Да ли реч „хришћанин“ губи своје значење?

ШТА значи бити хришћанин? Како би одговорио на ово питање? Ово питање је било постављено насумице изабраним људима из различитих земаља, и ево неких одговора:

„Следити Исуса и опонашати га.“

„Бити добар и делити с другима.“

„Прихватити Христа као Господа и Спаситеља.“

„Ићи на мису, молити се користећи бројанице и причешћивати се.“

„Мислим да човек не мора да иде у цркву да би био хришћанин.“

Чак и речници пружају збуњујући низ дефиниција. У ствари, једно дело је под појмом „хришћанин“ навело десет одредница, почев од тога да је то „веровање у Исуса Христа или припадност тој религији“ до „пристојна то јест пријатна особа“. Онда није никакво чудо што је многима тешко да објасне шта значи бити хришћанин.

Један попустљив тренд

Међу онима који се издају за хришћане — чак и међу онима који седе у истој црквеној клупи — данас се могу наћи различита мишљења о темама као што су божанско надахнуће Библије, теорија еволуције, умешаност цркве у политику и преношење религиозних ставова другима. Морална питања, као што су абортус, хомосексуалност, заједнички живот невенчаних парова, често постају легло полемика. Један јасан тренд је попустљивост.

На пример, један протестантски црквени суд недавно је гласањем подупро право цркве да „у свој управни одбор изабере неког старешину за кога јавност зна да је хомосексуалац“, извештава часопис Christian Century. Неки теолози чак износе гледиште по коме вера у Исуса није пресудна ствар за спасење. Они верују да је за Јевреје, Муслимане и друге „врло вероватно да и они [као и хришћани] могу да иду на небо“, каже један извештај у новинама The New York Times.

Пробај да замислиш једног марксисту како заступа капитализам или неког демократу како унапређује диктатуру или неког борца за заштиту животне средине како се залаже за крчење шума. „Та особа не може бити прави марксиста односно демократа односно борац за заштиту животне околине“, рекао би — и био би у праву. Па ипак, када осмотриш шаренило гледишта која имају данашњи наводни хришћани, запазићеш дијаметрално различита веровања која су често у супротности с оним што је научавао Оснивач хришћанства Исус Христ. Шта она откривају о упечатљивом обележју хришћанства? (1. Коринћанима 1:10).

Као што ћемо видети, захтев да се хришћанска учења измене како би одговарала духу времена има дугу историју. Шта Бог и Исус Христ мисле о тим изменама? Могу ли се цркве које унапређују учења која не потичу од Христа с правом називати хришћанске? Ова питања ћемо осмотрити у наредном чланку.