Горљиво објављуј добру вест
Горљиво објављуј добру вест
„Будите горљиви духом. Робујте Јехови“ (РИМЉАНИМА 12:11).
1, 2. Какав став хришћани настоје да задрже као проповедници добре вести?
МЛАДИЋ је узбуђен због свог новог посла. Првог радног дана, он нестрпљиво чека да му послодавац изда упутства. Једва чека свој први радни задатак и схвата га веома озбиљно. Горљив је да уради све што може.
2 На сличан начин, ми као хришћани можемо себе сматрати новим радницима. Пошто имамо наду да ћемо живети заувек, могло би се рећи да смо тек почели да радимо за Јехову. Наш Створитељ сигурно за нас има бројне задатке, тако да ћемо у сву вечност имати шта да радимо. Али први посао који нам је поверен јесте објављивање добре вести о његовом Краљевству (1. Солуњанима 2:4). Како гледамо на тај задатак од Бога? Попут оног младића, ми желимо да га извршимо најбоље што можемо, ревно, радосно — да, горљиво!
3. Шта је потребно да би неко био успешан као слуга добре вести?
3 Истина, задржати такав позитиван став може бити тешко. Поред службе, имамо и друге обавезе, а неке од њих нас могу физички и емоционално оптеретити. Углавном успевамо да обавимо те ствари док служби поклањамо одговарајућу пажњу. Па ипак, то може бити непрестана борба (Марко 8:34). Исус је нагласио да ћемо морати снажно да се напрежемо ако желимо да будемо успешни као хришћани (Лука 13:24).
4. Како свакодневне бриге могу да утичу на наше духовно становиште?
4 Пошто имамо толико обавеза, лако се може десити да понекад осећамо да смо претрпани или преоптерећени. ’Животне бриге‘ би могле да угуше нашу ревност и цењење теократских активности (Лука 21:34, 35; Марко 4:18, 19). Због наше несавршене људске природе, могли бисмо ’оставити љубав коју смо у почетку имали‘ (Откривење 2:1-4). Извесни аспекти наше службе Јехови могли би донекле постати рутина. Како Библија пружа потребно охрабрење да бисмо нашу ревност за службу одржали живом?
Као „огањ разгорио“ у нашим срцима
5, 6. Како је апостол Павле гледао на предност да проповеда?
5 Служба коју нам је Јехова поверио превише је драгоцена да бисмо дозволили да постане нешто обично. Апостол Павле је сматрао да је проповедање добре вести веома велика предност, а себе је сматрао недостојним да му она буде поверена. Рекао је: „Мени, човеку мањем од најмањег међу свима светима, дата је та незаслужена доброта, да нацијама објавим добру вест о Христовом недокучивом богатству и да људима омогућим да виде како се управља светом тајном која је од недогледне прошлости сакривена у Богу, који је све створио“ (Ефешанима 3:8, 9).
6 Павлов позитиван став према служби изврстан је пример за нас. У својој посланици Римљанима, он је рекао: „Што се мене тиче, горљиво желим да објавим добру вест.“ Он се није стидео добре вести (Римљанима 1:15, 16). Имао је исправан став и био је горљив да изврши своју службу.
7. На шта је Павле упозорио у својој посланици Римљанима?
7 Апостол Павле је схватио да је потребно да задржи став ревности и зато је опоменуо хришћане у Риму: „Не дангубите у послу. Будите горљиви духом. Робујте Јехови“ (Римљанима 12:11). Грчка реч преведена ’дангубити‘ носи мисао о ’тромости, лењости‘. Премда у нашој служби можда не дангубимо, сви треба да пазимо на сваки почетни симптом духовне лењости и да направимо одговарајуће промене у нашем ставу ако код себе приметимо такве симптоме (Пословице 22:3).
8. (а) Шта је у Јеремијином срцу било као „огањ разгорио“, и зашто? (б) Коју поуку можемо извући из Јеремијиног искуства?
