Пређи на садржај

Пређи на садржај

Носилац светла многим народима

Носилац светла многим народима

Животна прича

Носилац светла многим народима

ПРИЧА О ЏОРЏУ ЈАНГУ ИСПРИЧАЛА РУТ ЈАНГ НИКОЛСОН

„Зашто онда оваква тишина за нашим проповедаоницама?... Какви бисмо то људи били ако бисмо ћутали након што нам се доказало да су ове ствари о којима пишем истините? Немојмо држати људе у незнању већ објављујмо истину, али не на апологетички или тајновити начин.“

ОВЕ речи су биле део очевог писма од 33 стране којим је тражио да се његово име уклони из црквене архиве. Било је то 1913. године. Од тада је започео један динамичан живот у којем је служио као носилац светла многим народима (Филипљанима 2:15). Још као девојчица, од рођака и из историјског штива скупљала сам приче о очевим искуствима, а пријатељи су ми помогли да делове његовог живота саставим у једну целину. У многим погледима очев живот ме подсећа на живот апостола Павла. Као и тај „апостол нацијама“, тако је и отац увек био спреман да путује да би говорио о Јеховиној поруци људима свих земаља и острва (Римљанима 11:13; Псалам 107:1-3). Дозволите ми да вам испричам о мом оцу, Џорџу Јангу.

Ране године

Отац је био најмлађи син Џона и Маргарет Јанг, шкотских презбитеријанаца. Родио се 8. септембра 1886, убрзо након што се породица из Единбурга (Шкотска) преселила у Британску Колумбију, у западном делу Канаде. Његова три старија брата — Александер, Џон и Малком — родили су се у Шкотској неколико година раније. Марион, млађа сестра ових дечака, коју су из милоште звали Нели, била је две године млађа од оца.

Деца су уживала док су одрастала на фарми у Саничу, недалеко од Викторије (Британска Колумбија). У исто време, научила су да на себе преузимају одговорности. Тако, када би се родитељи вратили с пута у Викторију, вањски послови су већ били завршени а кућа чиста.

С временом су се отац и његова браћа заинтересовали за рударство и трговину дрвном грађом. Браћа Јанг су стекла добру репутацију као извиђачи за дрвну грађу (људи који испитују шуму ради потенцијалне дрвне грађе), и као купци и продавци дрвне грађе. Отац је баратао финансијским трансакцијама.

У једном периоду је склоност према духовним стварима навела оца да се одлучи да постане презбитеријански свештеник. Међутим, некако у то време су новинске проповеди Чарлса Тејза Расела, првог председника Zion’s Watch Tower Tract Societyja, дубоко утицале на његов живот. Оно што је отац сазнао потакло га је да састави и пошаље писмо иступања споменуто на почетку.

Отац је љубазно али јасно употребио библијске стихове да би оповргнуо црквена учења да је људска душа бесмртна и да ће Бог вечно мучити људске душе у паклу. Такође је раскринкао доктрину о Тројству, доказујући да је она нехришћанског порекла и да уопште нема потврду у Писму. Од тада је он обављао хришћанску службу по угледу на Исуса Христа и понизно користио све своје способности и снагу на Јеховину славу.

Под управом Watch Tower Societyja, отац је 1917. почео да служи као пилгрим, како су се путујући представници Јеховиних сведока тада звали. По градовима и местима широм Канаде држао је предавања и приказивао филм и дијапозитиве с познатим насловом „Фото-драма Стварања“. Приликом очевих посета позоришта су била крцата. Распоред за његове пилгримске посете појављивао се у Кули стражари све до 1921. године.

