’Опашите се понизношћу‘

„Бог се супротставља охолима, а незаслужену доброту даје понизнима“ (1. ПЕТРОВА 5:5, NW).

1, 2. Која два супротна ментална става имају велики утицај на људско понашање?

 МЕЂУ менталним ставовима на које нам Божја Реч скреће пажњу налазе се два сасвим супротна става. Оба врше снажан утицај на људско понашање. Један се описује као ’понизност‘ (1. Петрова 5:5). Један речник дефинише „понизан“ као „понизан у држању или духу: без самопоузданог поноса“. Понизност је с Божјег становишта врло пожељна особина.

² На супротној страни је понос. Он се дефинише као „претерано самопоштовање“, стање „презривости“. Понос је егоцентричан, и тежи за материјалним, егоистичним и другим користима без обзира колико неповољно утицао на друге. Библија бележи једну последицу: „Човек над човеком влада, да га несрећним учини.“ Она говори о ’зависти [„ривалству“, NW] човека према ближњему‘ као о ’ловљењу ветра‘, јер приликом смрти „он одлази као што је дошао“. Такав понос је с Божјег становишта врло непожељан (Проповедник 4:4; 5:15; 8:9).

Доминантан светски дух

3. Који је доминантан светски дух?

³ Који од та два ментална става карактерише данашњи свет? Који је доминантан светски дух? World Military and Social Expenditures 1996, запажа: „Ниједан други забележени век не може се изједначити с 20. веком по нецивилизованом... насиљу.“ Такмичења за политичку и економску моћ — као и национална, религиозна, племенска и етничка ривалства — убила су преко 100 милиона људи у овом веку. Егоцентрично понашање појединаца такође је узнапредовало. Chicago Tribune је навео: „Друштвена болест укључује безумно насиље, злоупотребу деце, развод, пијанство, сиду, тинејџерска самоубиства, дрогу, уличне банде, силовања, ванбрачни живот, абортус, порнографију... лагање, варање, политичку корупцију... Поништени су морални концепти за исправно и неисправно.“ Зато је UN Chronicle упозорио: „Друштва се распадају.“

4, 5. Како је светски дух тачно описан у библијском пророчанству за наше време?

⁴ Овакво стање срећемо широм света. То је баш онако како је библијско пророчанство назначило за наше време: ’У последње дане настаће тешка времена, јер ће људи постати себични, лакоми, ташти, охоли, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, недушевни, неосетљиви, неверни, клеветници, неуздржници, свирепи, непријатељи добрих људи, издајници, нагли, надувени‘ (2. Тимотеју 3:1-4).

⁵ То је тачан опис доминантног духа овог света. То је себичан став „прво ја“.  Ривалство међу нацијама огледа се у ривалству међу појединцима. На пример, у такмичарским спортовима многи спортисти желе да буду број један, без обзира колико то повређује друге емоционално или чак физички. Тај егоцентрични дух се унапређује код деце и наставља се на многим подручјима у каснијем узрасту. Он доводи до ’непријатељстава, свађа, пакости, срдњи, пркоса, распри, подвојености‘ (Галатима 5:19-21).

6. Ко унапређује себичност, и шта Јехова мисли о том обрасцу размишљања?

⁶ Библија показује да егоцентрични дух овога света одражава дух ’онога који се зове Ђаво и Сотона, који обмањује целу настањену земљу‘. У вези са Сотониним утицајем на људе који живе у овим критичним последњим данима, Библија прориче: „Тешко земљи... Јер ђаво сиђе к вама пун срдње велике, знајући да је кратко време његово“ (Откривење 12:9-12). Зато он и с њим удружени демони појачавају своје напоре у унапређивању себичног обрасца размишљања у људској породици. А шта Јехова мисли о једном таквом ставу? Његова Реч каже: „Мрзак је Господу ко је год поносита срца“ (Пословице 16:5, ДК).

Јехова је с понизнима

7. Како Јехова гледа на понизне, и чему их поучава?