8 Божји дух нам може помоћи кад смо обесхрабрени. На пример, пророк Јеремија се једном приликом обесхрабрио, и размишљао је о томе да прекине своју пророчку службу. У вези с Јеховом је рекао: „Нећу га више помињати, нити ћу више говорити у име његово.“ Да ли је то био доказ да Јеремија има неку озбиљну духовну слабост? Није. У ствари, Јеремијина јака духовност, љубав према Јехови и ревност за истину дала му је снагу да настави с прорицањем. Он објашњава: „[Јеховина реч] би у срцу мом као огањ разгорио, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више“ (Јеремија 20:9, ДК). Нормално је да Божје верне слуге с времена на време доживе обесхрабрење. Али кад се моле Јехови да им помогне, он ће видети шта им је у срцу и обилато ће им дати свог светог духа ако, попут Јеремије, његову реч имају у срцу (Лука 11:9-13; Дела апостолска 15:8).
„Не гасите ватру духа“
9. Шта би могло да омета деловање светог духа у нашу корист?
9 Апостол Павле је саветовао Солуњане: „Не гасите ватру духа“ (1. Солуњанима 5:19). Да, поступци и ставови који су супротни Божјим начелима могли би да ометају деловање светог духа у нашу корист (Ефешанима 4:30). Данашњи хришћани имају задатак да проповедају добру вест. Ми дубоко поштујемо ту предност. Зато нас не изненађује што они који не познају Бога омаловажавају наше дело проповедања. Али кад неки хришћанин свесно занемарује своју службу, то би могло довести до тога да се угаси ватра Божјег духа који нас мотивише.
10. (а) Како на нас може да утиче гледиште нашег ближњег? (б) Које узвишено гледиште о нашој служби налазимо у 2. Коринћанима 2:17?
10 Неки изван хришћанске скупштине можда мисле да ми идемо у службу само да бисмо делили литературу. Други можда погрешно закључе да идемо од куће до куће да бисмо добили новац. Ако дозволимо да таква негативна гледишта утичу на наш став, то може умањити нашу ефикасност у служби. Уместо да дозволимо да на нас утиче такво размишљање, задржимо гледиште које Јехова и Исус имају према нашој служби. Апостол Павле је изразио то узвишено гледиште кад је изјавио: „Ми нисмо трговци Божјом речју као што су то многи, него говоримо подстакнути искреношћу, да, као послати од Бога, пред Божјим очима, у Христу“ (2. Коринћанима 2:17).
11. Шта је првим хришћанима омогућило да остану ревни и поред прогонства, и како на нас треба да делује њихов пример?
11 Кратко после Исусове смрти, његови ученици у Јерусалиму доживели су период прогонства. Запретили су им и заповедили да престану с проповедањем. Ипак, Библија каже да су се ’испунили светим духом те са смелошћу говорили Божју реч‘ (Дела апостолска 4:17, 21, 31). Павлове речи које је неколико година касније упутио Тимотеју показују који позитиван став хришћани треба да задрже. Он је казао: „Бог нам није дао дух плашљивости, него дух снаге и љубави и здравих мисли. Зато немој да се стидиш сведочанства о нашем Господу, нити мене, затвореника због њега, него по сили Бога узми свој удео у подношењу зла за добру вест“ (2. Тимотеју 1:7, 8).
Шта дугујемо нашем ближњем?
12. Који је главни разлог због чега проповедамо добру вест?
12 Да бисмо имали исправан став према нашој служби, морамо имати исправан мотив. Зашто проповедамо? Главни разлог се види из речи псалмисте: „Верници твоји благосиљаће те [Јехова]. Казиваће славу краљевства твога и проповедаће силу твоју, да би јавили синовима човечјим силу твоју и високу славу краљевства твога“ (Псалам 145:10-12). Да, ми проповедамо да бисмо јавно хвалили Јехову и светили његово име пред целим човечанством. Чак и кад нас мало људи слуша, наше верно објављивање поруке спасења доноси хвалу Јехови.
