Показуј Христов мисаони став

„Бог који даје истрајност и утеху нека вам да̂ да међу собом имате исти мисаони став какав је имао Христ Исус“ (РИМЉАНИМА 15:5).

1. Како став утиче на живот неког човека?

 СТАВ много значи у животу. Лежеран или одговоран став, позитиван или негативан став, ратоборан став или спремност на сарадњу, стално приговарање или став захвалности могу много утицати на то како се човек понаша у неким ситуацијама и како други људи реагују на њега. Кад човек има добар став може бити срећан чак и у прилично тешким ситуацијама. Ономе ко има негативан став ништа не изгледа добро, чак и када је — објективно гледано — живот сасвим у реду.

2. Како се човек учи да формира неке ставове?

² Ставови — било да су добри или лоши — морају да се стичу. У ствари, они се и стичу. Говорећи о новорођенчету, Collier’s Encyclopedia каже: „Ставове које ће на крају имати, оно мора да стекне или научи, у неку руку као што мора да научи неки језик или стекне неку другу вештину.“ Како учимо да формирамо ставове? На то утичу многе ствари, а околина и друштво имају јак утицај. Претходно споменута енциклопедија запажа: „Ми постепено стичемо или упијамо ставове оних с којима се блиско дружимо.“ Хиљадама година раније Библија је рекла нешто слично: „Ко с мудрима иде, тај постаје мудар, али зло пролази ко се с безумнима дружи“ (Пословице 13:20; 1. Коринћанима 15:33).

Пример исправног става

3. Ко је у свом ставу узор за нас, и како га можемо опонашати?

³ Као и у свему осталом, тако је и што се тиче става, Исус Христ поставио најбољи пример. Он је рекао: „Јер сам вам дао пример, да како сам учинио ја вама тако чините и ви“ (Јован 13:15). Да бисмо били као Исус прво морамо да научимо нешто о њему. a Ми проучавамо Исусов живот с намером да чинимо оно што је апостол Петар препоручио: „На тај пут сте позвани, јер је и Христ страдао за вас, оставивши вам узор да тачно следите његове стопе“ (1. Петрова 2:21). Наш циљ је да будемо што сличнији Исусу. То подразумева да развијамо мисаони став какав је он имао.

4, 5. Који је аспект Исусовог мисаоног става истакнут у Римљанима 15:1-3, и како га хришћани могу опонашати?

⁴ Шта се све подразумева под тим да имамо мисаони став какав је имао Христ Исус? Петнаесто поглавље Павловог писма упућеног Римљанима помаже нам да одговоримо на то питање. У првих неколико стихова тог поглавља, Павле указује на једну Исусову изванредну особину када каже: „Ми дакле који смо јаки треба да носимо слабости оних који нису јаки, а  не да угађамо себи. Нека свако од нас угађа свом ближњем у ономе што је добро за његово изграђивање. Јер ни Христ није угађао себи; него као што је написано: ’Ружења оних који су ти се ругали пала су на мене‘“ (Римљанима 15:1-3).

⁵ Ако желе да опонашају Исусов став, хришћани су подстакнути да буду спремни да понизно служе потребама других уместо да угађају само себи. Таква понизна спремност да се служи другима стварно је особина оних ’који су јаки‘. Исус, који је у духовном смислу био јачи од свих људи који су икада живели, за себе је рекао следеће: „Син човечји није дошао да му служе, него да служи и да своју душу да као откупнину у замену за многе“ (Матеј 20:28). И ми као хришћани желимо да служимо другима, укључујући и ’оне који нису јаки‘.

6. На који начин можемо опонашати Исусову реакцију на противљење и прекоравање?

⁶ Још једна фина црта Исусове личности био је образац размишљања и поступања који је увек био позитиван. Он никада није дозволио да негативан став других утиче на његов изврстан став према служењу Богу; ни ми то никада не треба да дозволимо. Када су Исуса прекоравали и прогонили зато што је верно обожавао Бога, он је то стрпљиво подносио без притужби. Знао је да они који покушавају да угађају ближњем „у ономе што је добро за његово изграђивање“ могу очекивати противљење света који нити верује нити то разуме.

