Чувај своје име

ЧОВЕК који гради прелепе грађевине добија епитет врсног архитекте. Девојка која се одликује ученошћу важи за бриљантног студента. Чак и онај који ништа не ради ствара себи име, име лењивца. Наглашавајући вредност доброг имена, Библија наводи: „Боље часно име нег’ велико благо, а милост [„добра репутација“, An American Translation] је боља од сребра и злата“ (Пословице 22:1).

Добро име стиче се многим малим поступцима током времена. Међутим, све што је потребно да би се оно покварило јесте један непромишљени поступак. На пример, један једини случај неисправног сексуалног понашања може да упрља нечију добру репутацију. У 6. поглављу библијске књиге Пословица, Соломон, краљ древног Израела, упозоравао је на ставове и поступке који могу да покваре нашу репутацију као и да наруше наш однос с Јеховом Богом. Међу тим стварима су непромишљена јемства, лењост, превара и сексуални неморал — основне ствари које Јехова мрзи. Обраћање пажње том савету помоћи ће нам да сачувамо добро име.

Опрости се непромишљених јемстава

Шесто поглавље Пословица започиње речима: „Ако си се сине, за ближњега обвезао, за туђина ако си се ујемчио, речима уста својих ако си се везао, речима уста својих ако си се спутао, тада ово, сине мој, учини: Опрости се, и како си упао под власт ближњега свога, иди, припадни, и ближњега свог замоли“ (Пословице 6:1-3).

Ова пословица саветује да се човек не меша у туђе пословне подухвате, нарочито кад су то незнанци. Требало је да Израелци ’прихвате брата који осиромаши и коме изнемогне рука његова‘ (Левитска 25:35-38). Али, неки предузимљиви Израелци су се уплели у несигурне пословне подухвате, а финансијски се обезбедили тако што су убедили друге да се ’обвежу‘ за њих, и тако их учинили одговорним за дуг. До сличног може доћи и данас. На пример, финансијске установе могу да захтевају супотписника пре него што одобре зајам који сматрају ризичним. Колико је немудро да се на овај начин брзоплето обавезујемо за друге! Тако можемо упасти у новчану замку, чак и доћи на рђав глас код банака и других поверилаца!

 Шта ако се затекнемо у незгодној ситуацији када смо предузели неки корак који је испрва изгледао мудро, али се након поближег испитивања показао непромишљеним? Савет је да одбацимо понос и ’замолимо свог ближњег‘ — и то непрестаним молбама. Морамо учинити све што можемо да бисмо истерали ствари на чистац. Једно реферално дело то износи овако: „Претражи сваку могућност све док се не сложиш с другом страном и не решиш ствар, тако да се не испостави да је твоје јемство против тебе и твојих.“ И то треба учинити без одлагања, јер горе цитирани краљ додаје: „Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема; отми се као срна из руке ловачке, као птица из руке птичара“ (Пословице 6:4, 5). Боље је, где је то могуће, избећи немудро обавезивање него бити заробљен њиме.

Буди марљив попут мрава

„Иди к мраву, лењивче, на његове путе пази, и буди разуман [„омудрај“, ДК]“, саветује Соломон. Какву мудрост можемо да стекнемо од путева маленог мрава? Овај краљ одговара: „Нема он управитеља, нити надгледника, нити господара, али опет себи лети храну спрема, и уз жетву пићу своју збира“ (Пословице 6:6-8).

Мрави су чудесно организовани и невероватно међусобно кооперативни. Они инстинктивно сакупљају залихе хране за будућност. Они немају „управитеља нити надгледника нити господара“. Истина, они имају краљицу, али она је то само у том смислу што полаже јаја и што је мајка мравињака. Она не издаје никаква наређења. Чак и без пословође који би их подстицао или надзорника који би их контролисао, мрави неуморно обављају своје послове.

Зар не би требало да и ми будемо марљиви попут мрава? За нас је добро да напорно радимо и да настојимо да се побољшамо у свом послу, без обзира да ли нас неко надгледа или не. Да, било да смо у школи, на радном месту или учествујемо у духовним активностима, треба да дајемо све од себе. Као што мрав има користи од своје марљивости, тако и Бог жели да се и ми ’науживамо добра од сваког труда свога‘ (Проповедник 3:13, 22; 5:18). Чиста савест и лично задовољство јесу награда за напоран рад (Проповедник 5:11).