13. Шта нас тера да причамо другима о нади спасења?
13 Поред тога, ми проповедамо зато што волимо људе и да бисмо избегли кривицу за крв (Језекиљ 33:8; Марко 6:34). С тим је повезано и оно што је Павле рекао о онима изван хришћанске скупштине: „Дужник сам и Грцима и варварима, и мудрима и безумнима“ (Римљанима 1:14). Павле је сматрао да је дужан да људима објави добру вест, пошто је Божја воља да се „све врсте људи спасу“ (1. Тимотеју 2:4). Данас осећамо ту исту љубав и обавезу према нашем ближњем. Јехову је љубав према људима навела да пошаље свог Сина на земљу да умре за њих (Јован 3:16). То је била велика жртва. Ми опонашамо Јеховину љубав кад улажемо време и напор да бисмо другима причали о доброј вести спасења које се темељи на Исусовој жртви.
14. Како Библија описује свет изван хришћанске скупштине?
14 Јеховини сведоци на друге људе гледају као на потенцијалне чланове хришћанског братства. Морамо проповедати одважно, али наша одважност није агресивна. Чињеница је да кад Библија говори о свету у целини она користи снажне изразе. Павле и саму реч „свет“ користи у негативном смислу кад говори о ’мудрости овог света‘ и ’светским жељама‘ (1. Коринћанима 3:19; Титу 2:12). Павле је такође подсетио ефеске хришћане да су били духовно „мртви“ кад су ходили „према систему ствари овог света“ (Ефешанима 2:1-3). Ове и друге изјаве су у складу са следећим речима апостола Јована: „Цели свет лежи у власти злога“ (1. Јованова 5:19).
15. Шта ми не радимо кад су у питању појединци изван хришћанске скупштине, и зашто?
15 Ипак, упамтимо да се такве изјаве односе на свет у целини који је отуђен од Бога, а не на појединце. Хришћани не дају себи за право да унапред суде како ће неко реаговати на дело проповедања. Они немају темељ да било кога означе као јарца. Није на нама да говоримо какав ће бити исход кад Исус дође да одвоји „овце“ од ’јараца‘ (Матеј 25:31-46). Исус је именовани судија, а не ми. Осим тога, искуство показује да су неки који су били огрезли у најгорем понашању прихватили библијску поруку, променили се и постали хришћани који сада воде чист живот. Према томе, премда нећемо гледати да се дружимо с извесним особама, ми не оклевамо да им говоримо о нади у Краљевство кад нам се пружи прилика. Писмо говори о извесним људима који су, још док нису били верници, „имали исправан став према вечном животу“. Они су на крају постали верници (Дела апостолска 13:48). Ми никако не можемо да знамо ко има такав исправан став док му не сведочимо — можда и више пута. Имајући то на уму, према онима који још нису прихватили поруку спасења ми се опходимо с „благошћу“ и ’дубоким поштовањем‘, надајући се да ће се неки од њих ипак одазвати на поруку живота (2. Тимотеју 2:25; 1. Петрова 3:15).
16. Који је један разлог због чега желимо да развијамо ’уметност поучавања‘?
16 Ако као учитељи развијамо вештине поучавања, то ће повећати нашу горљивост да објављујемо добру вест. Да то прикажемо. Некога ко не зна да игра неку узбудљиву игру или неки спорт то можда и не занима. Али неко коме то добро иде ужива у томе. Слично томе, хришћани који развијају ’уметност поучавања‘ налазе већу радост у служби (2. Тимотеју 4:2; Титу 1:9). Павле је саветовао Тимотеја: „Дај све од себе да се покажеш као признат пред Богом, као радник који нема чега да се стиди, који исправно управља речју истине“ (2. Тимотеју 2:15). Како можемо развијати своје вештине поучавања?
17. Како можемо ’развијати чежњу‘ за библијским спознањем, и како ће нам то спознање користити у служби?