7. Како је Исус показао да је стрпљив, и зашто и ми треба да будемо стрпљиви?

⁷ Исус је показао исправан став и на друге начине. Он никада није показао нестрпљивост према Јехови, већ је мирно  чекао на испуњење његових намера (Псалам 110:1; Матеј 24:36; Дела апостолска 2:32-36; Јеврејима 10:12, 13). Сем тога, Исус никада није био нестрпљив са својим следбеницима. Он им је рекао: „Учите од мене“; а пошто је био „благе нарави“, његове поуке су биле изграђујуће и окрепљујуће. Будући да је био „понизна срца“, никада није био надмен нити арогантан (Матеј 11:29). Павле нас подстиче да опонашамо ове аспекте Исусовог става када каже: „Задржите у себи такав мисаони став какав је био и у Христу Исусу, који, иако је био у Божјем обличју, није размишљао о отимању, наиме, да треба да буде једнак Богу. Не, већ се одрекао самог себе и узео обличје роба поставши као и други људи“ (Филипљанима 2:5-7).

8, 9. (а) Зашто морамо радити на развијању несебичног става? (б) Зашто не треба да се обесхрабримо ако не можемо савршено да следимо Исусов пример, и како је у томе Павле био добар узор?

⁸ Лако је рећи да желимо да служимо другима и да њихове потребе ставимо испред сопствених. Међутим, кад поштено испитамо свој мисаони став онда можемо открити да наше срце и није баш потпуно наклоњено томе. Зашто није? Као прво зато што смо наследили себичне особине од Адама и Еве; као друго, зато што живимо у свету у коме се велича себичност (Ефешанима 4:17, 18). Да бисмо изградили несебичан став често је потребно да развијамо образац размишљања који је сасвим супротан нашој несавршеној природи. За то су потребни одлучност и труд.

⁹ Понекад можемо бити обесхрабрени због своје очигледне несавршености која је у оштрој супротности са савршеним примером који нам је Исус оставио. Можда мислимо да је једноставно немогуће да имамо исти мисаони став какав је он имао. Али запази Павлове охрабрујуће речи: „Јер знам да у мени, то јест у мом телу, не пребива ништа добро; јер способност да желим имам у себи, али способност да радим оно што је добро немам. Јер добро које желим не радим, него зло које не желим, то чиним. Ја заиста уживам у Божјем закону по свом унутрашњем човеку, али видим у својим удовима други закон који ратује против закона мог ума и заробљава ме законом греха који је у мојим удовима“ (Римљанима 7:18, 19, 22, 23). Тачно је да је несавршеност увек изнова ометала Павла у жељи да извршава Божју вољу, али његов став — начин на који је размишљао и шта је осећао према Јехови и његовом закону — био је за пример. И наш став може бити за пример.

Исправљање погрешних ставова

10. На какав је мисаони став Павле подстакао Филипљане?

¹⁰ Да ли је могуће да се код неког јави неки погрешан став који треба исправити? Да. Очигледно је да су неки хришћани у првом веку имали тај проблем. У свом писму Филипљанима, Павле је говорио о поседовању исправног става. Он је написао: „Није да сам већ добио награду [небески живот посредством ранијег ускрсења] нити да сам већ постао савршен, него се трудим да видим да ли могу и ја да дохватим оно ради чега је мене дохватио Христ Исус. Браћо, ја још не сматрам да сам је дохватио; али с тим у вези има једна ствар: заборављајући оно што је иза и сежући за оним што је напред, тежим к циљу, за наградом горњег Божјег позива посредством Христа Исуса. Зато, колико год нас је зрелих, имајмо тај мисаони став“ (Филипљанима 3:12-15).

11, 12. На које нам начине Јехова открива исправан мисаони став?

