Како нам Исус Христ може помоћи

ОНО што је Исус Христ док је био на земљи чинио да би помагао људима било је величанствено. То је толико истинито, да је један очевидац, након што је испричао бројне догађаје из Исусовог живота, рекао: „А има и много других ствари које је Исус учинио, које, ако би се са свим појединостима записале, мислим да ни сам свет не би могао обухватити свитке који би се написали“ (Јован 21:25). С обзиром да је Исус толико тога учинио док је био на земљи, могли бисмо да питамо: ’Како он може бити наш помоћник сад кад је на небу? Може ли нам данас користити Исусова нежна самилост?‘

Одговор је веома дирљив и утешан. Библија нам говори да је Христ ушао „у само небо, да се сада појави пред Божјим лицем за нас“ (Јеврејима 9:24). Шта је урадио за нас? Апостол Павле објашњава: „[Христ је ушао] не с крвљу јараца и младих бикова, него са својом крвљу, једном заувек у свето место [„само небо“] и прибавио вечно избављење за нас“ (Јеврејима 9:12; 1. Јованова 2:2).

Каква добра вест! Исусово узашашће на небо није окончало његово изврсно дело у корист народа, баш напротив, омогућило му је да учини још и више за човечанство. То је могао јер га је Бог, у својој великој незаслуженој доброти, поставио да служи као ’јавни слуга‘ — првосвештеник — „с десне стране престола Величанства на небесима“ (Јеврејима 8:1, 2).

’Јавни слуга‘

Према томе, Исус би на небу био јавни слуга за човечанство. Обављао би задатак сличан оном који је израелски првосвештеник обављао у корист Божјих обожавалаца у давна времена. Шта је обухватао тај задатак? Павле објашњава: ’Сваки се првосвештеник поставља да приноси и дарове и жртве; зато је било потребно да и он [подигнути Исус Христ] има нешто што би принео‘ (Јеврејима 8:3).

Исус је имао да пружи нешто што је било далеко изнад онога што је пружао древни првосвештеник. ’Ако је крв јараца и бикова‘ могла древном Израелу у извесној мери донети духовну чистоћу, ’колико би више крв Христа... очистила нашу савест од мртвих дела да вршимо свету службу живом Богу?‘ (Јеврејима 9:13, 14).

Исус је истакнути јавни слуга и по томе што му је дата бесмртност. У старом Израелу „многи су морали да постану свештеници један за другим јер их је смрт спречавала да то и остану“. Али како је са Исусом? Павле пише: „Он...има своје свештенство без икаквих наследника. Зато он може потпуно  да спасе оне који преко њега приступају Богу, јер је увек жив да се заузима за њих“ (Јеврејима 7:23-25; Римљанима 6:9). Да, ми имамо с Божје десне стране на небу јавног слугу који је ’увек жив да се заузима за нас‘. Замисли само шта то значи за нас сада!

Док је Исус био на земљи, људи су се окупљали око њега да би им помогао, и понекад су због тога преваљивали велике удаљености (Матеј 4:24, 25). Као особа на небу, Исус је сада лако доступан људима из свих народа. Са свог повољног положаја на небу он је увек на располагању као јавни слуга.

Какав је првосвештеник Исус?

Опис Исуса Христа који нам дају извештаји из Јеванђеља, пружа нам јасан доказ о његовој спремности да помогне, као и о његовој нежној самилости. Како је само био самопожртвован! Више пута је био прекинут док је покушавао да се са својим ученицима одмори, што му је било преко потребно. Уместо да осећа како су му ускраћени драгоцени тренуци мира и тишине, ’он се сажалио‘ на народ који је тражио његову помоћ. Чак и кад је био уморан, гладан и жедан ’он их је љубазно примао‘, и био је спреман и да се одрекне јела да би могао да помогне искреним грешницима (Марко 6:31-34; Лука 9:11-17; Јован 4:4-6, 31-34).

Покренут сажаљењем, Исус је на практичан начин удовољавао физичким, емоционалним и духовним потребама људи (Матеј 9:35-38; Марко 6:35-44). Поред тога, поучио их је да пронађу трајно олакшање и утеху (Јован 4:7-30, 39-42). На пример, како је само привлачан његов позив: „Дођите к мени сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас окрепити. Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер сам благе нарави и понизна срца, и наћи ћете окрепу за своје душе“ (Матеј 11:28, 29).

