„Срце своје чувај“

ЈЕХОВА је пророку Самуилу рекао: „Не гледа Јехова на оно што човек гледа. Човек гледа оно што очи виде, а Јехова гледа на срце“ (1. Самуилова 16:7). Надаље, псалмиста Давид је, усредсређујући се на фигуративно срце, певао: „Испитај ти срце моје, ноћу га обиђи, окушај ме и нећеш неправде ти на мени наћи“ (Псалам 17:3).

Да, Јехова гледа срце како би установио оно што ми стварно јесмо (Пословице 17:3). Зато Соломон, краљ древног Израела, с добрим разлогом саветује: „Изнад свега срце своје чувај, јер су у њему извори живота“ (Пословице 4:23). Како можемо чувати своје симболично срце? Четврто поглавље Пословица пружа нам одговор на то питање.

Послушај очеву дисциплину

Четврто поглавље Пословица почиње овим речима: „Слушајте децо, поучење очево [„дисциплину“, NW], и пазите да мудрост познате, јер вам добре савете ја дајем, не одбијте опомене моје“ (Пословице 4:1, 2).

Млади се саветују да слушају здраву поуку својих побожних родитеља, нарочито оца. Он има библијску одговорност да се брине за физичке и духовне потребе своје породице (Поновљени закони 6:6, 7; 1. Тимотеју 5:8). Колико је само теже да једна млада особа без таквог вођства достигне зрелост! Зар онда дете не треба с поштовањем да прихвата дисциплину свог оца?

Међутим, шта је с младом особом која нема оца да је поучава? На пример, једанаестогодишњи Џејсон је остао без оца у својој четвртој години живота. a Када га је један хришћански старешина питао шта му у животу најтеже пада, Џејсон је брзо одговорио: „Недостаје ми отац. Понекад сам због тога заиста утучен.“ Међутим, млади који су без родитељског вођства могу пронаћи утешне савете. Џејсон и други попут њега могу да затраже и приме очински савет од старешина и других зрелих особа у хришћанској скупштини (Јаков 1:27).

Причајући о свом васпитању, Соломон наставља: „Прави син сам оцу свом ја био, јединац у мајке своје нежан“ (Пословице 4:3). Овај краљ се очигледно радо сећао свог одгајања. Да би био „прави син“ који к срцу прима очев савет, млади Соломон је сигурно имао топао и близак однос са својим оцем Давидом. Штавише, Соломон је био „јединац“, или веома вољен. Колико је важно да дете одраста у дому у ком је атмосфера срдачна и где је комуникација с родитељима отворена!

Стеци мудрост и разумевање

Присећајући се очевог љубазног савета, Соломон прича: „Нека срце твоје прими речи моје, поучења мог се држи, и живећеш. Стеци мудрост, стеци памет [„разумевање“, NW], и на речи уста мојих не заборави, и не одступај од њих. Не остави их, и гледаће те, љуби их, и чуваће те. Ево почетка мудрости [„мудрост је најважнија ствар“, NW]: Стеци мудрост и  за све имање своје разум прибави“ (Пословице 4:4-7).

Зашто је мудрост „најважнија ствар“? Мудрост значи применити спознање и разумевање како би они деловали на начин који доноси добре резултате. Темељ мудрости је спознање — познавање чињеница или упућеност у њих, а што се постиже посматрањем и искуством или читањем и проучавањем. Али, уколико не знамо како да спознање добро употребимо, неће бити баш неке користи од њега. Не само што морамо редовно да читамо Библију и публикације темељене на Библији које обезбеђује „верни и разборити роб“ већ треба и да се трудимо да примењујемо оно што учимо из њих (Матеј 24:45).

Стицање разумевања је такође неопходно. Да ли бисмо без њега заиста могли да видимо како су чињенице повезане и да ли бисмо имали комплетну слику о ономе што се разматра? Уколико немамо разумевање, како можемо да сагледамо разлоге за неке ствари и да стекнемо увид и разборитост? Да, разумевање нам је потребно да бисмо знали како да послажемо коцкице у својој глави и како да дођемо до правог закључка (Данило 9:22, 23, NW).