17 Један начин јесте путем усвајања додатног тачног спознања. Апостол Петар нас охрабрује: „Као новорођенчад, развијте чежњу за чистим млеком које припада речи, да помоћу њега узрастете до спасења“ (1. Петрова 2:2). Здрава беба инстинктивно чезне за млеком. Међутим, хришћанин можда мора да ’развије чежњу‘ за библијским спознањем. То се може учинити развијањем добрих навика проучавања и читања (Пословице 2:1-6). Ако желимо да будемо вешти учитељи Божје Речи, потребни су напрезање и самодисциплина, али такви напори доносе и награде. Одушевљење које проистиче из истраживања Божје Речи допринеће да будемо горљиви Божјим духом, жељни да с другима поделимо оно што учимо.
18. Како нас хришћански састанци могу опремити да исправно управљамо речју истине?
18 Хришћански састанци такође играју важну улогу у нашем вештом коришћењу Божје Речи. Кад се током јавних предавања и других библијских разматрања читају стихови из Писма, добро је да пратимо у својим Библијама. Мудро је да будемо пажљиви на састанцима, укључујући и тачке које се конкретно баве нашим делом проповедања. Никада не треба да потценимо вредност приказа, можда тиме што бисмо дозволили да нам нешто одврати пажњу. И опет, потребни су самодисциплина и концентрација (1. Тимотеју 4:16). Хришћански састанци изграђују нашу веру, помажу нам да развијамо чежњу за Божјом Речју и обучавају нас да будемо горљиви објавитељи добре вести.
Можемо рачунати на Јеховину подршку
19. Зашто је важно да редовно учествујемо у делу проповедања?
19 Хришћани који су „горљиви духом“ и који су жељни да објављују добру вест настоје да редовно учествују у служби (Ефешанима 5:15, 16). Истина, околности се разликују и не могу сви посветити исту количину времена том спасоносном делу (Галатима 6:4, 5). Ипак, можда још важније од укупне количине времена које посветимо делу проповедања јесте колико често другима говоримо о нашој нади (2. Тимотеју 4:1, 2). Што више проповедамо, више ћемо ценити важност тог дела (Римљанима 10:14, 15). Кад редовно контактирамо са искреним људима који уздишу и кукају и који су без наде, бићемо обзирнији и саосећајнији према њима (Језекиљ 9:4; Римљанима 8:22).
20, 21. (а) Који нас посао још чека? (б) Како Јехова подупире наше напоре?
20 Јехова нам је поверио добру вест. То је први задатак који смо добили од њега као његови „сарадници“ (1. Коринћанима 3:6-9). Ми смо горљиви да целом душом удовољимо тој од Бога датој одговорности, најбоље што можемо (Марко 12:30; Римљанима 12:1). У свету још увек има доста људи који имају исправан став и који су гладни истине. Има још доста посла, али можемо рачунати на Јеховину подршку док потпуно извршавамо нашу службу (2. Тимотеју 4:5).
21 Јехова нам даје свој дух и „мач духа“, Божју Реч. Уз његову помоћ, кад отворимо уста можемо ’са слободом говора да обзнанимо свету тајну добре вести‘ (Ефешанима 6:17-20). Нека се и на нас односи оно што је апостол Павле написао хришћанима у Солуну: „Добра вест коју проповедамо није [се] међу вама појавила само у речима него и у сили и у светом духу и у снажном уверењу“ (1. Солуњанима 1:5). Да, горљиво објављујмо добру вест!
Кратко понављање
• Шта се због животних брига може десити с нашом ревношћу у служби?
• На који начин жеља да објављујемо добру вест треба у нашим срцима да буде као „огањ разгорио“?
• Које негативне ставове према служби треба да избегавамо?
• Како у целини треба да гледамо на оне који не деле наша уверења?
• Како нам Јехова помаже да задржимо ревност у делу проповедања?
[Питања за разматрање]
[Слике на 9. страни]
Хришћани опонашају Павлову и Јеремијину ревност
[Слике на 10. страни]
Љубав према Богу и ближњем мотивише нас да будемо горљиви у служби