Жртве које су биле угодне Богу

„Сваки [се] првосвештеник поставља да приноси и дарове и жртве“ (ЈЕВРЕЈИМА 8:3).

1. Зашто људи осећају потребу да се обрате Богу?

 „ИЗГЛЕДА да је човеку приношење жртава ’нормално‘ исто тако као и молитва; жртвама он показује шта мисли о себи, а молитвом шта мисли о Богу“, пише библијски историчар Алфред Едершајм. Од тренутка када је грех ушао у свет, донео је грижу савести, отуђеност од Бога и беспомоћност. Треба се ослободити тих осећања. Зато није тешко разумети зашто људи осећају да треба Богу да се обрате за помоћ када се нађу у тако очајној ситуацији (Римљанима 5:12).

2. Који извештај о првобитном приношењу жртава Богу налазимо у Библији?

² Први библијски извештај о приношењу жртава Богу везан је за Каина и Авеља. Читамо следеће: „После неког времена Кајин принесе Јехови принос од рода земаљскога. И Авељ принесе од првина стада свога и од претилине њихове“ (Постање 4:3, 4). Затим налазимо Ноја, кога је Бог сачувао кроз велики Потоп којим је уништен зли нараштај његовог доба, како ’на олтар приноси жртве паљенице‘ Јехови (Постање 8:20). У неколико прилика Божји верни слуга и пријатељ Аврахам, подстакнут Божјим обећањима и благословима, ’начинио је олтар и призивао име Јеховино‘ (Постање 12:8; 13:3, 4, 18). Касније се Аврахам суочио с највећим испитом своје вере када му је Јехова рекао да принесе свога сина Исака као жртву паљеницу (Постање 22:1-14). Као што ћемо видети ови извештаји, премда кратки, бацају много светла на тему приношења жртава.

3. Коју улогу у обожавању имају жртве?

³ Из ових, а и других библијских извештаја, јасно је да је неки облик приношења жртава био основни део обожавања много пре него што је Јехова дао специфичне законе о томе. У складу с тим, један приручник дефинише „жртвовање“ као „религиозни обред у коме се нешто приноси божанству да би се успоставио, одржао или повратио добар однос између човека и светог реда“. Али то повлачи за собом нека важна питања вредна нашег брижљивог разматрања, као што су: зашто су у обожавању потребне жртве? Какве су жртве прихватљиве Богу? И које значење древне жртве имају за нас данас?

Зашто су потребне жртве?

4. Какав је био исход за Адама и Еву када су сагрешили?

⁴ Када је Адам сагрешио, урадио је то намерно. То што је узео и јео плод с дрвета спознања добра и зла био је намеран чин непослушности. Казна за ту непослушност била је смрт, као што је Бог јасно рекао:  „У који дан окусиш с њега умрећеш“ (Постање 2:17). Адам и Ева су на крају пожњели последице греха — умрли су (Постање 3:19; 5:3-5).

5. Зашто је Јехова преузео иницијативу у корист Адамовог потомства, и шта је учинио за њих?

⁵ Међутим, шта је са Адамовим потомством? Пошто су од њега наследили грех и несавршеност, подложни су истој отуђености од Бога, безнадежности и смрти коју је доживео први људски пар (Римљанима 5:14). Али Јехова је првенствено Бог љубави, а не само Бог правде и моћи (1. Јованова 4:8, 16). Зато он преузима иницијативу да премости јаз. После изјаве да је „плата коју даје грех смрт“, Библија даље каже да је ’дар који даје Бог вечни живот преко Христа Исуса, нашег Господа‘ (Римљанима 6:23).

6. Шта је Јеховина воља што се тиче штете која је учињена Адамовим грехом?

⁶ Да би на крају обезбедио тај дар Јехова Бог се побринуо за нешто што ће покрити губитак који је настао услед Адамовог греха. У хебрејском језику реч кафар је у почетку вероватно значила „покрити“, или можда „избрисати“, а преводи се и с речју „окајање“. a Другим речима, Јехова је обезбедио прикладно средство да покрије грех наслеђен од Адама и да избрише штету која је настала, тако да они који испуњавају услове да добију тај дар могу бити ослобођени осуде на грех и смрт (Римљанима 8:21).