¹¹ Павлове речи показују да свако ко је постао хришћанин, а ко не осећа потребу да напредује, има погрешан став. Таква особа није усвојила Христов мисаони став (Јеврејима 4:11; 2. Петрова 1:10; 3:14). Да ли је ситуација такве особе безнадежна? Ни случајно. Бог нам може помоћи да променимо наш став уколико то стварно желимо. Павле даље каже: „Ако сте у било ком погледу склони да другачије размишљате, Бог ће вам открити већ наведени став“ (Филипљанима 3:15).

 ¹² Међутим, ако желимо да нам Јехова открије исправан став, морамо урадити свој део. Проучавање Божје Речи уз молитву и уз помоћ хришћанских публикација које обезбеђује „верни и разборити роб“, омогућиће онима који су ’склони да другачије размишљају‘ да развију исправан став (Матеј 24:45). Хришћанске старешине које су наименоване светим духом да ’пасу Божју скупштину‘, радо ће понудити помоћ (Дела апостолска 20:28). Колико смо само захвални што Јехова узима у обзир нашу несавршеност и што нам с љубављу нуди помоћ! Прихватимо је онда.

Учити од других

13. Шта из библијског извештаја о Јову учимо о исправном ставу?

¹³ Павле у 15. поглављу Римљанима показује да нам дубоко размишљање о историјским примерима може помоћи да исправимо свој став. Он пише: „Све што је раније написано, написано је нама за поуку, да бисмо својом истрајношћу и утехом из Писма имали наду“ (Римљанима 15:4). Неке Јеховине верне слуге у протеклим временима морале су да исправе извесне аспекте свог става. Примера ради, Јов је гледано у целини имао изврстан став. Никада није Јехови приписао зло, нити је икада дозволио да патња пољуља његово поуздање у Бога (Јов 1:8, 21, 22). Па ипак, био је склон да се оправдава. Јехова је упутио Елијуја да помогне Јову да исправи ту склоност. Уместо да се осећа увређено, Јов је понизно признао да треба да мења став и спремно је почео да ради на томе (Јов 42:1-6).

14. Како можемо бити попут Јова када добијемо савет што се тиче нашег става?

¹⁴ Да ли ћемо реаговати као Јов ако нам неки сухришћанин љубазно каже да испољавамо неки погрешан став? Попут Јова, немојмо никада ’Богу коју неправедност пребацити‘ (Јов 1:22). Ако неправедно патимо, немојмо се никада жалити на Јехову нити сматрати да је он крив за наше недаће. Немојмо покушавати да се оправдавамо већ се сетимо да смо, без обзира на предности у Јеховиној служби, ипак само „бескорисни робови“ (Лука 17:10).

15. (а) Који су погрешан став показали неки Исусови следбеници? (б) Како је Петар показао изврстан став?

¹⁵ Неки који су у првом веку слушали Исуса показали су неисправан став. Једном приликом Исус је рекао нешто што је било тешко разумети. Зато „многи од  његових ученика, чувши то, рекоше: ’Ово су шокантне речи; ко то може слушати?‘“ Они који су тако говорили очигледно су имали погрешан став. Због тог погрешног става престали су да слушају Исуса. Извештај каже: „Због тога се многи од његових ученика вратише ономе што су оставили за собом и више нису ишли с њим.“ Да ли су сви имали тако погрешан став? Нису. Извештај даље каже: „Зато Исус рече дванаесторици: ’Да нећете и ви да одете?‘ А Симон Петар му одговори: ’Господе, коме ћемо отићи?‘“ У ствари, Петар је затим одговорио на своје питање рекавши: „Ти имаш речи вечног живота“ (Јован 6:60, 66-68). Какав изврстан став! Када наиђемо на неко објашњење или побољшање у разумевању стихова, које нам је испрва тешко да прихватимо, зар не би било добро да покажемо став који је имао Петар? Баш би било глупо да престанемо служити Јехови или да говоримо нешто супротно ’обрасцу здравих речи‘ само зато што неке ствари испрва тешко разумемо! (2. Тимотеју 1:13).