Новине из Винипега известиле су да је јеванђелиста Јанг говорио пред 2 500 људи и да још многи нису могли да уђу јер је сала била препуна. У Отави је говорио на тему „До пакла и назад“. Ту је један старији човек рекао: „Када је било готово, Џорџ Јанг је позвао цео ред свештеника на подијум да с њим разговарају о тој теми, али ниједан се од њих није ни макао. Тада сам знао да сам пронашао истину.“

Отац је покушао да у своје пилгримске посете утисне што је могуће више духовних активности. Затим би журио да ухвати воз за следећу станицу која би му била на распореду. Када би путовао колима, често је много пре доручка већ био на путу ка следећем задатку. Поред тога што је био реван, отац је био на гласу по својој обзирности, хришћанским делима и дарежљивости.

Међу многим првим конгресима којима је присуствовао, један који је посебно вредан сећања одржан је у Едмонтону (Алберта) 1918. године. Цела породица је била тамо јер се Нели крштавала. Био је то такође задњи пут да су момци били заједно. Две године касније, Малком је умро од упале плућа. Попут његова три брата и оца, и Малком је гајио наду за небески живот, и сви су они остали верни Богу до своје смрти (Филипљанима 3:14).

На далека страна поља

Када је отац у септембру 1921. године завршио проповедничко путовање по Канади, Џозеф Ф. Ратерфорд, тадашњи председник Watch Tower Societyja упутио га је да продужи за Карипска острва. Где год је отац приказивао, „Фото-драму стварања“ она је била добро примљена. Из Тринидада је писао: „Место је било крцато, те је велики број људи био враћен. Следеће вече зграда је била преплављена људима.“

Затим је 1923. отац добио доделу за Бразил. Тамо је говорио пред великим аудиторијумима, понекад унајмљујући преводиоце. Кула стражара од 15. децембра 1923. рекла је: „Од 1. јуна до 15. септембра брат Јанг је одржао 21 јавни састанак, на којем је укупно било присутно 3 600; 48 састанака разреда са 1 100 присутних; поделио је укупно 5 000 примерака бесплатне литературе на португалском.“ Многи су се са интересом одазвали када је отац одржао говор „Милиони који сада живе неће никада умрети“.

Када су 8. марта 1997. посвећени нови објекти Бразилске подружнице, у брошури која је тада изашла речено је: „1923: Џорџ Јанг стиже у Бразил. Организује канцеларију подружнице у центру Рио де Жанеира.“ Иако је библијска литература била доступна на шпанском, за њом је постојала потреба и на португалском, главном језику у Бразилу. Тако је 1. октобра 1923. почела да се штампа Кула стражара на португалском.

Отац је у Бразилу успоставио многе контакте вредне спомена. Један је успоставио са имућним Португалцем Жасинтом Пиментелом Кабралом који је понудио свој дом за одржавање састанака. Жасинто је убрзо прихватио библијску истину и касније постао члан особља подружнице. Други контакт је успоставио с Мануелом да Силва Жордаоом, младим португалским баштованом. Он је чуо очево јавно предавање које га је мотивисало да се врати у Португал да би служио као колпортер, како су се у то време звали Јеховини сведоци у пуновременој служби.

Отац је доста путовао железницом по целом Бразилу и успевао је да пронађе заинтересоване особе. На једном таквом путовању је срео Бони и Катарину Грин и остао код њих око две недеље, објашњавајући им Писмо. Најмање седморо из те породице је тада симболизовало своје предање Јехови крштењем у води.

Још један контакт је успоставио 1923. године са Саром Белоном Фергусон. Она се 1867. као девојка, заједно са својим братом Ерасмусом Фултоном Смитом и остатком породице из Сједињених Држава преселила у Бразил. Од 1899. редовно је поштом добијала часопис Кулу стражару. Очева дугоочекивана посета је за Сару, њено четворо деце и још једну особу коју је отац звао тетка Сали, била прилика да се крсте. Било је то 11. марта 1924.

