Да ли живиш по свом предању?

„Што год чините, радите на томе целом душом као Јехови, а не људима“ (КОЛОШАНИМА 3:23).

1. Шта се у световном контексту подразумева под ’преданошћу‘?

 КАКО спортисти успевају да постигну најбоље резултате? У тенису, фудбалу, кошарци, рукомету, одбојци, атлетици и у било ком другом спорту, најбољи стижу на врх само захваљујући непоколебљивој преданости. Физичка и ментална кондиција јесу приоритети. То се добро уклапа у једну дефиницију речи „преданост“, наиме „бити потпуно посвећен неком одређеном правцу размишљања или поступања“.

2. Шта у Библији значи реч „предање“? Прикажи.

² Међутим, шта је „преданост“ то јест „предање“ у библијском смислу? „Предати се“ јесте превод једног хебрејског глагола који значи „одвојити; бити одвојен; извадити“. a У древном Израелу је првосвештеник Арон на свом турбану носио „свети знак предања“, то јест једну блиставу плочицу од чистог злата на којој су биле урезане хебрејске речи које значе „светост припада Јехови“. То је првосвештенику служило као подсетник да мора пазити да не уради нешто чиме би оскврнио светилиште, „јер је знак предања, уље помазања његовог Бога, [било] на њему“ (Излазак 29:6; 39:30; Левитска 21:12, све NW).

3. Како наше предање треба да утиче на наше понашање?

³ Из овог контекста можемо видети да је предање озбиљна ствар. Оно подразумева да се неко добровољно идентификује као Божји слуга, што изискује чисто понашање. Зато можемо разумети зашто је апостол Петар цитирао Јеховине речи: „Будите свети, јер сам ја свет“ (1. Петрова 1:15, 16). Као предани хришћани, имамо велику одговорност да живимо по свом предању, тако што ћемо бити верни до краја. Али шта је све укључено у хришћанско предање? (Левитска 19:2; Матеј 24:13).

4. Како предузимамо корак предања, и с чиме се то може упоредити?

⁴ Кад смо стекли тачно спознање о Јехови Богу и његовим намерама, и о Исусу Христу и његовој улози у тим намерама, донели смо личну одлуку да служимо Богу свим својим срцем, умом, душом и снагом (Марко 8:34; 12:30; Јован 17:3). То можемо чак сматрати личним заветом, безрезервним предањем Богу. Ми се нисмо предали Богу из неког емоционалног хира. Размислили смо о томе пажљиво и уз молитву, користећи снагу свог разума. Зато то није била нека привремена одлука. Ми не можемо бити попут неког ко почне да оре њиву, а затим одустане на пола њиве зато што је посао претежак или зато што му се чини да је жетва предалеко или зато што није сигуран да ли ће уопште бити урода. Осмотри примере оних који су држали ’руке на плугу‘ теократских одговорности и прошли кроз сито и решето (Лука 9:62; Римљанима 12:1, 2).

 Они се нису одрекли свог предања

5. На који је начин Јеремија био изванредан пример преданог Божјег слуге?

⁵ Јеремија је служио као пророк у Јерусалиму више од 40 година (647- -607. пре н. е.), и то није био лак задатак. Он је добро знао своје границе (Јеремија 1:2-6). Била му је потребна храброст и издржљивост да би се свакодневно суочавао с тврдоглавим Јудејима (Јеремија 18:18; 38:4-6). Међутим, Јеремија се уздао у Јехову Бога који га је ојачао тако да је могао да докаже да је стварно предани Божји слуга (Јеремија 1:18, 19).

6. Какав нам је пример пружио апостол Јован?