Исусова љубав према људима била је толико велика да је на крају дао живот за грешно човечанство (Римљанима 5:6-8). С обзиром на то, апостол Павле је резоновао: „Он [Јехова Бог] који није поштедео ни свог сопственог Сина, него га је предао за све нас, зашто нам онда не би с њим љубазно дао и све остало?...Христ Исус је онај који је умро, да, штавише онај који је устао из мртвих, који је с десне стране Богу, који се такође заузима за нас“ (Римљанима 8:32-34).

Првосвештеник који уме да саосећа

Као човек, Исус је искусио глад, жеђ, умор, патњу, бол и смрт. Стрес и притисак које је поднео, на веома јединствен начин су га оспособили да служи као првосвештеник напаћеном човечанству. Павле је написао: „[Исус] је морао да у сваком погледу постане као његова ’браћа‘, да би у стварима које се односе на Бога могао постати милосрдан и веран првосвештеник, како би принео жртву помирења за грехе народа. Јер будући да је и сам трпео кад је био искушаван, он може и помоћи онима који су искушавани“ (Јеврејима 2:17, 18; 13:8).

Исус је показао да је и способан и спреман да помогне људима да се приближе Богу. Међутим, да ли то значи да он мора да наговара неумољивог и немилосрдног Бога који није рад да опрости? Не, никако, јер нас Библија уверава да је ’Јехова, добар и опрашта‘. И још каже: „Ако признајемо своје грехе, он је веран и праведан да нам опрости наше грехе и да нас очисти  од сваке неправедности“ (Псалам 86:5; 1. Јованова 1:9). Заправо, Исусове нежне речи и дела одражавају саосећање, милосрђе и љубав самог његовог Оца (Јован 5:19; 8:28; 14:9, 10).

Како Исус доноси олакшање покајничким грешницима? Тако што им помаже да пронађу радост и задовољство док се искрено труде да угоде Богу. Пишући помазаним сухришћанима, Павле је сажео то рекавши: „Дакле, будући да имамо великог првосвештеника који је прошао кроз небеса, Исуса, Сина Божјег, држимо се свог признавања њега. Јер за првосвештеника немамо некога ко не може саосећати с нашим слабостима, него онога који је у сваком погледу испитан као и ми, али без греха. Приступајмо, стога, са слободом говора престолу незаслужене доброте, да бисмо добили милосрђе и незаслужену доброту нашли у помоћи у право време“ (Јеврејима 4:14-16).

’Помоћ у право време‘

Шта можемо урадити кад се суочавамо с проблемима за које мислимо да су толико велики да их не можемо носити — као што су озбиљна болест, тежак терет кривице, велико обесхрабрење и депресија? Можемо користити баш ону припрему на коју се и сам Исус редовно ослањао — драгоцену предност молитве. Примера ради, оне ноћи пре него што ће дати живот за нас, „молио се још усрдније; и зној му постаде као капи крви које падају на земљу“ (Лука 22:44). Да, Исус зна шта значи жарко се молити Богу. Он је „приносио усрдне молитве а и молбе Ономе који га је могао спасти од смрти, с јаким повицима и сузама, и био је услишен јер је имао страх пред Богом“ (Јеврејима 5:7).

Исус зна колико људима значи да буду ’услишени‘ и ојачани (Лука 22:43). Штавише, он је обећао: „Ако у моје име замолите Оца за нешто, даће вам... Молите, и добићете, да би ваша радост била потпуна“ (Јован 16:23, 24). Дакле, можемо молити Бога с поуздањем да ће он дозволити да његов Син примени свој ауторитет и вредност своје откупне жртве у нашу корист (Матеј 28:18).

Можемо бити сигурни да ће Исус у својству које има на небесима пружити праву помоћ у право време. На пример, уколико смо починили неки грех због ког се искрено кајемо, можемо црпсти утеху из засигурања да „имамо помоћника код Оца: Исуса Христа, праведника“ (1. Јованова 2:1, 2). Наш Помоћник и Утешитељ на небу заузеће се за нас тако да ће наше молитве, које су упућене у његово име и у  складу с Писмом, бити услишене (Јован 14:13, 14; 1. Јованова 5:14, 15).