Користећи два реторичка питања, Соломон настоји да пробуди лењу особу из њене тромости: „Докле ли ћеш, лењивче, лежати? Када ли ћеш од свог сна устати?“ Исмевајући га, краљ додаје: „Док мало проспаваш, док мало продремљеш и док мало руке на починак склопиш, а беда ће да те као лупеж зграби и тескоба као наоружан хајдук“ (Пословице 6:9-11). Док лењивац одмара, сналази га сиромаштво брзином разбојника и немаштина га зграби попут хајдука. Његова поља убрзо постају обрасла коровом и копривама (Пословице 24:30, 31). Његови послови за тили час пропадају. Али, докле ће послодавац да трпи дангубу? И да ли ученик који је превише лењ да би учио може да очекује добре резултате у школи?

Буди поштен

Наглашавајући још један вид понашања који нарушава репутацију особе у друштву и њен однос с Богом, Соломон наставља: „Покварен и поган човек иде с подвалом у устима; намигује очима, ногом гура, прстима знакове  даје. У срцу је његовоме злоба, свагда на зло мисли, свађе распирује“ (Пословице 6:12-14).

Ово је опис варалице. Лажљивац обично настоји да сакрије своју неискреност. Како? Не само „подвалом у устима“ већ и покретима тела. Један изучавалац то износи овако: „Гестови, тон гласа па чак и изрази лица јесу прорачунате методе преваре; испод фасаде искрености вреба изопачен ум и свађалачки дух.“ Овако покварен човек кује зле планове и све време проузрокује препирке. Шта ће бити с њим?

„Зато ће за часак доћи погибао његова“, одговора овај израелски краљ. „Одједном ће да се и без лека сатре“ (Пословице 6:15). Када се лажљивац разоткрије, истог часа је нарушена и његова репутација. Ко ће му поново веровати? Његов крај је заиста катастрофалан, јер су ’сви лажови‘ уврштени међу оне који ће доживети вечну смрт (Откривење 21:8). Онда настојмо да се свим силама ’у свему поштено владамо‘ (Јеврејима 13:18).

Мрзи оно што Јехова мрзи

Мржња према покварености — како добра одбрана од поступака који би могли нарушити нашу репутацију! Зар не треба онда да развијамо гнушање према ономе што је лоше? Али шта тачно треба да мрзимо? Соломон наводи: „На шест ствари мрзи Јехова, па и седам их је на које се гади: На лажљиви језик и очи презирне, на руке што праву крвцу проливају, и на срце што зле мисли кује, и на ноге које ка злу журе, на кривог сведока који лаж говори и који међу браћом свађу ствара“ (Пословице 6:16-19).

Седам категорија које ова пословица помиње представљају основу и оне обухватају практично све видове лошег владања. „Очи презирне“ и „срце што зле мисли кује“ јесу греси почињени у мислима. ’Лажљив језик‘ и ’криви сведок који лаж говори‘ јесу греси у речима. „Руке што праву крвцу проливају“ и „ноге које ка злу журе“ јесу зла дела. А Јехови је посебно мрзак тип човека који ужива у потпаљивању сукоба међу људима који би иначе међусобно мирно живели. Горњи пораст са шест на седам ствари указује да списак није комплетан, пошто људи стално умножавају своја зла дела.

Заиста, треба да развијемо гнушање према ономе што Бог мрзи. На пример, морамо да избегавамо „очи презирне“ или било какав израз поноса. Свакако треба избегавати и штетно оговарање, јер оно лако може довести до ’свађе међу браћом‘. Ширећи нељубазне гласине, неоправдани критицизам или лажи, можда нећемо ’праву крвцу проливати‘, али сигурно можемо уништити добру репутацију неке особе.

’Не зажели је због лепоте њене‘

Наредни одломак свог савета Соломон започиње речима: „Чувај, сине, поучења оца свога, и науке мајке своје не напуштај. Привежи их себи за свагда за срце, огрни их око врата свога.“ А зашто? „Оне ће те водити на твоме путу; када заспиш чуваће те, разговараће те када се пробудиш“ (Пословице 6:20-22).