Није прошло много када је отац проповедао и у другим земљама Јужне Америке. Из Перуа је 8. новембра 1924. написао: „Управо сам завршио с дељењем 17 000 трактата у Лими и Каљаоу.“ Затим је отишао у Боливију да и тамо дистрибуише трактате. Што се тиче те посете написао је: „Наш Отац благосиља напоре. Један Индијанац ми је помогао. Његова кућа је у горњем току Амазона. Са собом односи 1 000 трактата и неколико књига.“

Очевим напором, семе библијске истине посејано је у многим земљама Средње и Јужне Америке. Кула стражара од 1. децембра 1924. је известила: „Џорџ Јанг је у Јужној Америци већ више од 2 године... Овај драги брат је имао предност да однесе поруку истине до Пунта Аренсе на Магелановом пролазу.“ Отац је такође предводио и у проповедничком делу у Костарики, Панами и Венецуели. Терао је тако иако је навукао маларију и здравље му било нарушено.

Затим за Европу

У марту 1925. отац је кренуо за Европу у нади да ће у Шпанији и Португалу поделити 300 000 библијских трактата и да ће уредити да брат Ратерфорд одржи тамо јавна предавања. Међутим, када је стигао у Шпанију отац је испољио резервисаност према томе да брат Ратерфорд одржи тамо предавања због постојеће атмосфере религиозне нетолеранције.

У одговору је брат Ратерфорд написао речи из Исаије 51:16: „Ја ти метнух у уста ријечи своје и сјеном руке своје заклоних те, да утврдим небеса и оснујем земљу, и речем Сиону: ти си мој народ“ (ДК). Тако је отац закључио: „Сигурно је Господова воља да наставим, а резултате препустим њему.“

Брат Ратерфорд је у позоришту Новедадесу у Барселони, 10. маја 1925, одржао свој говор посредством преводиоца. У публици је било више од 2 000 људи укључујући и једног владиног службеника и једног посебног чувара на бини. Слична процедура уследила је у Мадриду са 1 200 присутних. Интерес који су ови говори изазвали довео је до оснивања канцеларије подружнице у Шпанији која је била уређена, како то Годишњак Јеховиних сведока за 1978. каже, „по упутствима Џорџа Јанга“.

Тринаестог маја 1925. брат Ратерфорд је говорио у Лисабону (Португал). И тамо је његова посета имала великог успеха упркос покушајима свештенства да прекину састанак вичући и ломећи столице. Након предавања брата Ратерфорда у Шпанији и Португалу, отац је наставио да приказује „Фото-драму“ и такође је уредио да се на овим местима штампа и дистрибуише библијска литература. Године 1927. је известио да је добра вест „објављена у сваком шпанском граду и месту“.

Проповедање у Совјетском Савезу

Очева следећа мисионарска додела био је Совјетски Савез, где је стигао 28. августа 1928. Писмо с датумом од 10. октобра 1928. делимично каже:

„Откако сам стигао у Русију, могу заиста свом снагом срца да молим ’Царство твоје нека дође‘. Учим језик али споро иде. Мој преводилац је изузетан човек, Јеврејин, али верује у Христа и воли Библију. Имам нека интересантна искуства али не знам колико дуго ће ми дозволити да останем. Прошле недеље сам добио обавештење да за 24 часа отпутујем, али ствар се решила тако да могу да останем дуже.“

Дошао је у контакт с неким Истраживачима Библије у Харкову, који је сада велики град у Украјини, и приликом тог сусрета потекле су им сузе радоснице. Сваке ноћи је до поноћи одржаван мали конгрес. Пишући касније о том сусрету с браћом, отац је забележио: „Сирота браћа, њихових нешто мало књига је конфисковано а власти су непријатељски расположене, па ипак су срећни.“

Очева служба у Совјетском Савезу била је истакнута у посебној брошури која је била обезбеђена за оне који су присуствовали посвећењу нових објеката подружнице у Санкт Петербургу (Русија), 21. јуна 1997. Брошура каже да је отац био послат у Москву и извештава да је добио дозволу „да за дистрибуцију по Русији направи 15 000 примерака брошурица Слобода за све људе и Где су мртви?“

