„Јеховина реч је све више расла“

„Шаље наредбе своје на земљу. Брзо тече реч његова“ (ПСАЛАМ 147:15).

1, 2. Који је задатак Исус дао својим ученицима, и шта је све то обухватало?

 ЈЕДНО од најнеобичнијих пророчанстава у Библији налази се у Делима апостолским 1:8. Мало пре него што је узашао на небо, Исус је својим верним следбеницима рекао: „Примићете силу кад свети дух дође на вас, и бићете ми сведоци... све до најудаљенијег дела земље.“ То ће бити заиста огроман подухват!

² Проповедати Божју реч по целом свету — то је шачици ученика сигурно деловало као страшно тежак задатак који су добили. Осмотри шта је све то обухватало. Морали су да помажу људима да разумеју добру вест о Божјем Краљевству (Матеј 24:14). Сведочење за Исуса такође је изискивало да другима говоре о његовим снажним учењима и да објашњавају коју улогу он игра у Јеховиној намери. Надаље, у оквиру тог дела морали су да стварају ученике од људи и да их затим крсте. А требало је да све то раде по целом свету! (Матеј 28:19, 20).

3. У шта је Исус уверио своје следбенике, и како су они реаговали на задатак који су добили?

³ Међутим, Исус је уверио своје следбенике да ће, док буду извршавали дело које им је дао, уз њих бити и свети дух. Према томе, мада је задатак био огроман и мада су се противници немилосрдно и жестоко трудили да их ућуткају, први Исусови ученици су успешно обављали оно на шта их је он упутио. То је историјска чињеница која се не може порећи.

4. Како се у налогу да се проповеда и поучава одражава Божја љубав?

⁴ Та светска акција проповедања и поучавања била је израз Божје љубави према онима који га нису познавали. Они су тако добили прилику да се приближе Јехови и приме опроштење греха̂ (Дела апостолска 26:18). Налог да се проповеда и поучава такође је био одраз Божје љубави према онима који носе ту поруку, пошто им је то омогућавало да покажу своју оданост према Јехови и љубав према другим људима (Матеј 22:37-39). Апостол Павле је толико ценио хришћанску службу да ју је назвао „благо“ (2. Коринћанима 4:7).

5. (а) Где можемо наћи најпоузданију историју о раним хришћанима, и какав је раст тамо описан? (б) Зашто је књига Дела апостолских значајна за данашње Божје слуге?

⁵ Најпоузданија историја о проповедању раних хришћана налази се у надахнутој књизи Дела апостолских, коју је написао ученик Лука. То је запис о изванредном и брзом расту. То ширење спознања о Божјој Речи подсећа нас на Псалам 147:15, где стоји: „[Јехова] шаље наредбе своје на земљу. Брзо тече реч његова.“ Извештај о раним хришћанима, који су били оспособљени помоћу светог духа, за нас је и узбудљив и препун значења. Јеховини сведоци учествују у том истом делу проповедања и стварања ученика, само у много већем обиму. И ми се суочавамо с проблемима какве су имали хришћани у првом веку. Док осматрамо како је Јехова благосиљао и  оспособљавао ране хришћане, ми јачамо своју веру у његову подршку.

Пораст броја ученика

6. Која се фраза с обзиром на раст јавља три пута у књизи Дела апостолских, и на шта се она односи?

⁶ Један начин да истражимо испуњење Дела апостолских 1:8, јесте да осмотримо израз „Јеховина реч је све више расла“. Та фраза се уз мале варијације јавља у Библији само три пута и сва три пута у књизи Дела апостолских (Дела апостолска 6:7; 12:24; 19:20). „Јеховина реч“, то јест „Божја реч“, у овим стиховима се односи на добру вест — на узбудљиву поруку о Божјој истини, на живу и снажну поруку која је променила животе оних који су је прихватили (Јеврејима 4:12).

7. С чиме је у Делима апостолским 6:7 повезан напредак Божје речи, и шта се десило на Пентекост 33. н. е.?

