њена смрт је за мене била страшан ударац. Постала сам неуравнотежена, тако да нисам желела чак ни да изађем из куће у двориште. На крају сам малтене постала тотални пустињак.

„Нисам ишла у школу, нити сам имала неки посао. Само сам седела у својој соби. Усамљена и без пријатеља, патила сам од озбиљне депресије. Осећала сам се потпуно безвредно и желела сам да умрем и све то окончам. Стално сам се питала: ’Зашто постојим?‘

„Моја мајка је имала обичај да узима часописе Кулу стражару и Пробудите се! од младе Сведокиње Хиселе. Једног дана мајка је угледала Хиселу док је пролазила поред наше куће и упитала је да ли би она могла да ми помогне. Хисела је пристала да покуша, али ја сам одбила да је видим. То није одвратило Хиселу. Написала ми је писмо и рекла да жели да буде мој пријатељ и да такође још неко ко је много важнији од ње жели да буде мој пријатељ. Рекла је да је та особа Јехова Бог.

„То ме је дирнуло, па сам јој одговорила на писмо. Три месеца смо се дописивале. Тек након великог Хиселиног подстицања и залагања, коначно сам прикупила храбрости да се сретнем с њом. При нашем првом сусрету Хисела је са мном проучавала Библију, користећи књигу Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи. Након студија, позвала ме је да присуствујем састанку у локалној Дворани Краљевства. Била сам затечена. Нисам излазила из куће четири године, и помисао да будем на улици била је застрашујућа.

„Хисела је била врло стрпљива са мном. Уверила ме је да нема чега да се плашим и да ће она ићи са мном на састанак. На крају сам пристала. Када смо стигле у Дворану Краљевства, почела сам да дрхтим и да се презнојавам. Нисам могла ни са ким да се поздравим. Ипак, сложила сам се да и даље посећујем састанке, и Хисела је верно долазила по мене сваке седмице.

„Да би ми помогла да савладам нервозу, Хисела ме је водила на састанке веома рано. Стајале бисмо поред врата и поздрављале сваког ко би стигао. На тај начин сам се суочавала само с по једном или с две особе у исто време, уместо с целом групом одједном. Када сам осећала да не могу више да издржим, Хисела ми је цитирала стих из Матеја 19:26: ’Код људи је то немогуће, али је код Бога све могуће‘.

„Иако није било лако, најзад сам била у стању да присуствујем чак и већем скупу људи, на обласном конгресу. Како је то само био велики корак за мене! У септембру 1995. осмелила сам се да разговарам са старешинама о учествовању у служби од врата до врата. Шест месеци касније, у априлу 1996, симболизовала сам своје предање Јехови крштењем у води.

„Када ме је неко недавно упитао како сам нашла храбрости да то урадим, одговорила сам: ’Моја жеља да угодим Јехови већа је од мог страха‘. Мада још увек имам повремене наступе депресије, имам велику радост што служим као општи пионир. Гледајући уназад, морам да се сложим с Хиселом. Сада имам Пријатеља који је заинтересован за мене и који ’ми даје моћ‘“ (Филипљанима 4:13, NW).

[Слике на 8. страни]

„Моја жеља да угодим Јехови већа је од мог страха“