7. (а) Која нада је пружена у оквиру Божје осуде изречене над Сатаном? (б) Која цена мора бити плаћена за ослобођење човечанства од греха и смрти?

⁷ Нада у ослобођење од робовања греху и смрти била је наговештена одмах после греха првог људског пара. Изричући осуду над Сатаном, који је био представљен змијом, Јехова је рекао: „Метнућу непријатељство између тебе и жене, и између потомства твога и потомства [’семена‘, ДК] њезина, и оно ће ти главу згазити, и ти ћеш га у пету уједати“ (Постање 3:15). Овом пророчанском изјавом појавио се зрачак наде за све оне који ће положити веру у то обећање. Међутим, треба платити цену за то ослобођење. Обећано Семе неће једноставно доћи и уништити Сатану; Семе мора бити уједено у пету, то јест мора претрпети смрт, иако не трајно.

8. (а) Како се показало да је Каин изневерио очекивања? (б) Зашто је Авељева жртва била прихватљива у Божјим очима?

⁸ Нема сумње у то да су Адам и Ева много размишљали о идентитету тог обећаног Семена. Када је Ева родила свог првенца Каина, она је рекла: „Направих човека с помоћу Јеховином“ (Постање 4:1). Да ли је можда мислила да ће се испоставити да је њен син то Семе? Шта год да је мислила, ни Каин а ни његово потомство, нису испунили очекивања. С друге стране, његов брат Авељ је показао веру у Божје обећање и био је подстакнут да принесе првине свог стада као жртву Јехови. Читамо следеће: „Вером је Авељ принео Богу жртву веће вредности него Каин, и преко ње добио сведочанство да је праведан“ (Јеврејима 11:4).

9. (а) У шта је Авељ веровао, и како је то изразио? (б) Шта је постигнуто тиме што је Авељ принео жртву?

⁹ Авељева вера није била само вера у Бога уопште, нешто што је и Каин морао имати. Авељ је веровао у Божје обећање о Семену које ће донети спасење верним људима. Није му било откривено како ће се то одиграти, али на основу Божјег обећања Авељ је схватио да ће неко морати да буде уједен у пету. Да, он је очигледно закључио да се мора пролити крв — што је сама суштина жртвовања. Авељ је Извору живота принео дар који садржи живот и крв, вероватно као доказ своје силне чежње и очекивања да се Јеховино обећање  оствари. Због овог израза вере Авељева жртва је била угодна Јехови, и на један ограничен начин изразила је суштину жртвовања — средство помоћу кога грешни људи могу приступити Богу да би стекли његову наклоност (Постање 4:4; Јеврејима 11:1, 6).

10. Како је било разјашњено значење жртвовања тиме што је Јехова тражио од Аврахама да принесе Исака?

¹⁰ Потпуно значење жртвовања било је на драматичан начин разјашњено када је Јехова заповедио Аврахаму да принесе свог сина Исака као жртву паљеницу. Иако та жртва није дословно принесена, она је служила као једна предслика онога што је сам Јехова на крају учинио — принео је свог јединорођеног Сина као највећу жртву да би извршио своју вољу што се тиче човечанства (Јован 3:16). Са жртвама и приносима из Мојсијевог закона, Јехова је поставио пророчанске обрасце да би поучио свој изабрани народ шта мора да ради да би му греси били опроштени и да би ојачао своју наду у спасење. Шта ми можемо научити из тога?

Жртве које Јехова прихвата

11. Које две категорије приноса су приносили израелски првосвештеници, и с којом сврхом?