Покажимо цењење за Христову помоћ

Потребно је још нешто сем тога што се молимо Богу преко његовог Сина. Вредношћу своје откупне жртве, „тиме што нас је купио“, Христ је постао, да тако кажемо, ’власник‘ људског рода (Галатима 3:13; 4:5; 2. Петрова 2:1). Захвалност за све што је Христ учинио за нас можемо показати тиме што ћемо признати да је он наш власник и радо се одазвати на његов позив: „Ако неко хоће да пође за мном, нека се одрекне себе и сваки дан узме свој мученички стуб и нека ме стално следи“ (Лука 9:23). ’Одрећи се себе‘ не значи једноставно изјавити да мењамо свог власника. На крају крајева, Христ је „умро за све да они који живе не живе више за себе, него за онога који је умро за њих“ (2. Коринћанима 5:14, 15). Према томе, ако ценимо откупнину, то ће снажно утицати на наше гледиште, циљеве и начин живота. Чињеница да смо вечно дужници ’Христу Исусу, који је себе дао за нас‘, треба да нас подстакне да више сазнамо о њему и његовом Оцу пуном љубави, Јехови Богу. Исто тако би требало да имамо жељу да растемо у вери, да живимо по Божјим мерилима и да будемо ’ревни за врсна дела‘ (Титу 2:13, 14; Јован 17:3).

Хришћанска скупштина је средство преко којег примамо правовремену духовну храну, охрабрење и вођство (Матеј 24:45-47; Јеврејима 10:21-25). На пример, ако је неко духовно болестан, може да „позове к себи старешине из скупштине“. Јаков даје засигурање: „И молитва вере оздравиће онога који се лоше осећа, и Јехова ће га подигнути. И ако је починио грехе, биће му опроштено“ (Јаков 5:13-15).

Да то илуструјемо: Један човек који је издржавао затворску казну у Јужној Африци писао је једном скупштинском старешини да би изразио захвалност „свим Јеховиним сведоцима који настављају  добро дело које је започео Исус Христ, помажући људима да теже за Божјим Краљевством“. Затим је написао: „Био сам пресрећан када сам добио ваше писмо. Ваша брига за моје духовно ослобођење дубоко ме је дирнула. То је био разлог више да послушам позив Јехове Бога на покајање. Пуних 27 година сам се спотицао и лутао у тами греха, обмана, незаконитих дела, неморалних поступака и сумњивих религиозних организација. Када сам упознао Јеховине сведоке, имао сам осећај да сам коначно нашао пут — прави пут. Све што треба да радим јесте да га следим.“

Још више помоћи у блиској будућности

Све горе стање у свету пружа нам јасан доказ да живимо у пресудном времену које претходи избијању „велике невоље“. Управо сада, велико мноштво из свих нација, племена, народа и језика ’пере своје дуге хаљине и бели их у Јагњетовој крви‘ (Откривење 7:9, 13, 14; 2. Тимотеју 3:1-5). На основу тога што исказују веру у Исусову откупну жртву, опраштају им се греси и помаже им се да дођу у близак однос с Богом — у ствари, да постану његови пријатељи (Јаков 2:23).

Јагње, Исус Христ ће „пасти [преживеле из велике невоље] и водити на изворе вода живота. И Бог ће обрисати сваку сузу с њихових очију“ (Откривење 7:17). Исус ће тада до краја извршити своју службу као првосвештеник. Он ће помоћи свим Божјим пријатељима да у потпуности извуку корист из ’извора вода живота‘ — духовну, физичку, менталну и емоционалну. Оно што је Исус започео 33. н. е., и што је после наставио да чини с неба, биће доведено до савршенства.

Зато, немојмо никада престати да дубоко ценимо све што су Бог и Христ учинили — и што чине — за нас. Апостол Павле нас подстиче: „Увек се радујте у Господу...Не брините се ни за шта, него у свему молитвом и усрдним мољењем заједно са захваљивањем обзнаните своје молбе Богу; и Божји мир који превазилази сваку мисао чуваће ваша срца и ваше мисаоне снаге посредством Христа Исуса“ (Филипљанима 4:4, 6, 7).

Постоји један посебан начин на који можеш показати цењење према Исусу Христу, свом Помоћнику на небу. У среду, 19. априла 2000. године, после заласка сунца, Јеховини сведоци широм света ће се окупити да би прославили Меморијал Христове смрти (Лука 22:19). То ће ти пружити прилику да продубиш своје цењење за Христову откупну жртву. Најсрдачније си позван да дођеш и чујеш како можеш имати вечну корист од Божје величанствене припреме спасења преко Христа. Молимо те да провериш код Јеховиних сведока у твом крају тачно време и место одржавања овог посебног састанка.

[Слика на 7. страни]

Исус зна шта значи жарко се молити Богу

[Слике на 8. страни]

Христ ће нам помоћи да се боримо с проблемима које сами не можемо носити

[Слика на 9. страни]

Христ нам помаже преко старешина пуних љубави