⁷ Прво указивање на раст, то јест напредак Божје речи налази се у Делима апостолским 6:7. Тамо читамо: „Тако је Божја реч све више напредовала, и број ученика у Јерусалиму веома се повећао; и многи свештеници постадоше послушни вери.“ Овде је напредак повезан с порастом броја ученика. Нешто раније, на Пентекост 33. н. е., на око 120 ученика окупљених у једној горњој соби био је изливен свети дух. Затим је апостол Петар одржао снажан говор, а од оних који су га слушали њих око 3 000 постали су верници тог истог дана. Сигурно је владало велико узбуђење док је на хиљаде људи хрлило ка језерцету или ка језерцима у Јерусалиму и око њега да би се крстили у име Исуса, човека који је само око 50 дана пре тога био прибијен на стуб као какав злочинац! (Дела апостолска 2:41).

8. Како је број ученика растао у годинама након Пентекоста 33. н. е.?

⁸ Наравно, то је био само почетак. Стални напори јеврејских верских вођа да угуше проповедање, били  су узалудни. На разочарање тих вођа, ’Јехова је ученицима свакодневно придодавао оне који су се спасавали‘ (Дела апостолска 2:47). Ускоро је ’број људи достигао око пет хиљада‘. После тога, „стално су им се придруживали верници у Господу, мноштва како мушкараца тако и жена“ (Дела апостолска 4:4; 5:14). У вези с једним каснијим раздобљем, читамо: „Тада скупштина по целој Јудеји и Галилеји и Самарији уђе у раздобље мира, изграђујући се; и док је ходила у страху Јеховином и у утехи светог духа, стално је расла“ (Дела апостолска 9:31). Неколико година касније, можда око 58. н. е., налазимо информацију о томе да је било на ’хиљаде верника‘ (Дела апостолска 21:20). До тада је већ било и много верника међу незнабошцима.

9. Како би описао ране хришћане?

⁹ Тај бројчани раст је у великој мери постигнут обраћењем. Ова религија јесте била нова — али је била динамична. Далеко од тога да су били пасивни чланови цркве, ученици су се у потпуности посветили Јехови и његовој Речи, а неки од њих су истину упознали од оних који су били жестоко прогањани (Дела апостолска 16:23, 26-33). Они који су прихватили хришћанство урадили су то на основу промишљене, савесне одлуке (Римљанима 12:1). Поучавали су се Божјим путевима; истина им је била у уму и у срцу (Јеврејима 8:10, 11). Били су спремни и да умру за оно у шта су веровали (Дела апостолска 7:51-60).

10. Коју су одговорност прихватили рани хришћани, и какву паралелу налазимо данас?

¹⁰ Они који су прихватили хришћанска учења схватили су да имају одговорност да и другима преносе истину. То је директно доприносило даљњем бројчаном расту. Један библичар је рекао: „Ширење вере другима није се сматрало за искључиво право оних који су веома ревни или службено постављени за јеванђелисте. Јеванђелизирање је било привилегија и дужност сваког члана Цркве... Спонтано активирање целокупне хришћанске заједнице давало је том покрету од самог почетка огроман полет.“ Он је још написао: „Јеванђелизам је био покретачка снага раних хришћана.“ То исто се може рећи и за данашње праве хришћане.

Ширење у географском смислу

11. Какав је раст описан у Делима апостолским 12:24, и како је дошло до тога?

¹¹ Друго место на коме се спомиње раст Божје речи налази се у Делима апостолским 12:24: „Јеховина реч је све више расла и ширила се.“ Овде је та фраза повезана са ширењем у географском смислу. Упркос противљењу власти, дело је и даље напредовало. Свети дух је најпре био изливен у Јерусалиму, а одатле се реч брзо ширила. Због прогонства у Јерусалиму ученици су се расули по целој Јудеји и Самарији. Какви су били резултати? „Они који су се расули пролазили су тим крајевима и објављивали реч добре вести“ (Дела апостолска 8:1, 4). Филип је био упућен да сведочи једном човеку који је, након што се крстио, однео ту поруку све до Етиопије (Дела апостолска 8:26-28, 38, 39). Истина је брзо ухватила корена у Лиди, равници Сарон и Јопи (Дела апостолска 9:35, 42). Касније је апостол Павле пропутовао на хиљаде километара морем и копном, оснивајући скупштине у многим земљама Медитерана. Апостол Петар је отишао у Вавилон (1. Петрова 5:13). Око 30 година после изливања светог духа на Пентекост, Павле је написао да се добра вест „проповедала у целом стварству које је под небом“, вероватно указујући при том на тада познати свет (Колошанима 1:23).