¹¹ „Сваки [се] првосвештеник поставља да приноси и дарове и жртве“, каже апостол Павле (Јеврејима 8:3). Запази да жртве које је приносио првосвештеник у древном Израелу Павле сврстава у две категорије, наиме, у „дарове“ и у „жртве“, то јесте „жртве за грехе“ (Јеврејима 5:1). Уопштено гледано, људи дају дарове да би изразили љубав и цењење, као и да би неговали пријатељства, симпатије или наклоност (Постање 32:20; Пословице 18:16). Слично томе, многи приноси прописани Законом могу се сматрати „поклоном“ Богу да би се добила његова наклоност и помоћ. b Преступање Закона захтевало је надокнаду, а да би се надокнадила штета приношене су „жртве за грехе“. Пентатеух, нарочито књиге Излазак, Левитска и Бројеви, пружа опсежан материјал што се тиче различитих врста жртава и приноса. Иако за нас може бити прави изазов да разумемо и запамтимо све те детаље, неке од кључних тачака у вези с различитим врстама жртава заслужују нашу пажњу.

12. Где у Библији можемо наћи преглед жртава, то јест приноса, из Закона?

¹² У књизи Левитској, од 1. до 7. поглавља, можемо запазити да је пет главних врста приноса — жртва паљеница, принос од жита, жртва захвалница, жртва за грех и жртва за преступ — засебно описано, иако се неки од њих у ствари приносе заједно. Такође запажамо да се ти приноси у овим поглављима описују два пута, и то с другачијом сврхом: први пут, у Левитској 1:2 до 6:7, детаљно се описује шта је требало да се приноси на олтар, а други пут, у Левитској 6:8 до 7:36, изложено је који су делови издвојени за свештенике, а који су резервисани за онога ко приноси жртву. Затим, у 28. и 29. поглављу Бројева налазимо оно што би се могло сматрати детаљним распоредом који показује шта је требало приносити свакодневно, недељно, месечно и на годишњим празницима.

13. Опиши приносе који су се добровољно приносили као дарови Богу.

 ¹³ Међу приносима који су се добровољно приносили као дарови или као средство приступања Богу да би се добила његова наклоност, биле су жртве паљенице, приноси од жита и жртве захвалнице. Неки изучаваоци сматрају да хебрејски израз за „жртву паљеницу“ значи „жртва уздизања“ или „жртва која се уздиже“. То је сасвим одговарајуће јер се код жртве паљенице заклана животиња спаљивала на олтару, а пријатан, то јест умирујућ мирис, уздизао се у небо ка Богу. Истакнута одлика жртава паљеница била је у томе што је цела животиња била приношена Богу након што је њеном крвљу попрскан олтар. Свештеници би ’запалили све то на олтару, жртву паљеницу, жртву огњену, на угодни мирис Јехови‘ (Левитска 1:3, 4, 9; Постање 8:21).

14. Како је био представљан принос од жита?

¹⁴ Принос од жита је описан у 2. поглављу књиге Левитске. То је био добровољни принос који се састојао од финог брашна, обично натопљеног уљем, с додатком тамјана. „Свештеник ће узети прегршт тог брашна, поливена уљем, и сав кад, и спалиће то на олтару у име спомена. То је принос на угодни мирис Јехови“ (Левитска 2:2). Тамјан је био један од састојака светог ка̂да који је спаљиван на кадионом олтару у шатору од састанка и храму (Излазак 30:34-36). Краљ Давид је по свему судећи то имао на уму када је рекао: „Нек молитва моја изиђе као тамјан пред лице твоје, и дизање руку мојих као принос вечерњи“ (Псалам 141:2).

15. Која је била сврха жртве захвалнице?

¹⁵ Још једна добровољна жртва била је жртва захвалница, описана у 3. поглављу књиге Левитске. Њен назив се може превести и као „жртва приноса за мир“. На хебрејском језику реч „мир“ означава много више од тога да једноставно нема рата или немира. „Она у Библији значи то, али и мир с Богом, благостање, радост и срећу“, каже књига Studies in the Mosaic Institutions.  Дакле, жртва захвалница била је приношена, не да би се осигурао мир с Богом, или да би се он умирио, већ да би се изразила захвалност за благословљено стање мира с Богом који су уживали они које он признаје, или да би се то стање прославило. Свештеници и они који су приносили жртву јели су од ње након што су крв и сало били принети Јехови (Левитска 3:17; 7:16-21; 19:5-8). На леп и симболичан начин, онај који је приносио жртву, свештеници и Јехова Бог делили су оброк, што је симболизовало мир који је владао међу њима.