Соломон наставља да се присећа очевих речи: „Узвишавај је [мудрост], и она ће тебе узвисити, прославиће те када је загрлиш; метнуће ти венац милости на главу, красном ће те круном крунисати“ (Пословице 4:8, 9). Божанска мудрост штити оног ко је пригрли. Штавише, она му доноси част и чини га красним. Према томе, свим силама стичимо мудрост.

„Држи се дисциплине“

Понављајући поуку свог оца, израелски краљ затим каже: „Слушај, сине, прими речи моје, и умножиће се године живота твога. Јер ти ја пут мудрости казујем и стазама поштења [„праведности“, NW] те водим. Када идеш неће ти се стезати кораци, када трчиш нећеш се спотаћи. Упамти наук [„држи се дисциплине“, NW], не напуштај га, чувај га, јер ти је живот твој у њему“ (Пословице 4:10-13).

Као прави син, Соломон је сигурно ценио вредност љубазне дисциплине  која поучава и исправља. Како можемо да очекујемо духовну зрелост или да се надамо квалитетнијем животу без уравнотежене дисциплине? Уколико не извучемо поуку из личних грешака или не исправимо погрешно размишљање, наш духовни напредак ће бити заиста слаб. Разумна дисциплина доводи до побожног понашања и тако нам помаже да ходимо ’стазама праведности‘.

Једна одређена врста дисциплине доводи и до тога да нам се ’умножавају године живота‘. Како то? Исус је рекао: „Ко је веран у најмањем, веран је и у многоме, а ко је неправедан у најмањем, неправедан је и у многоме“ (Лука 16:10). Зар није тачно да кад се дисциплинујемо у малим стварима, онда нам је лакше да то исто чинимо и у великим, у онима од којих нам живот може зависити? На пример, уколико вежбамо око да не ’гледа стално неку жену тако да осећа страст према њој‘, мања је вероватноћа да ћемо подлећи неморалу (Матеј 5:28). Нормално, ово начело се примењује како на мушкарце тако и на жене. Уколико дисциплинујемо свој ум да ’заробљава сваку мисао‘, онда је мала опасност да ћемо озбиљно погрешити у речи или делу (2. Коринћанима 10:5).

Тачно је да је дисциплину обично тешко прихватити и може изгледати да она спутава (Јеврејима 12:11). Па ипак, мудри краљ нам засигурава да ће наш пут водити до напретка уколико се држимо дисциплине. Баш као што једном тркачу одговарајући тренинг омогућава да трчи оптималном брзином тако да не падне или да се повреди, тако и држање дисциплине омогућава нама да једним постојаним темпом, без спотицања, и даље идемо стазом живота. Наравно, морамо пазити коју стазу бирамо.

Избегавај ’стазу бездушника‘

Соломон упозорава подстичући: „Не иди на стазу бездушника, путем људи рђавих не иди. Избегавај га, не пролази њиме, уклони се од њега, мини га. Јер они не би спавати могли ако зло не чине, сан би им се отео, ако кога не оборе. Јер се они хлебом бездушности хране и вина се насиља напију“ (Пословице 4:14-17).

Бездушници се издржавају од својих опаких дела и Соломон жели да избегавамо њихове путеве. Чинити зло за њих је као храна и вода. Они не могу да спавају уколико се не упуштају у насиље. Сама личност им је покварена! Можемо ли стварно сачувати своје срце уколико се с њима дружимо? Како би само било глупо да ’идемо стазом рђавих људи‘ тако што бисмо се излагали насиљу које умногоме обележава забаву данашњег света! Нежну самилост ка којој тежимо једноставно није могуће ускладити с гледањем рђавих сцена на телевизијском екрану или биоскопском платну, сцена које отупљују наше осећаје.

 Остани у светлу

Служећи се надаље аналогијом пута, Соломон изјављује: „Пут је праведника као блистава светлост чији сјај до пуног дана расте“ (Пословице 4:18). Почетак проучавања Библије и настојање да се у животу примени оно што она каже, може бити слично поласку на један пут пред зору. Док се ноћно небо претвара у тамно-плаву боју, тешко је било шта видети. Али како свиће зора, полако све више и више разазнајемо ствари око себе. Најзад сунце блиставо сија и ми јасно видимо до детаља. Да, истина нам постепено постаје све јаснија док стрпљиво и марљиво истрајавамо у проучавању Писма. Снабдевање срца духовним намирницама неопходно је уколико желимо да га сачувамо од искривљеног резоновања.

