Шта Библија каже о клањању

ЧИН поклањања, клечања, падања ничице или чињења неког другог геста да би се назначила потчињеност; или једноставно одавање поштовања. У многим случајевима то адекватно преноси хебрејску реч хиштахава и грчку реч проскинео.

Хиштахава у основи значи „поклонити се“ (Постање 18:2). Такво поклањање се може учинити као чин поштовања према другом човеку (Постање 19:1, 2; 1. Самуилова 2:36; 24:9; 2. Краљевима 2:15; Псалам 45:12; Рута 2:8-10). Исаков благослов Јакову предвидео је да ће се племена и сама Јаковљева ’браћа‘ клањати пред њим (Постање 27:29; упореди са 49:8). Мардохеј је одбио да падне ничице пред Аманом, не зато што је у томе видео нешто лоше, већ несумњиво зато што је овај високи персијски службеник био по пореклу проклети Амаличанин (Јестира 3:1-6, NW).

Из горњих примера је јасно да овај хебрејски израз не носи обавезно у себи неки религиозни смисао нити означава обожавање. Ипак, у бројним случајевима он се користи у повезаности са обожавањем, било правог Бога било лажних богова (Излазак 24:1; Псалам 95:6; Исаија 27:13; 66:23).

Поклањање пред људима било је прихватљиво као чин поштовања, али Бог је забранио да се било ком другом осим њему поклонимо као божанству (Излазак 23:24; 34:14). Слично томе, клањање религиозним ликовима или било којој направљеној ствари приликом обожавања било је изричито забрањено (Излазак 20:4, 5; Левитска 26:1; Поновљени закони 4:15-19; Исаија 2:8, 9, 20, 21). Тако када су, према Хебрејским списима, неке Јеховине слуге пале ничице пред анђелима, то су урадиле само зато што су схватиле да су они Божји представници, а не да би им се поклонили као божанствима (Исус Навин 5:13-15; Постање 18:1-3).

Као што је то случај с хебрејским изразом, мора се размотрити контекст да би се утврдило да ли се проскинео односи на клањање из чисто дубоког поштовања или на клањање као облик религиозног обожавања. Иако неки преводиоци користе реч „обожавање“ у већини случајева где проскинео описује поступке особа према Исусу, докази не оправдавају да се из таквог превода чита и оно што не пише. У ствари, околности које су наводиле на клањање веома тесно одговарају оним околностима које су доводиле до клањања ранијим пророцима и краљевима. (Упореди Матеја 8:2; 9:18; 15:25; 20:20 са 1. Самуиловом 25:23, 24; 2. Самуиловом 14:4-7; 1. Краљевима 1:16; 2. Краљевима 4:36, 37.) Сами изрази оних који су у ово укључени често откривају да су јасно схватали да је Исус Божји представник, али да му се нису клањали као Богу или божанству, већ као „Божјем сину“, прореченом „Сину човечјем“, Месији с божанским ауторитетом.

Док су ранији пророци и анђели прихватали клањање, Петар је задржао Корнелија да не учини тако нешто, и анђео, или анђели, из Јованове визије два пута је(су) задржао(ли) Јована да то не уради, осврћући се на себе као на ’роба(ове)‘ и закључујући с подстицајем да ’Бога обожава‘ [ти Теи проскинесон]‘ (Дела апостолска 10:25, 26; Откривење 19:10; 22:8, 9). Очигледно је Исусов долазак увео нове односе који утичу на норме понашања према другим Божјим слугама. Он је учио своје ученике да је „један... ваш учитељ, а ви сте сви браћа... један [је] ваш Вођа, Христ“ јер су се пророчанске слике и узори испунили у њему, баш као што је анђео рекао Јовану да је „сведочење за Исуса оно што надахњује на прорицање“ (Матеј 23:8-12; Откривење 19:10). Исус је био Давидов Господ, већи од Соломона, пророк већи од Мојсија (Лука 20:41-43; Матеј 12:42; Дела апостолска 3:19-24). Клањање овим људима предочавало је клањање Христу. Зато је Петар с правом  одбио да му Корнелије прида превише важности.

Тако је и Јован, због тога што је имао предност да буде проглашен праведним и буде оправдан од стране Бога као помазани хришћанин, као и да буде позван да постане небески син Божји и члан Краљевства, био у другачијем односу према анђелу(има) из Откривења него што су били Израелци према анђелима који су им се раније појављивали. Анђео (ли) је(су) очигледно препознао(ли) ову промену односа када је(су) одбио(ли) Јованово клањање (1. Коринћанима 6:3).

С друге стране, Исуса Христа је његов Отац узвисио на положај одмах до себе (Филипљанима 2:9-11; Данило 7:13, 14, 27). Јеврејима 1:6 такође показује да се чак и анђели клањају ускрснулом Исусу Христу. Многи преводи овог стиха преводе проскинео који се ту појављује са „обожавање“, док га неки преводе изразима као што је „поклонити се пред“ (The Complete Bible — An American Translation; The Holy Bible) и ’одати поштовање‘ (The New English Bible). Без обзира који се израз користи, оригинални грчки остаје исти и разумевање тога шта је то што анђели чине пред Христом мора бити усклађено са осталим делом Писма. Сам Исус је с наглашавањем изјавио Сатани: „Јехову свог Бога обожавај [облик од проскинео], и њему јединоме врши свету службу“ (Матеј 4:8-10; Лука 4:7, 8). Слично је(су) и анђео(ли) рекао(ли) Јовану да ’обожава Бога‘ и овај налог је дошао након Исусовог ускрсења и узвисивања, што показује да се ствари у овом погледу нису промениле (Откривење 19:10; 22:9).