Зашто служиш Богу?

Један богобојазни краљ је једном дао следећи савет свом сину: „Познај Бога оца свога и служи га оданим срцем, и душом спремном“ (1. Летописа 28:9). Јасно је да Јехова жели да му његове слуге служе срцем пуним захвалности и цењења.

КАО Јеховини сведоци спремни смо да признамо да нам је срце било пуно захвалности када су нам библијска обећања била први пут објашњена. Свакога дана смо учили нешто ново о Божјим намерама. Што смо више учили о Јехови, то је јача била наша жеља да му служимо „оданим срцем, и душом спремном“.

Многи који постају Јеховини сведоци и даље служе Јехови с неизмерном радошћу у свом животу. Међутим, неки хришћани су добро започели, али су с временом изгубили из вида снажне разлоге који нас мотивишу да служимо Богу. Да ли се то и теби десило? Ако јесте, немој да очајаваш. Изгубљена радост се може повратити. Како?

Размишљај о својим благословима

Прво, свакодневно медитирај о благословима које примаш од Бога. Размисли о Јеховиним добрим даровима: о његовим разноврсним делима стварања — која су доступна свима без обзира на друштвени или економски статус — о природним залихама хране и пића, о здрављу које имаш, о свом спознању библијске истине и што је најважније, о дару његовог Сина. Његова смрт је утрла пут да би ти могао да служиш Богу чисте савести (Јован 3:16; Јаков 1:17). Што више медитираш о Божјој доброти, то ће више расти твоје цењење према њему. Затим ће те твоје срце покренути да му служиш из захвалности за све оно што он чини. Без сумње ћеш се осећати као псалмиста који је написао: „Многа су чудеса твоја Јехова, Боже мој, и старања твоја за нас! Не могу се пред тобом набројити!... нема [им] броја“ (Псалам 40:6).

Ове речи је написао Давид, човек кога невоље нису мимоишле. Као младић, Давид је провео много времена у бекству пошто су зли краљ Саул и његова телесна гарда тражили да га убију (1. Самуилова 23:7, 8, 19-23). Давид је такође имао личних слабости с којима је требало да се бори. То је признао у 40. Псалму: „Небројена зла [ме] опколише, неправде ме моје достигоше, да их не могу гледати. Има их више него косе на глави мојој“ (Псалам 40:13). Да, Давид је имао бриге, али није био скроз обузет њима. Он се усредсредио на то како га је Јехова благосиљао упркос проблемима које је имао, и открио је да су ти благослови далеко надмашили његове јаде.

Када те обузму проблеми или осећаји недораслости, добро је да застанеш и поразмислиш о својим благословима, као што је то Давид чинио. Несумњиво те је цењење за те благослове покренуло да се предаш Јехови, а такво размишљање ти такође може помоћи да поново оживиш своју радост и да Богу служиш из захвалног срца.

 Могу помоћи скупштински састанци

Поред тога што сами медитирамо о Јеховиној доброти, потребно нам је и да се дружимо са сухришћанима. Редовно састајање с мушкарцима, женама, и младима који воле Бога и који су одлучни да му служе јесте охрабрујуће. Њихов пример нас може подстаћи да у Јеховиној служби будемо активни целом душом. Наше присуство у Дворани Краљевства може исто тако да охрабри и њих.

Искрено говорећи, када дођемо кући након тешког радног дана или када смо обесхрабрени због неког проблема или слабости, можда није лако када још помислимо да треба ићи на састанак у Дворану Краљевства. Тада можда треба да будемо непоколебљиви, да ’бијемо своје тело‘ да тако кажемо, да би на тај начин послушали заповест да се састајемо са сухришћанима (1. Коринћанима 9:26, 27; Јеврејима 10:23-25).

Ако то постане неопходно, да ли треба да закључимо како Јехову не волимо истински? Не, никако. Зрели хришћани из прошлости чија је љубав према Богу била неоспорива, морали су снажно да се напрежу да би чинили Божју вољу (Лука 13:24). Апостол Павле је био један од њих. Ево како је он отворено описао своја осећања: „Знам да у мени, то јест у мом телу, не пребива ништа добро; јер способност да желим имам у себи, али способност да радим оно што је добро немам. Јер добро које желим не радим, него зло које не желим, то чиним“ (Римљанима 7:18, 19). А Коринћанима је рекао: „А ако објављујем добру вест, то за мене није разлог да се хвалим, јер на мени лежи дужност... Ако то чиним драге воље, имам награду; а ако то чиним против своје воље, ипак ми је поверено настојништво“ (1. Коринћанима 9:16, 17).

Као и многи од нас, и Павле је имао грешна нагињања која су стајала на путу његовој жељи да чини оно што је исправно. Међутим, он се напорно борио с тим нагињањима и углавном је био успешан. Наравно, Павле то није постигао својом снагом. Писао је: „За све имам снаге уз помоћ онога који ми даје моћ“ (Филипљанима 4:13). Јехова, који је пружио снагу Павлу, такође ће ојачати и тебе да чиниш оно што је исправно ако га молиш за помоћ (Филипљанима 4:6, 7). Зато води „тешку борбу за веру“ и Јехова ће те благословити (Јуда 3).

Ову борбу не мораш да водиш сам. У скупштинама Јеховиних сведока спремне су да ти помогну зреле хришћанске старешине које и саме устрајавају у ’борби за веру‘. Ако приђеш неком старешини за помоћ, он ће се трудити да ти ’утешно говори‘ (1. Солуњанима 5:14). Настојаће да буде „као заклон од ветра, као уточиште од поплаве“ (Исаија 32:2).

„Бог је љубав“ и он жели да му његове слуге служе из љубави (1. Јованова 4:8). Ако твоја љубав према Богу треба поново да се распламса, предузми одговарајуће кораке који су горе наведени да то и учиниш. Бићеш срећан што си то учинио.