Сачувај радост у служби за Јехову

„Увек се радујте у Господу. Још једном ћу рећи: радујте се!“ (ФИЛИПЉАНИМА 4:4).

1, 2. Како су један брат и његова породица успели да сачувају радост иако су изгубили све што су имали?

 ЏЕЈМС, 70-годишњи хришћанин који живи у Сијера Леонеу, тешко је радио читавог живота. Замисли само колико се радовао када је напокон уштедео довољно новца да купи једну скромну четворособну кућу! Међутим, неко време након што су се Џејмс и његова породица уселили у њу, у тој земљи је избио грађански рат и њихова кућа је била спаљена до темеља. Изгубили су кућу, али нису изгубили радост. Зашто?

² Џејмс и његова породица су усмерили своје мисли на оно што им је остало, а не на оно што су изгубили. Џејмс каже: „Чак и у време тог ужаса одржавали смо састанке, читали Библију, заједно смо се молили и делили с другима оно мало што смо имали. Успели смо да сачувамо радост јер смо се усредсредили на диван однос који имамо с Јеховом.“ Осврћући се на своје благослове, а посебно на то што имају близак лични однос с Јеховом, ови  верни хришћани су могли да се ’радују‘ (2. Коринћанима 13:11). Наравно, није им било лако да истрају у тим тешким околностима. Али нису престали да се радују због Јехове.

3. Како су неки од првих хришћана сачували радост?

³ Први хришћани су имали кушње које се могу упоредити с оним што су доживели Џејмс и његова породица. Ипак, апостол Павле је хебрејским хришћанима написао следеће речи: „Радосно сте прихватили отимање ваше имовине.“ Затим је Павле објаснио шта је извор њихове радости: ’Знате да сами имате боље и трајније имање‘ (Јеврејима 10:34). Да, ти хришћани из првог века су имали јаку наду. Они су с поуздањем очекивали да ће добити нешто што нико неће моћи да им отме — непропадљиви „венац живота“ у Божјем небеском Краљевству (Откривење 2:10). Данас нам наша хришћанска нада, било небеска или земаљска, може помоћи да сачувамо радост чак и када се суочавамо с недаћама.

„Радујте се у нади“

4, 5. (а) Зашто је Павлов савет Римљанима да се ’радују у нади‘ био толико правовремен? (б) Шта би могло довести до тога да хришћанин изгуби из вида своју наду?

⁴ Апостол Павле је охрабрио сувернике у Риму да се ’радују у нади‘ вечног живота (Римљанима 12:12). То је био правовремени савет за Римљане. Мање од десет година након што им је Павле писао, задесило их је жестоко прогонство, а неки су по наређењу цара Нерона били мучени док нису умрли. Вера да ће им Бог дати обећани венац живота несумњиво их је подржавала у њиховим патњама. Како је с нама данас?

⁵ Као хришћани и ми очекујемо да будемо прогоњени (2. Тимотеју 3:12). Надаље, схватамо да „време и непредвиђене околности“ могу задесити свакога од нас (Проповедник 9:11, NW). Нека несрећа може однети живот некога кога волимо. Родитељ или неки близак пријатељ може оболети од неке смртоносне болести. Ако нам нада у Краљевство није стално пред очима, онда смо у духовној опасности ако нас задесе такве кушње. Зато би било добро да се питамо: ’Да ли се „радујем у нади“? Колико често издвајам време да размишљам о њој? Да ли ми је предстојећи Рај реалност? Видим ли себе тамо? Да ли једва чекам да дође крај садашњег система ствари као што сам чекао када сам упознао истину?‘ Ово последње питање заслужује да се о њему озбиљно размисли. Зашто? Зато што ако смо доброг здравља, ако зарађујемо за удобан живот и живимо у делу света где нас мање-више не погађају рат, несташица хране или природне катастрофе, могли бисмо, барем на тренутак, да изгубимо из вида хитну потребу за доласком Божјег новог света.

