Питања читалаца
Питања читалаца
У три јеванђеља се извештава о притужбама због тога што је Исус био помазан скупоценим уљем. Да ли се жалила већина апостола, или је то првенствено био Јуда?
Извештај о овом догађају налазимо у јеванђељима по Матеју, Марку и Јовану. Чини се да је Јуда предводио у овим притужбама, заједно с бар још неким апостолима који су се тада слагали с њим. Овај догађај показује зашто можемо бити захвални што имамо четири извештаја јеванђеља. Сви су писали истину, али нису пружили исте детаље. Упоређивањем паралелних извештаја, добијамо потпунију, детаљнију слику о многим догађајима.
Извештај из Матеја 26:6-13 говори о месту — кући Симона губавца, у Витанији — али не именује жену која је излила мирисно уље на Исусову главу. Матеј запажа: „Кад то видеше, ученици почеше да се љуте“ и приговарају како је уље могло да се прода, а новац да сиромашнима.
Марков извештај обухвата већину ових детаља. Али он додаје да је она разбила печат на бочици. У њој је било мирисно уље које је било ’прави нард‘, попут оног које се можда увозило из Индије. Што се притужби тиче, Марко извештава да „неки почеше да се љуте“ и да ’јој јако замерише‘ (Марко 14:3-9). Тако два извештаја показују да је више од једног апостола било укључено у протестовање. Међутим, како је све почело?
Јован, који је био очевидац, додао је значајне детаље. Он именује жену — Марију, Мартину и Лазареву сестру. Јован је додао још и овај детаљ који пре можемо сматрати допуном него противречјем: „И намаза ноге Исусу те му их обриса својом косом.“ Повезивањем извештаја можемо видети да је сигурно Марија излила уље, за које Јован потврђује да је било ’прави нард‘, на Исусову главу и стопала. Јован је био веома близак са Исусом и био је склон да се љути на некога ко Га је омаловажавао. Читамо: „Јуда Искариотски, један од његових ученика, који се спремао да га изда, рече: ’Зашто се ово мирисно уље није продало за триста денара и да се то да сиромашнима?‘“ (Јован 12:2-8).
Наравно, Јуда је био „један од његових ученика“, али можеш разумети Јованово згражавање на то што је неко ко је уживао такву предност планирао да изда Исуса. Преводилац др К. Хауард Матени коментарисао је о Јовану 12:4: „Инфинитив несвршеног облика глагола ’спремати се‘ [то јест ’спремао се‘], као и инфинитив несвршеног облика глагола ’издавати‘ [то јест „који се спремао да га изда“], изражавају непрекидно-трајну радњу. Ово показује да издаја Исуса није била ствар која је Јуди само једном пролетела кроз мисли, јер је он данима размишљао о томе и то планирао.“ Јован је бацио још више светла када је рекао да се Јуда није жалио „зато што се бринуо за сиромашне, него зато што је био лопов, а имао је кутију за новац те је односио што се стављало у њу“.
Стога изгледа логично да је лопов Јуда подстакао притужбе зато што би могао више да украде уколико би се скупоцено уље продало и средства ставила у кутију за новац коју је носио. Када се Јуда једном пожалио, неки апостоли су се можда гунђајући сложили са оним што је изгледало као разуман предлог. Међутим, Јуда је био главни подстрекач ове притужбе.