⁷ С друге стране, Јехова благосиља оне који су понизни. У песми Јехови, краљ Давид је рекао: „Ти понизна спасаваш али очи бесне понижаваш“ (2. Самуилова 22:1, 28). Зато Божја реч саветује: „Тражите Јехову сви који сте кротки у земљи... Тражите правду, тражите смерност! Ваљда ће вас поштедети дан гнева Јеховиног“ (Софонија 2:3). Оне који га понизно траже, Јехова поучава да гаје један потпуно другачији дух од духа овога света. ’Пут свој кроткима казује‘ (Псалам 25:9; Исаија 54:13). Тај пут је пут љубави. Пут љубави се заснива на чињењу онога што је исправно према Божјим мерилима. Према Библији, та принципијелна љубав „се не узноси, не надима се... није користољубива“ (1. Коринћанима 13:1-8). Она се такође испољава у понизности.

8, 9. (а) Одакле потиче принципијелна љубав? (б) Колико је важно опонашати љубав и понизност коју је испољавао Исус?

⁸ Павле и други хришћани из првог века спознали су ту врсту љубави из Исусових учења. А Исус ју је спознао од свог Оца, Јехове, о коме Библија каже да је ’љубав‘ (1. Јованова 4:8). Исус је знао да је Божја воља за њега била да живи по закону љубави, и он је тако и живео (Јован 6:38). Зато је имао самилости према подјармљенима, сиромашнима, грешницима (Матеј 9:36). Говорио им је: „Дођите к мени ви сви који се трудите и који сте оптерећени, и ја ћу вам одмор дати. Узмите јарам мој на себе, и примите наук мој, јер сам ја благ и смеран [„понизан“, NW] у срцу“ (Матеј 11:28, 29, курзив наш).

⁹ Исус је својим ученицима показао колико је важно опонашати његову љубав и понизност када им је рекао: „По томе ће сви познати да сте моји ученици ако се међу собом љубите“ (Јован 13:35). Они ће се истицати по томе што су одвојени од овог егоцентричног света. Зато је Исус за своје следбенике могао да каже: „Они нису од света“ (Јован 17:14). Не, они не опонашају поносан, себичан дух Сатаниног света. Уместо тога, они опонашају дух љубави и понизности који је показао Исус.

10. Шта Јехова ради с понизнима у наше време?

¹⁰ Божја реч је прорекла да ће у овим последњим данима понизне особе бити сакупљене у једно светско друштво засновано на љубави и понизности. Тако, усред света који постаје све поноснији,  Јеховин народ испољава супротан став – став понизности. Они говоре: „Дођите да се попнемо на гору Јеховину [његово узвишено право обожавање]... да нас својим путевима учи, да ходимо стазама његовим“ (Исаија 2:2, 3). То светско друштво које ходи Јеховиним стазама сачињавају Јеховини сведоци. Они укључују све бројније „мноштво велико, које не могаше нико избројити, од свакога рода и племена, народа и језика“ (Откривење 7:9). То велико мноштво сада је састављено од више милиона људи. Како их Јехова поучава да буду понизни?

Учимо да будемо понизни

11, 12. Како Божје слуге испољавају понизност?

¹¹ Божји дух који делује на његов вољан народ омогућује им да науче да савладају лош дух овога света и да затим покажу плодове Божјег духа. То се манифестује у ’љубави, радости, миру, трпљењу, доброти, милосрђу, верности, кротости, уздржању‘ (Галатима 5:22, 23). Као помоћ да развију те особине, Божјим слугама се саветује да не буду ’пуни празног славољубља, да не изазивају један другога, да не завиде један другоме‘ (Галатима 5:26, Ча). Слично томе, апостол Павле је рекао: „Кажем свакоме од вас: Немојте имати превелико мишљење о себи, него имајте смерне мисли“ (Римљанима 12:3).