16. (а) Која је била сврха жртве за грех и жртве за преступ? (б) Како су се оне разликовале од жртве паљенице?

¹⁶ Жртве које су приношене за опроштење греха или да би се окајали преступи против Закона обухватале су жртву за грех и жртву за преступ. Иако су те жртве такође обухватале спаљивање на олтару, разликовале су се од жртве паљенице по томе што није цела животиња приношена Богу већ само сало и извесни делови жртве. Остатак животиње је био одстрањен ван логора или је у неким случајевима био раздељен свештеницима. Ова разлика је значајна. Жртва паљеница је приношена као дар Богу да би му се могло приступити, па је зато искључиво и у потпуности приношена Богу. Занимљиво је да је жртви паљеници обично претходила жртва за грех или жртва за преступ, што наводи на закључак да је прво било потребно опроштење греха да би грешников дар био прихватљив Богу (Левитска 8:14, 18; 9:2, 3; 16:3, 5).

17, 18. У којим ситуацијама је била потребна жртва за грех, а која је била сврха жртве за преступ?

¹⁷ Жртва за грех је била прихватљива само у случају ненамерног греха против Закона, греха који је почињен због слабости тела. „Ако неко против заповести Јеховиних нехотице згреши, чинећи оно што није допуштено да се чини“, онда је требало да тај грешник принесе жртву за грех у складу са својим статусом, то јест положајем, у друштву (Левитска 4:2, 3, 22, 27). С друге стране, непокајнички грешници су били истребљени; за њих нису важиле никакве жртве (Излазак 21:12-15; Левитска 17:10; 20:2, 6, 10; Бројеви 15:30; Јеврејима 2:2).

¹⁸ Значење и сврха жртве за преступ објашњена је у 5. и 6. поглављу књиге Левитске. Човек је можда ненамерно згрешио. Па ипак, можда је својим преступом повредио права неког другог човека или Јехове Бога, а та неправда је морала да се задовољи или исправи. Споменуто је неколико категорија греха. Неки су били греси личне природе (5:2-6), неки су били греси против ’ствари посвећених Јехови‘ (5:14-16), а неки, иако нису у потпуности нехотични, били су греси који су проистекли из неисправних жеља или телесних слабости (6:1-3). Сем признавања тих греха, од преступника се тражило да надокнади штету, а затим да принесе Јехови жртву за преступ (Левитска 6:4-7).

Нешто боље што треба да дође

19. Зашто Израел није стекао Божју наклоност иако је имао Закон и жртве?

¹⁹ Мојсијев закон, с многим жртвама и приносима, био је дат Израелцима да би им омогућио да приступе Богу како би добили и задржали његову наклоност и благослов док не дође обећано Семе. Апостол Павле, по рођењу Јеврејин, овако је то  изразио: „Тако је Закон постао наш старатељ који води до Христа, да бисмо били проглашени праведнима на основу вере“ (Галатима 3:24). Нажалост, Израел се као народ није одазвао на то старатељство већ је злоупотребио ту предност. Сходно томе, мноштво њихових жртава је постало одвратно Јехови који је рекао: „Сит сам ја жртава паљеница од оваца, и претилине од телади, и не марим за крв јунчију, јагњећу и јарећу“ (Исаија 1:11).

20. Шта се десило 70. н. е. што се тиче Закона и жртава?

²⁰ Године 70. н. е. јеврејски систем ствари, са својим храмом и свештенством, дошао је своме крају. После тога више није било могуће приносити жртве на начин утврђен Законом. Да ли то значи да су жртве, као саставни део Закона, изгубиле свако значење за данашње обожаваоце Бога? То ћемо истражити у следећем чланку.

[Фусноте]

Можеш ли објаснити?

• Шта је подстакло верне људе старог доба да приносе жртве Јехови?

• Зашто су биле потребне жртве?

• Које су основне врсте жртава биле приношене под Законом, и каква је била њихова сврха?

• Која је била главна сврха Закона и његових жртава, према Павловим речима?

[Питања за разматрање]

[Слика на 14. страни]

Авељева жртва је била угодна зато што је њоме показао веру у Јеховино обећање

[Слика на 15. страни]

Да ли схваташ значење овог призора?