Шта је храброст

Бити храбар значи бити јак, неустрашив, смео, одважан. Особине супротне храбрости јесу страх, плашљивост и кукавичлук (Марко 6:49, 50; 2. Тимотеју 1:7).

Слугама Свемоћног Бога увек је била потребна храброст да би му остале верне. Зато је Израелцима, пре него што ће ући у Обећану земљу, Мојсије рекао: „Будите срчани и храбри“, и тај исти позив поновио је и свом наименованом наследнику Исусу Навину (Поновљени закони 31:6, 7).

Писмо садржи многе изричите заповести да човек буде храбар, а такође показује и како се храброст може стећи (Псалам 31:25). Дружење са суобожаваоцима може бити од велике помоћи (Дела апостолска 28:15). Давид, који је и сам био храбар човек, рекао је у Псалму 27:14: „Буди јак и нек је срце твоје јако.“ У претходним стиховима 27. Псалма он открива шта му је помогло да буде храбар: ослањање на Јехову као на ’бранича‘ његовог живота (ст. 1), искуства из прошлости о томе како је Јехова поступао с његовим противницима (ст. 2, 3), цењење Јеховиног храма за обожавање (ст. 4), поуздање у Јеховину заштиту и у његову помоћ и избављење (ст. 5-10), непрестано учење о начелима Божјег праведног пута (ст.11) и особине као што су вера и нада (ст. 13, 14).

Хришћанима је потребна храброст да се не би упрљали ставовима и поступцима света који је у непријатељству с Јеховом Богом, и да би Му остали верни упркос томе што морају да се суочавају с мржњом света. Исус Христ је рекао својим следбеницима: „У свету имате невољу, али будите храбри! Ја победих свет“ (Јован 16:33). Божји Син се ни у једном тренутку није препустио утицају света већ је тријумфовао над светом, будући да ни у ком погледу није постао налик њему. Изванредан пример Исуса Христа као победника, као и исход његовог беспрекорног пута може нас испунити потребном храброшћу како бисмо га опонашали у томе да останемо одвојени и неупрљани од света (Јован 17:16).