¹² Божја Реч каже правим хришћанима да ’ништа не чине за пркос или за празну славу, него понизност нека чини да сматрају друге [Божје слуге] већима од себе. И свако уместо да гледа само своју корист, нека узме у обзир и туђу корист‘ (Филипљанима 2:3, 4). „Нико да не гледа на своју корист, него сваки корист другога нека тражи“ (1. Коринћанима 10:24). Да, „љубав уздиже“ друге несебичним речима и делима (1. Коринћанима 8:1). Она унапређује сарадњу, а не такмичење. Духу „прво ја“ нема места међу Јеховиним слугама.

13. Зашто понизност мора да се учи, и како је човек учи?

¹³ Међутим, због наслеђене несавршености, ми нисмо рођени понизни (Псалам 51:7). Та особина мора да се учи. И то може бити тешко онима који нису Јеховиним путевима поучавани од детињства него су их прихватили касније. Они су већ формирали личност засновану на ставовима овог старог света. Зато морају да науче да ’скину стару личност која одговара [њиховом] ранијем начину понашања‘ и да ’обуку нову личност која је створена по Божјој вољи у истинској праведности и лојалности‘ (Ефешанима 4:22, 24, NW). Уз Божју помоћ, искрене особе могу да учине оно што Бог тражи од њих: „Обуците се дакле као изабрани Божји, свети и љубљени, у срдачну милост, доброту, понизност, благост и у стрпљивост“ (Колошанима 3:12, курзив наш).

14. Како је Исус говорио против жеље за истицањем?

¹⁴ Исусови ученици су морали то да науче. Били су одрасле особе када су постали његови ученици и имали су у себи извесну меру светског духа ривалства. Када је мајка двојице њих тражила истакнуто место за своје синове, Исус је рекао: „Ви знате да поглавари народни господаре над народима, и да великаши владају њима. Неће тако бити међу вама, него који год хоће да буде велик међу вама, да вам буде слуга, и који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга. Тако ни Син човечји [Исус] није дошао да му служе, него да служи, и да да живот свој у откуп за многе“ (Матеј 20:20-28). Када је Исус рекао својим ученицима да не користе титуле у настојању да се уздигну, додао је: „Ви сте сви браћа“ (Матеј 23:8).

15. Који став треба да имају они који теже за службом надгледника?

 ¹⁵ Прави Исусов следбеник је слуга, да, роб својим сухришћанима (Галатима 5:13). То је нарочито тако с онима који желе да се квалификују за надгледање у скупштини. Они никада не треба да се такмиче за истакнутост или моћ; они нису ту да ’владају над онима који су Божје наслеђе већ треба да им буду примери‘ (1. Петрова 5:3, NW). Заиста, користољубив дух је показатељ тога да особа није подесна за надгледање. Такав човек би био штетан по скупштину. Истина, исправно је ’тежити за службом надгледника‘, али то треба да проистиче из жеље да се служи другим хришћанима. Та служба није неки положај истакнутости или моћи, јер они који надгледају треба да буду међу најпонизнијима у скупштини (1. Тимотеју 3:1, 6, NW).

16. Зашто је Диотреф осуђен у Божјој Речи?

¹⁶ Апостол Јован нам скреће пажњу на једну особу која је имала неисправан став, када каже: „Написао сам нешто скупштини, али Диотреф, који воли да има прво место међу њима, ништа од нас не прима с поштовањем.“ Тај човек се према другима односио с непоштовањем у настојању да унапреди свој положај. Уместо тога, Божји дух је покренуо Јована да у Библију унесе осуду Диотрефа због његовог става „прво ја“ (3. Јованова 9, 10, NW).

Исправан став

17. Како су Петар, Павле и Варнава испољавали понизност?

¹⁷ Постоје многи библијски примери исправног става – става понизности. Кад је Петар ушао у кућу Корнелија, тај човек „паднувши пред ноге [Петрове], поклони му се“. Али уместо да прихвати ласкање, ’Петар га подиже, говорећи: Устани, и ја сам човек‘ (Дела апостолска 10:25, 26). Кад су Павле и Варнава били у Листри, Павле је излечио човека хромог од рођења. Као резултат тога, народ је говорио да су ти апостоли богови. Међутим, Павле и Варнава „раздреше хаљине своје и скочише међу народ вичући: Људи, шта то чините? И ми смо људи као и ви“ (Дела апостолска 14:8-15). Ти понизни хришћани нису желели да прихвате славу од људи.