⁶ Шта можемо рећи о верном апостолу Јовану, који је под старе дане изгнан на пусто острво Патмос због тога што је „говорио о Богу и сведочио за Исуса“? (Откривење 1:9). Он је истрајао и око 60 година живео у складу са својим статусом преданог хришћанина. Живео је и после уништења Јерусалима од стране римске војске. Имао је предност да напише једно Јеванђеље, три надахнута писма и књигу Откривења, у којој је предвидео рат од Армагедона. Да ли је престао да служи кад је сазнао да Армагедон неће доћи за његовог живота? Да ли је упао у апатију? Не, Јован је остао веран све до своје смрти, знајући да премда је ’одређено време близу‘, испуњење његових визија тек треба да уследи (Откривење 1:3; Данило 12:4).

Примери предања у савремено доба

7. Како је један брат био диван пример хришћанског предања?

⁷ У новије време, хиљаде верних хришћана ревно се држало свог предања упркос томе што нису доживели Армагедон. Један од њих је Ернест Е. Бивор из Енглеске. Он је постао Сведок кад је почео Други светски рат 1939. године, и оставио је перспективан посао израде фотографија како би започео пуновремену службу. Због тога што се држао своје хришћанске неутралности две године је био у затвору. Његова породица је била уз њега, а 1950. године његово троје деце похађало је Библијску школу Гилеад Watchtowera у Њујорку, где су се обучавали за мисионаре. Брат Бивор је био толико реван у проповедању да су га пријатељи звали Армагедон Ерни. Он је лојално живео по свом предању и све до своје смрти 1986. објављивао је како је Божји рат Армагедон близу. За њега предање није било неки привремени уговор с Богом! b (1. Коринћанима 15:58).

8, 9. (а) Какав су пример пружили многи млади мушкарци у Шпанији за време Франковог режима? (б) Која су питања на месту?

⁸ Још један пример несмањене ревности долази из Шпаније. Током Франковог  режима (1939-75), стотине преданих младих Сведока заузело је став хришћанске неутралности. Многи од њих су били десет или више година у војним затворима. Један Сведок, Хесус Мартин, укупно је провео у затвору чак 22 године. Док је био у војном затвору у северној Африци, жестоко су га тукли. Ништа од свега тога што је прошао није било лако, али он није желео да направи компромис.

⁹ Ти млади људи већину тог времена нису знали када ће и да ли ће уопште бити пуштени на слободу, јер су добијали више казни у исто време, које је требало да одслуже једну за другом. Ипак, они су и у затвору сачували своју беспрекорност и ревност за службу. Кад је 1973. ситуација коначно почела да се поправља, многи од тих Сведока који су тада имали 30 и нешто година, пуштени су из затвора и одмах су почели с пуновременом службом, а неки су постали специјални пионири и путујући надгледници. Они су и у затвору живели по свом предању, а већина је тако живела и после пуштања из затвора. c Шта је с нама данас? Да ли смо верни свом предању баш као и та лојална браћа? (Јеврејима 10:32-34; 13:3).

Исправно гледиште о нашем предању

10. (а) Како треба да гледамо на своје предање? (б) Како Јехова гледа на нашу службу њему?

¹⁰ Како гледамо на своје предање Богу да вршимо његову вољу? Да ли је то на првом месту у нашем животу? Без обзира на наше околности, било да смо млади или стари, у браку или сами, здрави или болесни, треба да се трудимо да живимо по свом предању, у складу са својим околностима. Некоме ситуација у животу омогућује да служи у пуновременој служби као пионир, као добровољац у некој подружници Заједнице, као мисионар или у путујућој служби. С друге стране, неки родитељи можда имају пуне руке посла да збрину телесне и духовне потребе породице. Да ли релативно мало сати које они сваког месеца проведу у служби вреде мање у Јеховиним очима него многи сати које неко проведе у пуновременој служби? Не. Бог никада не очекује од нас оно што немамо. Апостол Павле је изнео следеће начело: „Ако најпре постоји спремност, она је нарочито прихватљива по ономе што неко има, а не по ономе што нема“ (2. Коринћанима 8:12).

11. Од чега зависи наше спасење?

