Да ли имаш „Христов ум“?

„Бог који даје истрајност и утеху нека вам да̂ да... имате исти мисаони став какав је имао Христ Исус“ (РИМЉАНИМА 15:5).

1. Како је Исус приказан на многим сликама у хришћанском свету, и зашто то није непристран опис Исуса?

 „НИКАДА га нису видели како се смеје.“ Тако је Исус описан у једном документу за који се лажно тврди да га је написао један древни римски службеник. Каже се да је овај документ, који је у свом данашњем облику познат од отприлике 11. века, утицао на многе уметнике. a На бројним сликама, Исус изгледа као неки несрећник који се ретко смејао, ако се уопште и смејао. Али не би се баш рекло да је то непристран опис Исуса, кога Јеванђеља приказују као срдачног, добродушног човека с дубоким осећањима.

2. Како можемо развијати „исти мисаони став какав је имао Христ Исус“, и како ћемо бити опремљени за то?

² Да бисмо знали правог Исуса, очигледно је да мисли и срце морамо пунити тачним разумевањем праве природе Исусове личности док је био овде на земљи. Истражимо зато неке извештаје из Јеванђеља који нам пружају увид у „Христов ум“ — то јест, његова осећања и запажања, његове мисли и његова резоновања (1. Коринћанима 2:16). Док то чинимо, размотримо како ми можемо развијати „исти мисаони став какав је имао Христ Исус“ (Римљанима 15:5). На тај начин бићемо боље опремљени да у нашем животу и опхођењу с другима следимо пример који нам је он оставио (Јован 13:15).

Приступачан

3, 4. (а) Који је био оквир догађаја записаног у Марку 10:13-16? (б) Како је Исус реаговао кад су његови ученици покушали да спрече децу да му долазе?

³ Људи су били привучени к Исусу. У разним приликама, особе различитог узраста и порекла слободно су му приступале. Осмотримо догађај описан у Марку 10:13-16. Он се одиграо при крају његове службе када је задњи пут ишао за Јерусалим где га је чекала мученичка смрт (Марко 10:32-34).

 ⁴ Замисли следећи призор. Људи почињу да доносе децу, чак и бебе, да их Исус благослови. b Међутим, ученици покушавају да спрече децу да долазе Исусу. Можда мисле да Исус сигурно не жели да му деца досађују у овим пресудним седмицама. Али нису у праву. Кад Исус схвата шта ученици раде, није му драго. Он позива децу к себи и говори: „Пустите децу да долазе к мени; не заустављајте их“ (Марко 10:14). Затим чини нешто што открива заиста нежно и љубављу испуњено понашање. Извештај каже: „Узе децу у наручје и благосиљаше их“ (Марко 10:16). Деци очигледно прија док их Исус узима у своје брижно наручје.

5. Шта нам извештај из Марка 10:13-16 говори о томе какав је Исус био као личност?

⁵ Овај кратак извештај нам доста говори о томе какав је Исус био као личност. Запази да је био приступачан. Иако је заузимао узвишен положај на небу, он није ни застрашивао ни понижавао несавршене људе (Јован 17:5). Зар није значајно и то што су се чак и деца осећала пријатно с њим? Она свакако не би била привучена некој хладној, невеселој особи која се никада не смеје! Људи свих узраста приступали су Исусу зато што су осећали да је он срдачан и брижан, и били су уверени да их неће отерати.

6. Како старешине могу да буду приступачније?

⁶ Кад размишљамо о овом извештају, можемо се запитати: ’Да ли ја имам Христов ум? Јесам ли приступачан?‘ У овим критичним временима, Божјим овцама су потребни приступачни пастири, људи који су као „заклон од ветра“ (Исаија 32:1, 2; 2. Тимотеју 3:1). Старешине, ако развијате искрено, срдачно занимање за своју браћу и ако сте спремни да се дајете за њих, они ће осетити вашу бригу. Видеће то по вашем изразу лица, чуће то у вашем тону гласа и приметиће то у вашем љубазном опхођењу. Таква истинска срдачност и брига могу створити атмосферу узајамног поверења у којој је другима, укључујући и децу, лакше да вам приђу. Једна хришћанка објашњава зашто је могла да се повери једном старешини: „Разговарао је са мном на пажљив и саосећајан начин. Иначе, вероватно не бих рекла ни речи. Због тога сам се осећала безбедно.“

 Обзиран према другима

7. (а) Како је Исус показивао да је обзиран према другима? (б) Зашто је Исус једном слепцу постепено вратио вид?