6. (а) На шта су Павле и Сила усредсредили мисли када су доживели невољу? (б) Како нас пример Павла и Силе данас може охрабрити?

⁶ Павле је затим саветовао Римљане да ’истрају у невољи‘ (Римљанима 12:12). Павле је добро знао шта је то невоља. Једном је видео у визији човека који га је позвао да ’пређе у Македонију‘ да помогне људима да уче о Јехови (Дела апостолска 16:9). Тако је Павле, заједно с Луком, Силом и Тимотејем отпловио за Европу. Шта је чекало те ревне мисионаре? Невоља! После проповедања у македонском граду Филипима, Павле и Сила су били ишибани и бачени у затвор. Неки Филипљани очигледно нису били само равнодушни на поруку о Краљевству већ су се и огорчено противили. Да ли је такав преокрет догађаја узроковао да ови ревни мисионари изгубе радост? Не. Након што су их истукли и бацили у затвор, „око поноћи Павле и Сила су се молили и песмом хвалили Бога“ (Дела апостолска 16:25, 26). Наравно, бол који су осећали због батина није им донео радост, али та  два мисионара се нису усредсредила на то. Мисли су им биле усмерене на Јехову и начине на које их је благословио. Тиме што су радосно ’истрајали у невољи‘, Павле и Сила су били одличан пример за њихову браћу у Филипима и у другим местима.

7. Зашто у наше молитве треба да уврстимо и захваљивање?

⁷ Павле је написао: „Истрајте у молитви“ (Римљанима 12:12). Да ли се молиш кад ти је тешко? За шта се молиш? Вероватно спомињеш свој специфичан проблем и молиш Јехову да ти помогне. Али у молитву можеш да уврстиш изразе захвалности за благослове које имаш. Ако када искрсну проблеми размишљамо колико је Јехова добар према нама то ће нам помоћи да се ’радујемо у нади‘. Давид, чији је живот био пун невоља, написао је: „Многа су чудеса твоја Јехова, Боже мој, и старања твоја за нас! Не могу се пред тобом набројити! Хтео бих јавити и казивати их, али им нема броја“ (Псалам 40:6). Ако попут Давида редовно дубоко размишљамо о благословима које добијамо од Јехове, сигурно ћемо бити радосни.

Задржи позитиван дух

8. Шта помаже хришћанину да остане срећан кад подноси прогонство?

⁸ Исус охрабрује своје следбенике да задрже позитиван дух кад им се дешавају разне кушње. Он каже: „Срећни сте кад вас због мене грде и прогоне и лажући говоре свакакво зло против вас“ (Матеј 5:11). Који разлог имамо да будемо срећни под таквим околностима? Наша способност да се одупремо противљењу је доказ да је Јеховин дух на нама. Апостол Петар је рекао сухришћанима свог времена: „Ако вам се ругају због Христовог имена, срећни сте, јер дух славе, да, дух Божји, почива на вама“ (1. Петрова 4:13, 14). Посредством свог духа Јехова ће нам помоћи да истрајемо и да тако сачувамо радост.

9. Шта је помогло некој браћи да пронађу разлоге за радост док су били у затвору због своје вере?

⁹ Чак и када смо у веома тешким околностима, можемо наћи разлоге за радост. Један хришћанин који се зове Адолф утврдио је да је то тачно. Он живи у једној земљи где је дело Јеховиних сведока годинама било забрањено. Адолф и неколико његових истомишљеника били су ухапшени и осуђени на  дугогодишње затворске казне јер нису хтели да се одрекну својих библијских веровања. Затворски живот је био тежак, али попут Павла и Силе, Адолф и његови другови су нашли разлоге да се захваљују Богу. То искуство из затвора, како они кажу, помогло им је да ојачају веру и да развију вредне хришћанске особине као што су великодушност, саосећање и братска наклоност. На пример, када је неки затвореник добио пакет од куће, делио га је са суверницима, који су на те додатне ствари у суштини гледали као да долазе од Јехове, онога који даје „сваки добар дар и сваки савршени поклон“. Таква љубазност је доносила радост и ономе који даје и онима који примају. Тако их је та казна чија је сврха била да сломи њихову веру у ствари духовно ојачала! (Јаков 1:17; Дела апостолска 20:35).