12. Како су противници хришћанства признали да се Божја реч шири у географском смислу?

¹² Чак су и противници хришћанства признавали да је реч Божја ухватила корена у целом Римском царству. На пример, као што стоји у Делима апостолским 17:6, противници из Солуна, на северу Грчке, повикали су: „Ови људи који преврнуше целу настањену земљу сада су и овде.“  Надаље, на почетку другог века Плиније Млађи је из Битиније писао римском цару Трајану о хришћанству. Он се жалио: „Оно није ограничено само на градове, већ своју заразу шири по околним селима и засеоцима.“

13. На који је начин ширење у географском смислу одраз Божје љубави према људском роду?

¹³ То ширење у географском смислу било је израз Јеховине дубоке љубави према људима који се могу спасти. Кад је Петар приметио како свети дух силази на незнабошца Корнелија, рекао је: „Заиста схватам да Бог није пристран, него му је у свакој нацији прихватљив онај који га се боји и чини оно што је праведно“ (Дела апостолска 10:34, 35). Да, добра вест је била и још увек је порука за све људе, а ширење речи Божје у географском смислу пружа људима из свих крајева света прилику да се одазову на Божју љубав. У овом 21. веку, реч Божја се проширила у практично све делове света.

Раст који је преовладавао

14. Какав је раст описан у Делима апостолским 19:20, и над чим је Божја реч преовладала?

¹⁴ Треће место на коме се спомиње раст Божје речи налази се у Делима апостолским 19:20: „Тако је Јеховина реч на моћан начин све више расла и преовладавала.“ Изворна грчка реч преведена са „преовладавала“ преноси мисао о „напрезању из све снаге“. Претходни стихови кажу да су у Ефесу многи постали верници и да је доста оних који су се бавили магијом спалило своје књиге пред свима. Тако је Божја реч преовладала над лажним религиозним веровањима. Добра вест је преовладала и упркос другим препрекама, као што је прогонство. Ништа је није могло зауставити. И у овом погледу видимо узбудљиву паралелу с правим хришћанством нашег времена.

15. (а) Шта је један историчар написао о раним хришћанима? (б) Коме су ученици приписивали заслугу за свој успех?

¹⁵ Апостоли и други рани хришћани ревно су објављивали Божју реч. Један библијски историчар је о њима приметио следеће: „Када људи имају воље да говоре о свом Господу, њима не фали начина да то и чине. Заиста, ти мушкарци и жене нас више импресионирају својом мотивацијом него својим методама.“ Ипак, ти рани хришћани су били свесни да успех њихове службе не зависи само од њиховог труда. Њих је Бог опуномоћио да изврше тај задатак, и он их је и подупирао у томе. Духовни раст долази од Бога. Апостол Павле је то признао у свом писму упућеном скупштини у Коринту. Он је написао: „Ја сам посадио, Аполо је залио, али Бог је давао да расте. Јер ми смо Божји сарадници“ (1. Коринћанима 3:6, 9).

Свети дух на делу

16. Шта показује да је свети дух оспособио ученике да говоре са смелошћу?