Може ли нас одгајање на темељу Писма заиста сачувати замке сексуалног неморала? Да, може. Имамо следеће засигурање: „Поука је свећњак, наука је светлост, опомене и карање то су вођи на путу живота. Чуваће те од жене покварене, од ласкавог језика туђинке“ (Пословице 6:23, 24). Ако упамтимо савет  Божје Речи и користимо га као ‘жижак нози својој и светлост стази својој‘, то ће нам помоћи да одбијемо умиљате позиве неке рђаве жене или неког таквог мушкарца (Псалам 119:105).

„Не зажели је у срцу своме због лепоте њене“, опомиње мудри краљ, „не дај да те веђе њезине заведу.“ Зашто? „Јер се с блудне жене на комад хлеба спада; јер је туђа жена замка драгоценоме животу“ (Пословице 6:25, 26).

Да ли то Соломон о прељубници говори као о некој блудници? Можда. Или може бити да прави разлику између последица неморала с блудницом и последица прељубе с туђом женом. Онај ко има интимне односе с неком блудницом може спасти „на комад хлеба“ — до крајњег сиромаштва. Могао би чак добити и болне сексуално преносиве болести које онеспособљавају, међу којима је и смртоносна сида. С друге стране, онај ко би тражио присност с нечијим брачним другом био би у директној опасности пред Законом. Једна прељубница угрожава ’драгоцен живот‘ свог незаконитог партнера. ’У питању не би било само скраћивање живота због разузданости‘, наводи једно реферално дело. ’Грешник би био изложен смртној казни‘ (Левитска 20:10; Поновљени закони 22:22). У сваком случају, без обзира на њену лепоту, никако не треба гајити жељу за таквом женом.

’Не мећи ватру у недра‘

Да би нагласио даљњу опасност од прељубе, Соломон пита: „Хоће ли ко ватру у недра метнути, а да му се хаљине не упале? Хоће ли ко по живом угљу ићи, а да ноге не опече?“ Објашњавајући значење ове приче, он каже: „Тако бива оном који иде за женом ближњега свога; који је се год дотакне неће бити без казне“ (Пословице 6:27-29). Такав грешник ће сигурно бити кажњен.

„Не сматра се невин ни лупеж који краде да утоли глад кад огладне“, пружа нам се подсетник. Чак и у том случају, „када га ухвате вратиће он седам пута, и даће све оно што у кући има“ (Пословице 6:30, 31). У древном Израелу се захтевало да лупеж да одштету чак и ако је то било све што је поседовао. a Колико би више заслужио казну један прељубник који нема изговора за оно што учини!

„Ко чини прељубу са женом безуман је“, каже Соломон. Безумном човеку недостаје добро расуђивање, пошто „пропаст своју тражи“ (Пословице 6:32). Споља можда изгледа уважено, али је његова унутрашња личност озбиљно заостала.

Има још тога што прељубник жање. „Он ће само муке и руга имати, и срамота му се неће избрисати. Јер љубомора разбесни човека, и он је немилосрдан у часу освете; не обазире се ни на какав откуп, несаломљив је и да му и највеће даре дајеш“ (Пословице 6:33-35).

Лопов може да пружи надокнаду за оно што је украо, али прељубница не може да понуди никакво обештећење. Какво обештећење може да пружи љутитом мужу? Вероватно никакво правдање преступника неће изазвати саосећање. Ни на који начин не може прељубник да пружи надокнаду за свој грех. Прекор и срам који је бацио на своје сопствено име остају. Штавише, он ни на који начин не може да се откупи или ослободи казне коју заслужује.

Колико је само мудро остати чист од прељубе као и другог понашања и ставова који блате наше добро име и који могу нанети срамоту Богу! Онда пазимо да не дајемо непромишљена јемства. Нека нашу репутацију красе марљивост и истинољубивост. И док се трудимо да мрзимо оно што Јехова мрзи, стичимо добро име код њега и наших ближњих.

[Фуснота]

[Слика на 25. страни]

Буди опрезан када си супотписник неког зајма

[Слика на 26. страни]

Буди марљив попут мрава

[Слика на 27. страни]

Бори се против штетног оговарања