Зашто би требало да те интересују свици с Мртвог мора?
Зашто би требало да те интересују свици с Мртвог мора?
Пре открића свитака с Мртвог мора, најстарији манускрипти Хебрејских списа потицали су отприлике из деветог и десетог века н. е. Да ли се на ове манускрипте с поуздањем могло ослонити као на верне преноснике Божје Речи, пошто су Хебрејски списи били завршени више од хиљаду година раније? Професор Хулио Требоје Барера, члан међународног тима издавача свитака с Мртвог мора, изјављује: „Исаијин свитак [из Кумрана] пружа непобитан доказ да је кроз период дужи од хиљаду година преношење библијског текста руком јеврејских преписивача било крајње верно и темељно.“
СВИТАК на који Барера указује садржи комплетну књигу Исаије. До сада су, међу више од 200 библијских манускрипата пронађених у Кумрану, препознати делови сваке књиге из Хебрејских списа осим књиге о Јестири. За разлику од Исаијиног свитка многе књиге су заступљене само у фрагментима с мање од десетог дела сваке књиге. Библијске књиге које су биле најпопуларније у Кумрану јесу Псалми (36 рукописа), Поновљени закони (29 рукописа) и Исаија (21 рукопис). Ово су такође књиге које су најчешће цитиране у хришћанским грчким списима.
Мада се из свитака види да Библија није претрпела фундаменталне промене, они откривају да је донекле било различитих верзија хебрејског библијског текста које су с тим варијацијама користили Јевреји у доба другог храма. Нису сви свици идентични масоретском тексту што се тиче правописа и начина изражавања. Неки су блискији грчкој Септуагинти. У почетку су научници мислили да су неслагања у Септуагинти можда резултат грешака или чак намерних измишљотина преводиоца. Сада свици откривају да су многа ова неслагања заправо резултат варијација у Хебрејском тексту. Тиме могу да се објасне они случајеви у којима су рани хришћани цитирали текст из Хебрејских списа користећи изразе другачије од масоретског текста (Излазак 1:5; Дела апостолска 7:14).
Тако ово благо библијских свитака и фрагмената пружа одличну основу за проучавање преношења хебрејског библијског текста. Свици с Мртвог мора потврђују колико су Септуагинта и Самарићански пентатеух вредни за упоређивање текстова. Они библијским преводиоцима пружају додатни извор за могућа редиговања у масоретском тексту. У многим случајевима, они поткрепљују одлуке Одбора за превођење Библије Нови свет да се Јеховино име врати на места одакле је уклоњено из масоретског текста.
Свици који описују правила и веровања кумранске секте јасно показују да у Исусово Исаије 40:3 (NW) о гласу у пустињи који поравњује стазу Јеховину. Бројни фрагменти се односе на Месију, на чији су долазак писци гледали као да непосредно предстоји. То је од нарочитог интереса јер Лука коментарише да је „народ био у ишчекивању“ Месијиног доласка (Лука 3:15).
време није постојао само један облик јудаизма. Кумранска секта је имала другачију традицију од фарисеја и садукеја. Те разлике су вероватно довеле до тога да се секта повуче у пустињу. Она је у себи погрешно видела испуњењеСвици с Мртвог мора нам помажу да у неку руку разумемо какав је био јеврејски живот у време када је Исус проповедао. Они пружају компаративне информације за изучавање и древног хебрејског језика и библијског текста. Али, још увек су потребне детаљније анализе текстова многих свитака с Мртвог мора. Зато нови увиди можда тек предстоје. Заиста, док 21. век иде својим током, највеће археолошко откриће 20. века наставља да узбуђује како научнике тако и изучаваоце Библије.
[Извори слика на 7. страни]
Кумранске ископине: Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.; манускрипт: Courtesy of Shrine of the Book, Israel Museum, Jerusalem