⁷ Исус је био обзиран. Био је осетљив на осећања других. Сам призор напаћених људи толико је дубоко утицао на њега да је био покренут да им олакша патње (Матеј 14:14). Такође је био обзиран према ограничењима и потребама других (Јован 16:12). Једном приликом, људи су довели једног слепца и молили Исуса да га излечи. Исус је том човеку вратио вид, али је то урадио постепено. Човек је најпре видео људе али неразговетно — „нешто што личи на дрвеће, али хода“. Исус му је затим потпуно вратио вид. Зашто је овог човека излечио постепено? Вероватно зато да би човеку који је навикао да буде у тами омогућио да се припреми за шок који ће доживети кад изненада угледа разноврстан свет обасјан сунцем (Марко 8:22-26).

8, 9. (а) Шта се десило убрзо након што су Исус и његови ученици дошли у подручје Декапоља? (б) Опиши како је Исус излечио глувог човека.

⁸ Осмотримо и један догађај који се одиграо после Пасхе 32. н. е. Исус и његови ученици дошли су у подручје Декапоља, источно од Галилејског мора. Ту их је ускоро пронашао силан народ који је Исусу донео многе болесне и немоћне, и он их је све излечио (Матеј 15:29, 30). Занимљиво је да је Исус издвојио једног човека коме је посветио посебну пажњу. Писац Јеванђеља Марко, једини који је забележио овај догађај, извештава шта се десило (Марко 7:31-35).

⁹ Тај човек је био глув и имао је проблема с говором. Исус је можда осетио да је човек посебно нервозан или збуњен. Тада је урадио нешто мало необично. Одвео је човека на страну, даље од народа, на једно осамљено место. Затим је употребио неке знаке да би човеку саопштио шта ће урадити. Он „стави своје прсте у његове уши и кад пљуну, дотаче му језик“ (Марко 7:33). Исус је затим погледао у небо и уздахнуо, односно помолио се. Ови изразити поступци су рекли том човеку: ’Ово што ћу ти урадити чиним помоћу силе од Бога.‘ На крају је Исус рекао: „Отвори се“ (Марко 7:34). Тада се човеку вратио слух и могао је нормално да говори.

10, 11. Како можемо показати обзир према осећањима других у скупштини? у породици?

¹⁰ Какав је само обзир Исус показивао према другима! Био је осетљив на њихова осећања, а та саосећајна пажња га је опет покретала да делује на начине којима би узео у обзир њихова осећања. Као хришћани, добро је да развијамо и показујемо Христов ум у том погледу. Библија нас опомиње: „Будите сви сложних мисли, показујте саосећање, имајте братску наклоност, будите нежно самилосни, понизни у мислима“ (1. Петрова 3:8).  То свакако захтева да у нашем говору и поступцима узимамо у обзир осећања других.

¹¹ У скупштини можемо показати обзир према осећањима других тако што ћемо поштовати њихово достојанство, опходећи се с њима онако како бисмо волели да се они опходе с нама (Матеј 7:12). То би такође значило да пазимо шта говоримо и како то говоримо (Колошанима 4:6). Сети се да ’лакомислен говор може пробости као мач‘ (Пословице 12:18). Како стоје ствари у породици? Муж и жена који се заиста воле осетљиви су на осећања оног другог (Ефешанима 5:33). Они избегавају грубе речи, неумољиву критику и заједљиви сарказам — јер све то може изазвати повређена осећања која се не могу тако лако зацелити. И деца имају осећања, а родитељи пуни љубави узимају у обзир та осећања. Кад је потребно да исправе децу, такви родитељи при томе поштују достојанство своје деце и штеде их непотребних непријатности c (Колошанима 3:21). Кад на ове начине показујемо обзир према другима, ми показујемо да имамо Христов ум.