¹⁶ Присети се да је Исус уверио своје ученике да ће и свети дух имати одређену улогу у расту Божје речи и да ће свети дух оспособити ученике за њихово дело проповедања  (Дела апостолска 1:8). Како се то десило? Недуго након што је на Пентекост на ученике изливен свети дух, Петар и Јован су били позвани да говоре пред јеврејским Синедрионом, највишим судом у земљи, чије су судије биле одговорне за погубљење Исуса Христа. Да ли ће апостоли дрхтати од страха пред таквим импозантним и непријатељским скупом? Ни најмање! Свети дух је оспособио Петра и Јована да говоре тако смело да су се њихови противници чудом чудили, те су их ’препознали као оне који су били с Исусом‘ (Дела апостолска 4:8, 13). Свети дух је такође помогао Стефану да смело сведочи Синедриону (Дела апостолска 6:12; 7:55, 56). Раније је свети дух покренуо ученике да са смелошћу проповедају. Лука извештава: „Кад су се усрдно помолили, затресе се место на ком су били окупљени; и сви се испунише светим духом те са смелошћу говорише Божју реч“ (Дела апостолска 4:31).

17. На које је друге начине свети дух помагао ученицима у њиховој служби?

¹⁷ Помоћу свог моћног светог духа, Јехова је заједно са ускрснулим Исусом водио проповедничке активности (Јован 14:28; 15:26). Када је свети дух изливен на Корнелија, на његове рођаке и блиске пријатеље, апостол Петар је схватио да и необрезани незнабошци испуњавају услове за крштење у име Исуса Христа (Дела апостолска 10:24, 44-48). Касније је дух играо кључну улогу у томе да Варнава и Савле (апостол Павле) буду одређени за мисионарску службу и показивао им где треба а где не треба да иду (Дела апостолска 13:2, 4; 16:6, 7). Он је управљао процесом када су апостоли и старешине у Јерусалиму доносили важну одлуку (Дела апостолска 15:23, 28, 29). Свети дух је такође утицао на наименовање надгледника у хришћанској скупштини (Дела апостолска 20:28).

18. Како су рани хришћани показивали љубав?

¹⁸ Поред тога, свети дух је долазио до изражаја и код самих хришћана, јер је у њима производио побожне особине као што је љубав (Галатима 5:22, 23). Љубав је покретала ученике да деле ствари међу собом. На пример, после Пентекоста 33. н. е. основан је један заједнички фонд да би се збринуле физичке потребе ученика у Јерусалиму. Библијски извештај каже: „Нико међу њима не беше у оскудици; јер сви који су имали њиве или куће продавали су их и износ добијен продајом доносили и стављали пред ноге апостолима. Затим се свакоме делило колико је коме требало“ (Дела апостолска 4:34, 35). Та љубав је показивана не само према суверницима већ и према другима, и то како преношењем добре вести тако и другим добрим делима (Дела апостолска 28:8, 9). Исус је рекао да ће се његови следбеници препознати по самопожртвованој љубави (Јован 13:34, 35). Сигурно је да је љубав као битна особина привлачила људе Богу и доприносила расту у првом веку баш као и данас (Матеј 5:14, 16).

19. (а) На која је три начина реч Јеховина расла у првом веку? (б) Шта ћемо осмотрити у следећем чланку?

 ¹⁹ Израз „свети дух“ се у књизи Дела апостолских појављује укупно 41 пут. Очигледно је да је прави хришћански раст у првом веку био тесно повезан са силом и вођством светог духа. Број ученика је растао, реч Божја се ширила на огромном подручју, и преовладавала је над религијама и филозофијама тог доба. Раст из првог века има паралелу у данашњој служби Јеховиних сведока. У следећем чланку осмотрићемо једнако импресиван раст Божје речи у савремено доба.

Да ли се сећаш?

• Како су први ученици бројчано расли?

• На који се начин реч Божја ширила у географском смислу?

• Како је реч Божја преовладавала у првом веку?

• Коју је улогу у расту Божје речи играо свети дух?

[Питања за разматрање]

[Слика на 12. страни]

Филип је проповедао Етиопљанину, чиме се добра вест ширила у географском смислу

[Слика на 13. страни]

Свети дух је водио апостоле и старешине у Јерусалиму

[Извор слике на 10. страни]

Горе десно: репродукција града Јерусалима у време Другог храма — која се налази у кругу хотела „Света земља“ у Јерусалиму