¹¹ У сваком случају, наше спасење не зависи од било чега што бисмо могли да урадимо већ од Јеховине незаслужене доброте посредством нашег Господа Христа Исуса. Павле је јасно објаснио: „Сви су сагрешили и не достижу Божју славу, и бесплатан дар је то што су проглашени  праведнима по његовој незаслуженој доброти посредством ослобођења откупнином коју је платио Христ Исус.“ Међутим, наша дела су доказ да имамо активну веру у Божја обећања (Римљанима 3:23, 24; Јаков 2:17, 18, 24).

12. Зашто не треба да се упоређујемо?

¹² Нема потребе да се упоређујемо с другима што се тиче тога колико времена проведемо у Божјој служби, колико уручимо библијске литературе или колико библијских студија водимо (Галатима 6:3, 4). Без обзира на резултате које имамо у хришћанској служби, сви ми треба да упамтимо Исусове понизне речи: „Тако и ви, кад извршите све за шта сте задужени, реците: ’Ми смо бескорисни робови. Урадили смо оно што смо били дужни да урадимо‘“ (Лука 17:10). Колико често стварно можемо рећи да смо урадили ’све за шта смо задужени‘? Зато се поставља питање: какав треба да буде квалитет наше службе Богу? (2. Коринћанима 10:17, 18).

Нека нам сваки дан буде важан

13. Какав став треба да имамо док испуњавамо своје предање?

¹³ Након што износи савет женама, мужевима, деци, родитељима и робовима, Павле пише: „Што год чините, радите на томе целом душом као Јехови, а не људима, јер знате да ћете од Јехове примити одговарајућу награду наследства. Робујте Господару, Христу“ (Колошанима 3:23, 24). Ми не служимо Јехови зато да бисмо импресионирали људе својим резултатима у служби за њега. Ми се трудимо да у служби Богу следимо пример Исуса Христа. Он је своју релативно кратку службу обављао с осећајем хитности (1. Петрова 2:21).

14. Какво је упозорење Петар дао у погледу последњих дана?

¹⁴ И апостол Петар је показао да има осећај хитности. У свом другом писму, он је упозорио да ће у последњим данима бити ругача — отпадника и  сумњичаваца — који ће, у складу са својим жељама, постављати питања о Христовој присутности. Међутим, Петар је рекао: „Јехова није спор што се тиче свог обећања, што неки сматрају спорошћу, него је стрпљив с вама јер не жели да ико буде уништен него да сви дођу до покајања. А Јеховин дан ће доћи као лопов.“ Да, Јеховин дан ће сигурно доћи. Према томе, сваког дана треба да размишљамо колико је у ствари сигурна и јака наша вера у Божја обећања (2. Петрова 3:3, 4, 9, 10).

15. Како треба да гледамо на сваки дан у свом животу?

¹⁵ Да бисмо на савестан начин живели у складу са својим предањем, треба сваки дан да користимо на Јеховину хвалу. Да ли се на крају сваког дана можемо осврнути и видети како смо на неки начин допринели посвећењу Божјег имена и објављивању добре вести о Краљевству? Можда смо то урадили својим чистим понашањем, изграђујућим разговорима или бригом пуном љубави за породицу и пријатеље. Да ли смо искористили прилике да другима говоримо о нашој хришћанској нади? Да ли смо некоме помогли да озбиљно размисли о Божјим обећањима? Додајмо сваком дану нешто вредно у духовном смислу, и на тај начин повећајмо да тако кажемо замашан духовни банковни рачун (Матеј 6:20; 1. Петрова 2:12; 3:15; Јаков 3:13).

Нека твоја визија буде јасна

16. На које начине Сатана покушава да ослаби наше предање Богу?