18. Шта је један моћни анђео с понизношћу рекао Јовану?

¹⁸ Кад је апостолу Јовану дато „откривење Исуса Христа“, оно је било пренесено преко једног анђела (Откривење 1:1). Можемо разумети зашто је Јован био обузет страхопоштовањем због моћи анђела, јер је један анђео у једној ноћи уништио 185 000 Асираца (2. Краљевима 19.35). Јован прича: „Кад чух и видех, падох да се поклоним на ноге анђела који ми ово показа. Али ми он рече: Гле, немој, јер сам ја друг твој у служби и браће твоје... Богу се поклони!“ (Откривење 22:8, 9). Каква понизност тог моћног анђела!

19, 20. Како охолост победничких римских генерала стоји у супротности са Исусовом понизношћу.

¹⁹ Исус је био најбољи пример понизне особе. Био је Божји јединорођени Син, будући Краљ Божјег небеског Краљевства.  Кад се као такав представио народу, није то учинио онако како су то радили победнички генерали из римског доба. Њима су приређиване огромне параде – свечане поворке – а они су стајали на колима украшеним златом и слоновачом, која су вукли бели коњи, или чак слонови, лавови или тигрови. У тим процесијама било је музичара који су певали победничке песме, као и теретних кола натоварених пленом и огромних платформи које су приказивале сцене из битака. Било је и заробљених краљева, принчева и генерала с њиховим породицама, који су често били скидани да би били понижавани. Ти догађаји су одисали поносом и охолошћу.

²⁰ Насупрот томе осмотри начин на који се Исус приказао. Био је вољан да се понизно подложи испуњењу пророчанства о њему, пророчанства које је навело: „Гле, долази ти краљ, твој! Праведан је и побеђује, кротак је; на магарету јаше.“ Понизно је јахао на једној животињи за вучу, уместо да буде на колима која би вукле величанствене парадне животиње (Захарија 9:9; Матеј 21:4, 5). Како су само понизни људи срећни што ће Јеховин наименовани краљ читаве земље у новом свету, бити Исус који је заиста понизан, пун љубави, самилостан, милосрдан! (Исаија 9:6, 7; Филипљанима 2:5-8).

21. На шта понизност не указује?

²¹ Чињеница да су Исус, Петар, Павле и други људи и жене вере у библијска времена били понизни одбацује идеју о томе да је понизност слабост. Уместо тога, понизност показује снагу карактера, јер су они били  храбри и ревни. С великом менталном и моралном снагом, издржали су тешке кушње. (Јеврејима, 11. поглавље.) И данас, кад су Јеховине слуге понизне, они имају сличну снагу зато што Бог подупире понизне својим моћним светим духом. Зато смо подстакнути: „Међу собом се с понизношћу лепо пазите, јер одолева Бог силницима, али милост понизнима чини. Понизите се дакле под силну руку Божју, да вас он повиси кад дође време“ (1. Петрова 5:5, 6; 2. Коринћанима 4:7).

22. Шта ће бити осмотрено у следећем чланку?

²² Постоји још један позитиван аспект понизности који Божје слуге треба да практикују. То је аспект који много доприноси изграђивању духа љубави и сарадње у скупштинама. Заиста, то је битан део понизности. О чему је реч, биће осмотрено у следећем чланку.

Кратак осврт

◻ Опиши доминантан дух овога света.

◻ Како Јехова показује наклоност према онима који су понизни?

◻ Зашто понизност мора да се учи?

◻ Који су неки библијски примери особа које су испољавале понизност?

[Питања за разматрање]

[Слика на 15. страни]

Анђео је Јовану рекао: „Гле, немој, јер сам ја друг твој у служби“