Када се вратио из Русије, оцу је додељено да ради као пилгрим у Сједињеним Државама. У Јужној Дакоти је посетио дом Нелине и Верде Пул, телесних сестара које су годинама касније постале мисионарке у Перуу. Оне су изразиле наклоност и цењење за очеву неуморну службу и запазиле: „Браћа су у тим старим временима дефинитивно имала пионирски дух пошто су ишла на страна подручја с мало добара овога света, али са срцем пуним љубави за Јехову. То их је покретало да остваре оно што су остварили.“

Брак и друго путовање

Отац се годинама дописивао с Кларом Хјуберт са острва Манитулин (Онтарио). Обоје су 26. јула 1931. присуствовали конгресу у Колумбусу (Охајо), када су Истраживачи Библије прихватили име Јеховини сведоци (Исаија 43:10-12). Недељу дана касније су се венчали. Ускоро је отац поново био ван куће, на свом другом мисионарском путовању по Карипским острвима. Тамо је помогао да се организују састанци и обуче други за службу од куће до куће.

Мајка је примала слике, разгледнице и писма из Суринама, Св. Китса, и многих других места. У писмима је извештавао о напретку проповедничког дела и понекад је ту било и нешто о птицама, животињама и биљкама из земље у којој је био. Јуна 1932. отац је завршио своју доделу на Карибима, и путујући на међупалуби као и обично, вратио се у Канаду. Потом су он и мајка учествовали у пуновременом проповедничком делу заједно проводећи зиму 1932/33. у подручју Отаве с једном великом групом других пуновремених слугу.

Кратак породични живот

Године 1934. родио се мој брат, Дејвид. Као дечкић, стајао би на маминој кутији за шешире и вежбао своја „предавања“. Целог живота је показивао ревност за Јехову као и његов отац. Док су посећивали скупштине од источне до западне обале Канаде, њих троје су путовали колима, са опремом за озвучење везаном на крову. Ја сам се родила 1938. док је отац служио у Британској Колумбији. Дејвид памти како ме отац ставио у кревет и како су онда отац, мајка и Дејвид клекли а отац се помолио и захвалио за мене.

У зиму 1939. живели смо у Ванкуверу док је отац посећивао скупштине на том подручју. Међу многим писмима које смо годинама сакупљали било је и једно од 14. јануара 1939. које је написао током боравка у Вернону (Британска Колумбија). Отац га је адресирао на Клару, Дејвида и Рут, и рекао: „Само мали пољубац и загрљај.“ У њему је била порука за сваког од нас. Причао је како је тамо жетва велика али је радника мало (Матеј 9:37, 38).

Недељу дана касније након повратка у Ванкувер отац се срушио на састанку. Дијагноза утврђена након тога открила је да има канцерозни тумор на мозгу. Првог маја 1939. завршио је свој земаљски пут. Имала сам девет месеци а Дејвид је имао скоро пет година. Наша драга мајка која је такође имала небеску наду остала је верна Богу све до смрти 19. јуна 1963.

Оно што је отац мислио о својој предности да добру вест носи у многе земље лепо је дочарано у једном писму које је послао мами. Он је делимично рекао: „Јехова ми је милостиво допустио да као светло идем у ове земље да носим поруку о Краљевству. Нека се његово свето име хвали. Кроз немоћ и неспособност и слабост, његова слава сјаји.“

Сада деца Џорџа и Кларе Јанг, као и њихова унучад и праунучад такође служе љубазном Богу Јехови. Рекли су ми да је отац често цитирао Јеврејима 6:10, где каже: „Бог није неправедан да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену.“ Ми такође нисмо заборавили очев рад.

[Слика на 23. страни]

Отац, десно, са својом браћом

[Слике на 25. страни]

Отац (стоји) с браћом Вудвортом, Ратерфордом и Макмиланом

Испод: Отац (скроз лево) у групи с братом Раселом

[Слике на 26. страни]

Отац и мајка

Испод: На дан венчања

[Слика на 27. страни]

С Дејвидом и мајком неколико година након очеве смрти