Спреман да има поверења у друге

12. Које је уравнотежено, реално гледише о својим ученицима имао Исус?

¹² Исус је имао уравнотежено, реално гледиште о својим ученицима. Добро је знао да нису савршени. Уосталом, могао је да чита људска срца (Јован 2:24, 25). Па ипак, није гледао на њихову несавршеност већ на њихове добре особине. Такође је у тим људима које је Јехова привукао видео потенцијал (Јован 6:44). Исусово позитивно гледиште о његовим ученицима било је очигледно у његовом опхођењу с њима. Између осталог, био је спреман да им укаже поверење.

13. Како је Исус показао да има поверења у своје ученике?

¹³ Како је Исус показивао то поверење? Кад је напустио земљу, својим помазаним ученицима је поверио једну тешку одговорност. Предао им је одговорност да се брину за интересе његовог Краљевства широм света (Матеј 25:14, 15; Лука 12:42-44). За време своје службе, чак је и у малим, индиректним стварима показивао да има поверења у њих. Кад је на чудесан начин умножио храну да би нахранио народ, својим ученицима је поверио одговорност да је разделе (Матеј 14:15-21; 15:32-37).

14. Како би сажео извештај записан у Марку 4:35-41?

¹⁴ Осмотримо и извештај записан у Марку 4:35-41. У овој прилици Исус и његови ученици укрцали су се на чамац и запловили на исток преко Галилејског мора. Убрзо након што су испловили, Исус је легао на крму брода и чврсто заспао. Међутим, убрзо се ’подигао јак олујни ветар‘. Такве олује нису необичне на Галилејском мору. Због тога што је испод надморске висине (око 200 метара испод нивоа мора), ту је ваздух много топлији него у околини и то ствара атмосферске сметње. Поред тога, дуж јорданске долине дувају јаки ветрови с горе Хермон која је на северу. На мирном мору се за час може подићи разбеснела олуја. Размисли о следећем: Исус је без сумње знао за те честе олује, јер је одрастао у Галилеји. Па ипак, он је мирно спавао јер је имао поверења у своје веште ученике, пошто су неки од њих били рибари (Матеј 4:18, 19).

15. Како можемо опонашати Исусову спремност да има поверења у своје ученике?

¹⁵ Да ли можемо опонашати Исусову спремност да има поверења у своје ученике?  Некима је тешко да одговорности повере другима. Они увек морају бити на кормилу, да тако кажемо. Можда мисле: ’Ако хоћу да се нешто уради како треба, морам то сам да урадим!‘ Али ако све морамо сами да урадимо, налазимо се у опасности да се исцрпимо и да можда непотребно трошимо време резервисано за нашу породицу. Осим тога, ако не поверавамо одговарајуће задатке и одговорности другима, можемо их лишити потребног искуства и обучавања. Било би мудро да научимо да имамо поверења у друге, поверавајући им неке ствари. Добро је да се поштено питамо: ’Да ли у овом погледу имам Христов ум? Да ли спремно поверавам извесне задатке другима, имајући поверења да ће они урадити све што могу?‘

Показао је да верује у своје ученике

16, 17. Које је охрабрење Исус дао својим апостолима у задњој ноћи свог земаљског живота иако је знао да ће га они напустити?

¹⁶ Исус је на још један важан начин показао да има позитивно гледиште о својим ученицима. Ставио им је до знања да им верује. То се јасно видело из охрабрујућих речи које је рекао својим апостолима у задњој ноћи свог земаљског живота. Запази шта се десило.