16. Какав су нечувен став показале јеврејске верске вође у Исусово време?

¹⁶ Јеврејске верске вође из првог века нису одражавале мисаони став који је Исус имао. Када је ускрснуо Лазара они су одлучно показали да су решили да га не слушају. За све оне који су имали исправан став то чудо је било апсолутни доказ да је Исуса послао Бог. Међутим, читамо следеће: „Зато свештенички главари и фарисеји сазваше Синедрион и почеше да говоре: ’Шта да радимо, јер овај човек чини многе знакове? Ако га пустимо тако, сви ће поверовати у њега, и Римљани ће доћи и узеће нам и наше место и нашу нацију.‘“ Какво су решење имали? „Тог [се] дана договорише да га убију.“ Осим што су сковали заверу да убију Исуса, решили су и да униште живи доказ да је он чудотворац. „Свештенички главари договорили су се да убију и Лазара“ (Јован 11:47, 48, 53; 12:9-11). Како би било ружно ако бисмо ми неговали сличан став и били иритирани или узнемирени због ствари којима би заиста требало да се радујемо! Да, и колико би то било опасно!

Опонашати Христов позитиван став

17. (а) Под којим је околностима Данило показао неустрашив став? (б) Како је Исус показао да је храбар?

¹⁷ Јеховине слуге задржавају позитиван став. Када су Данилови непријатељи сковали заверу да донесу закон који забрањује да се 30 дана упућују молитве било ком богу или човеку сем краљу, Данило је знао да то задире у његов однос с Јеховом Богом. Да ли је за тих 30 дана престао да се моли Богу? Не, он је неустрашиво наставио да се моли Јехови три пута дневно, као што је и имао обичај (Данило 6:6-17). Исус се исто тако није уплашио својих непријатеља. На Сабат је сусрео једног човека са усахлом руком. Знао је да се многим присутним Јеврејима неће свидети ако излечи некога на Сабат. Отворено их је питао да кажу шта мисле о томе. Када то нису хтели, онда је излечио тог човека (Марко 3:1-6). Исус никада није презао од тога да испуни свој задатак када је сматрао да је то исправно.

18. Зашто нам се неки противе, и како треба да реагујемо на њихов негативан став?

¹⁸ Јеховини сведоци данас схватају да ни они никада не смеју бити заплашени могућим негативним реакцијама противника. Ако би се уплашили онда не би показали  Христов мисаони став. Многи се противе Јеховиним сведоцима, неки зато што не знају чињенице, а други зато што мрзе Сведоке и њихову поруку. Али немојмо никада дозволити да њихов непријатељски став утиче на наш позитиван став. Никада не бисмо смели да дозволимо да нам други диктирају начин обожавања.

19. Како можемо показати мисаони став какав је имао Исус Христ?

¹⁹ Исус је увек показивао позитиван мисаони став према својим следбеницима и према Божјим припремама, ма колико да је то било тешко (Матеј 23:2, 3). Ми треба да опонашамо његов пример. Истини за вољу, наша браћа су као и ми несавршена. Где можемо наћи боље друштво и истински лојалне пријатеље ако не у нашем светском братству? Јехова нам још није дао потпуно разумевање своје писане Речи, али која религиозна група разуме више? Увек задржимо исправан мисаони став, мисаони став какав је Исус Христ имао. То значи да између осталог умемо и да чекамо на Јехову, што ћемо разматрати у следећем чланку.

[Фуснота]

Можеш ли објаснити?

• Како на наш живот утиче став који имамо?

• Опиши мисаони став Исуса Христа.

• Шта можемо да научимо из Јововог става?

• Који исправан став треба да имамо када се суочавамо с противљењем?

[Питања за разматрање]

[Слике на 7. страни]

Хришћанин који има исправан став прискаче у помоћ другима

[Слика на 9. страни]

Проучавање Божје Речи уз молитву помаже нам да усвојимо Христов мисаони став