¹⁶ Данас живимо у временима која су за хришћане све тежа. Сатана и његови заступници покушавају да замагле разлику између добра и зла, чистог и нечистог,  моралног и неморалног, етичког и неетичког (Римљанима 1:24-28; 16:17-19). Учинио је да помоћу даљинског управљача за телевизор или компјутерске тастатуре тако лако можемо упрљати своје срце и мисли. Наша духовна визија може постати мутна, то јест нејасна, тако да не успевамо да препознамо његова препредена дела. Ако компромитујемо своје духовне вредности, то може ослабити нашу одлучност да живимо по свом предању и тада више нећемо чврсто држати „плуг“ (Лука 9:62; Филипљанима 4:8).

17. Како нам Павлов савет може помоћи да чувамо свој однос с Богом?

¹⁷ Зато су изузетно правовремене следеће речи које је апостол Павле упутио скупштини у Солуну: „Ово је Божја воља: ваше посвећење, да се уздржавате од блуда; да би свако од вас знао како да овлада својим сопственим судом у посвећености и части, не у лакомој полној похоти какву имају нације које не познају Бога“ (1. Солуњанима 4:3-5). Неки су због неморала морали да буду искључени из хришћанске скупштине, будући да су занемарили своје предање Богу. Дозволили су да њихов однос с Богом ослаби, тако да им он није више значио у животу. Међутим, Павле је рекао: „Бог [нас] није позвао уз допуштање нечистоће, него на посвећеност. Тако, дакле, онај ко показује непоштовање, не показује непоштовање према човеку, него према Богу, који ставља свој свети дух у вас“ (1. Солуњанима 4:7, 8).

За шта си се одлучио?

18. На шта треба да будемо одлучни?

¹⁸ Уколико смо свесни колико је наше предање Јехови Богу озбиљна ствар, шта треба одлучно да чинимо? Треба да будемо чврсто одлучни да сачувамо чисту савест што се тиче и нашег понашања и наше службе. Петар нас је подстакао: „Задржите чисту савест, како би се посебно у ономе у чему се говори против вас постидели они који омаловажавајуће говоре о вашем добром понашању у Христу“ (1. Петрова 3:16). Можда морамо да патимо и подносимо ружење због свог хришћанског понашања, али тако је било и с Христом због његове вере и лојалности Богу. „Дакле“, рекао је Петар, „будући да је Христ страдао у телу, и ви се наоружајте тим истим мисаоним ставом; јер ко је страдао у телу прекинуо је с гресима“ (1. Петрова 4:1).

19. Шта желимо да се каже о нама?

¹⁹ Заиста, наша чврста одлука да живимо по свом предању заштитиће нас од замки Сатаниног света који је духовно, морално и физички болестан. Али не само то, бићемо сигурни у Божје признање, што је далеко боље од било чега што Сатана и његови заступници могу да понуде. Зато немојмо никада дозволити да се за нас каже да смо оставили љубав коју смо имали кад смо упознали истину. Уместо тога, нека се за нас каже оно исто што се говорило за чланове скупштине у Тијатири из првог века, наиме: „Знам твоја дела, и твоју љубав и веру и службу и истрајност, и да је твојих последњих дела више него оних пређашњих“ (Откривење 2:4, 18, 19). Да, немојмо бити млаки што се тиче нашег предања, већ будимо „горљиви духом“, ревни до самог краја — а крај је близу (Римљанима 12:11; Откривење 3:15, 16).

[Фусноте]

Да ли се сећаш?

• Шта све укључује предање?

• Који су древни и савремени примери преданих Божјих слугу достојни опонашања?

• Како треба да гледамо на своју службу Богу?

• Каква треба да буде наша одлука што се тиче предања Богу?

[Питања за разматрање]

[Слика на 15. страни]

Јеремија је остао веран упркос окрутностима

[Слика на 16. страни]

Ернест Бивор је за своју децу био пример ревног хришћанина

[Слика на 17. страни]

Стотине младих Сведока у шпанским затворима сачувало је своју беспрекорност

[Слике на 18. страни]

Сваком дану у духовном смислу додајмо нешто позитивно