¹⁷ За Исуса је то било вече препуно збивања. Својим апостолима је дао практичну поуку из понизности тако што им је опрао ноге. После тога је увео вечеру која ће бити спомен на његову смрт. Затим су се апостоли још једном уплели у жучну свађу око тога ко је од њих највећи. Исус, који је увек био стрпљив, није их изгрдио већ је резоновао с њима. Рекао им је шта их чека: „Сви ћете се ви ове ноћи спотаћи у вези са мном, јер је писано: ’Ударићу пастира, и овце из стада ће се разбежати‘“ (Матеј 26:31; Захарија 13:7). Знао је да ће га најближи пратиоци напустити кад му буду били потребни. Ипак, није их осудио. Напротив, рекао им је: „Али после свог ускрсења поћи ћу пред вама у Галилеју“ (Матеј 26:32). Да, уверио их је да иако ће они напустити њега, он неће напустити њих. Кад та ужасна кушња прође, он ће поново бити с њима.

18. Који је тежак задатак Исус у Галилеји поверио својим ученицима, и како су апостоли извршавали тај задатак?

¹⁸ Исус је одржао своју реч. Након ускрсења, у Галилеји се појавио једанаесторици верних апостола, који су се очигледно окупили заједно с многим другима (Матеј 28:16, 17; 1. Коринћанима 15:6). Ту им је Исус дао тежак задатак: „Идите дакле и стварајте ученике од људи из свих нација, крстећи их у име Оца и Сина и светог духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио“ (Матеј 28:19, 20). Књига Дела апостолских пружа нам јасне доказе да су апостоли извршавали овај задатак. Они су савесно предводили у делу проповедања добре вести у првом веку (Дела апостолска 2:41, 42; 4:33; 5:27-32).

19. Чему нас Исусови поступци после његовог ускрсења уче у вези с Христовим умом?

¹⁹ Чему нас овај просветљујући извештај учи у вези с Христовим умом? Исус је видео ону лошу страну својих апостола, али их је ипак ’волео до краја‘ (Јован 13:1). Упркос њиховим пропустима, ставио им је до знања да верује у њих. Запази да Исус није погрешио кад им је веровао. Поуздање и вера које је изразио у њих без  сумње су их ојачали да у срцу буду одлучни да обаве дело које им је заповедио.

20, 21. Како можемо показати да имамо позитивно гледиште о суверницима?

²⁰ Како у том погледу можемо показати Христов ум? Немој бити песимистичан када се ради о суверницима. Ако имаш црне мисли, то ће се вероватно видети у твојим речима и поступцима (Лука 6:45). Међутим, Библија нам каже да љубав „све верује“ (1. Коринћанима 13:7). Љубав је позитивна, а не негативна. Она гради уместо да руши. Људи се спремније одазивају на љубав и охрабрење него на застрашивање. Ми можемо изграђивати и охрабривати друге, тиме што показујемо да верујемо у њих (1. Солуњанима 5:11). Ако попут Христа имамо позитивно гледиште о нашој браћи, с њима ћемо се опходити на начин који их изграђује и који из њих извлачи оно најбоље.

²¹ Развијање и показивање Христовог ума иде дубље од једноставног опонашања неких ствари које је Исус радио. Као што је споменуто у претходном чланку, ако заиста желимо да поступамо као Христ, морамо најпре научити да на ствари гледамо попут њега. Јеванђеља нам омогућују да видимо још један аспект његове личности, његова размишљања и осећања у вези са задатком који је добио, као што ће то осмотрити наредни чланак.

[Фусноте]

Можеш ли објаснити?

• Како је Исус реаговао кад су његови ученици покушали да спрече децу да му прилазе?

• На које је начине Исус показивао обзир према другима?

• Како можемо опонашати Исусову спремност да има поверења у своје ученике?

• Како можемо опонашати поуздање које је Исус имао у своје апостоле?

[Питања за разматрање]

[Слика на 16. страни]

Деци је било пријатно са Исусом

[Слика на 17. страни]

Исус се саосећајно опходио с другима

[Слика на 18. страни]

Приступачне старешине су благослов