Шта знаш о врачању?

ВРАЧАЊЕ! На шта те асоцира ова реч?

За многе је то ствар празноверја и фантазирања, нешто што не треба узети за озбиљно. За њих врачање живи само у царству маште — старе вештице у огртачу с капуљачом које у казан који ври убацују крилца слепог миша, претварају људе у жабе и обноћ лете по небу на метли док се злобно церекају.

За оне пак друге, врачање није ствар којој се треба смејати. Неки истраживачи кажу да више од половине светског становништва верује да врачаре постоје и да могу утицати на животе других. Милиони верују да је врачање опако, опасно и нешто чега се треба много плашити. Једна књига о афричкој религији на пример наводи: „Веровање у деловање и опасности од зле магије, чарања и врачања дубоко је укорењено у афричком животу... Врачаре и чаробњаци су најомраженији људи у својој средини. Чак и до дан-данас постоје места и прилике где их људи на смрт претуку.“

Међутим, врачање у западним земљама поприма нову маску уважености. Књиге, телевизија и филмови умногоме доприносе да се смањи страх од врачања. Аналитичар у области разоноде, Дејвид Дејвис, примећује: „Изненада су врачаре постале млађе и шармантније, заиста шармантније. Холивуд добро запажа трендове... Што су врачаре шармантније и симпатичније, већи је одазив публике у коју спадају и жене и млађа деца.“ Холивуд зна како да сваки тренд претвори у исплативи потхват.

Неки износе да је у Сједињеним Државама врачање постало један од духовних покрета у најбржем порасту. По целом развијеном свету све више људи, подстакнути феминистичким покретима и разочарани у главне религије, тражи духовно испуњење у разним облицима врачања. У ствари, постоји толико много облика врачања да се људи не слажу чак ни у значењу речи „врачара“. Међутим, на професионалне врачаре се често указује као на Вике — један речник их дефинише као „паганску религију природе која има своје корене у западној Европи претхришћанске ере, а која сада у 20. веку доживљава поновни процват“. a Зато многи на себе указују као на пагане односно неопагане.

 Током целе историје, врачаре су биле омражене, прогоњене, мучене, чак и убијане. Није никакво чудо онда што особе које се у савремено доба баве врачањем желе да побољшају свој имиџ. У једном анкетирању, десетине врачара је било упитано шта би најрадије поручиле јавности. Њихов одговор је сумирао истраживач, гђа Маргот Адлер: „Ми нисмо зле. Не обожавамо Ђавола. Не наносимо људима зло, нити их вучемо на странпутицу. Нисмо опасне. Обичне смо као и ви. Имамо породицу, посао, наде и снове. Нисмо некакав култ. Нисмо ћакнуте... Не морате да нас се плашите... Сличније смо вам него што то мислите.“

Та порука наилази на све више одзива. Али, да ли то значи да не постоји разлог за забринутост што се тиче врачања? Размотримо то питање у наредном чланку.

[Фуснота]