Такође се постепено открива значење или важност библијских пророчанстава. Пророчанства нам постају јаснија док их обасјава Јеховин свети дух и док се испуњавају у светским догађајима или у ономе што доживљава Божји народ. Уместо да нестрпљиво нагађамо око њиховог испуњења, треба да чекамо да ’сјај светлости расте‘.

Како је са онима који показују да не желе Божје вођство тиме што одбијају да ходе у светлу? „А као мрак је стаза бездушника“, каже Соломон. „Они не виде на што ће се спотакнути“ (Пословице 4:19). Бездушници су попут неког човека који се спотиче у мраку а не зна о шта се спотиче. Чак и када изгледа да безбожним људима иде добро због њихове неправедности, њихов привидан успех је само привремен. Псалмиста је о таквима певао: „Та на клизаво си их место поставио и у пропаст их ти [Јехова] бацаш!“ (Псалам 73:18).

Остани будан

Израелски краљ наставља: „Слушај, сине, речи моје, ухо своје мом говору пригни. Да ти се не удаље од очију твојих, у дну срца свог их чувај. Јер су оне живот оним који их налазе и целоме телу њиховоме здравље. Изнад свега срце своје чувај, јер су у њему извори живота“ (Пословице 4:20-23).

Соломонов лични пример сведочи о томе колико је вредан савет да чувамо своје срце. Истина је да је он у младости  био „прави син“ свом оцу и да је остао веран Јехови све до поодмакле зрелости. Међутим, Библија наводи: „Кад Соломон остари, жене његове [странкиње] занесоше срце његово за туђим боговима; и срце његово не би цело према Јехови, Богу његовом, као што је било срце Давида, оца његовога“ (1. Краљевима 11:4). Без сталне будности чак и најбоље срце може бити намамљено да учини оно што је лоше (Јеремија 17:9). Те опомене из Божје Речи морамо чувати у срцу — „у дну срца свога“. У те опомене спадају и смернице из 4. поглавља Пословица.

Испитај у каквом је стању твоје срце

Да ли успешно чувамо своје симболично срце? Како можемо да знамо у каквом је стању наша унутрашња личност? „Уста говоре оно чега је срце пуно“, рекао је Исус Христ (Матеј 12:34). Такође је навео: „Из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, хуле“ (Матеј 15:19, 20). Да, наше речи и дела много говоре о томе какви смо у срцу.

Зато је прикладно што нас Соломон опомиње: „Подвалу од уста својих одбаци, од усана својих неправду [„подмуклост“, NW] удаљи. Очи твоје право нека гледају, и нека се веђе твоје право пред тобом управљају. И пази на стазу којом идеш, и да су ти пути твоји добро уређени. Не сврћи на лево ни на десно, и одвраћај од зла ногу своју“ (Пословице 4:24-27).

Узимајући у обзир ову Соломонову опомену, треба да испитамо свој говор и своје поступке. Уколико желимо да сачувамо срце и угодимо Богу, морамо да избегавамо непоштен говор и подмуклост (Пословице 3:32). Стога треба искрено да размислимо о томе шта наше речи и дела откривају о нама. И тада затражимо помоћ од Јехове како бисмо исправили сваку слабост коју откријемо (Псалам 139:23, 24).

Изнад свега, нека ’наше очи право гледају‘. Задржимо их усмерене на наш циљ, а он је да од срца служимо нашем небеском Оцу (Колошанима 3:23). Док се трудиш да идеш тим исправним правцем, нека ти Јехова подари успех на свим ’твојим путевима‘, и нека те богато благослови што примењујеш надахнути савет да ’чуваш своје срце‘.

[Фуснота]

[Истакнути текст на 22. страни]

Да ли избегаваш рекреацију која се одликује насиљем?

[Слика на 21. страни]

Извуци користи од савета искусних особа

[Слика на 23. страни]

Дисциплина не успорава твој темпо

[Слика на 24. страни]

Буди истрајан у свом проучавању Библије