10, 11. Како је једна сестра поднела неумољиво испитивање и дугогодишњу казну затвора?

¹⁰ Ела, која такође живи у једној земљи где је дело Краљевства дуго било забрањено, била је ухапшена зато што је о својој хришћанској нади причала другима. Током осам месеци била је неумољиво испитивана. Када је на крају изведена пред суд, осуђена је на десет година затвора у коме није било ниједног обожаваоца Јехове. Ела је тада имала само 24 године.

¹¹ Наравно, Ела се није радовала што ће скоро целу младост провести у затвору. Али пошто није могла да промени ситуацију одлучила је да промени своје гледиште. Зато је затвор почела да сматра својим подручјем за сведочење. „Имало је много да се проповеда“, каже она, „тако да су године веома брзо пролазиле.“ После више од пет година, Ела је поново била испитивана. Схвативши да затворске решетке нису уништиле њену веру, иследници су јој рекли: „Не можемо вас ослободити јер се нисте променили.“ „Али променила сам се!“, одлучно је рекла Ела. „Сада имам бољи дух него кад сам дошла у затвор, и моја вера је много јача него пре!“ Затим је рекла: „Ако ви не желите да ме ослободите, остаћу овде док Јехова не буде сматрао да треба да ме избави.“ Пет и по година затвора није Елу лишило радости! Научила је да буде задовољна у свим околностима у којима се затекне. Можеш ли научити нешто из њеног примера? (Јеврејима 13:5).

12. Шта хришћанину може донети мир у тешким околностима?

¹² Немој закључити да Ела има неки посебан дар који јој је омогућио да се суочи с таквим изазовима. Указујући на време испитивања које је подносила месецима пре него што јој је изречена казна, Ела каже: „Сећам се да су ми зуби цвокотали, и да сам се осећала као преплашени врабац.“ Међутим, Ела је имала јаку веру у Јехову. Научила је да се узда у њега (Пословице 3:5-7). Зато јој је Бог сада стварнији него што је то био пре. Она објашњава: „Сваки пут кад сам ушла у собу за испитивање, осећала сам како ме обузима мир... Што је ситуација била ужаснија то је мир био дубљи.“ Јехова је био извор тог мира. Апостол Павле објашњава: „Не брините се ни за шта, него у свему молитвом и усрдним мољењем заједно са захваљивањем обзнаните своје молбе Богу; и Божји мир који превазилази сваку мисао чуваће ваша срца и ваше мисаоне снаге посредством Христа Исуса“ (Филипљанима 4:6, 7).

13. Зашто можемо бити сигурни да ћемо истрајати ако нас задеси нека невоља?

¹³ Ела, која је касније била ослобођена, сачувала је радост упркос тешкоћама. То је успела не својом снагом већ снагом коју јој је Јехова дао. Исто је било и са апостолом Павлом који је написао: „Зато ћу се радије хвалити у вези са својим слабостима, да би Христова сила попут шатора остала нада мном... Јер кад сам слаб, онда сам силан“ (2. Коринћанима 12:9, 10).

14. Прикажи како хришћанин може позитивно гледати на искушавајућу ситуацију, и какви резултати могу из тога проистећи.

 ¹⁴ Можда су притисци с којима се ти данас суочаваш нешто другачији од ових које смо овде разматрали. Па ипак, какви год да су притисци тешко их је издржати. На пример, можда твој послодавац много критикује твој рад — далеко више него рад других запослених који припадају некој другој религији. Можда не можеш да нађеш други посао. Како онда можеш сачувати радост? Сети се Адолфа и његових истомишљеника, које је затворско искуство научило да развију битне особине. Ако се искрено трудиш да удовољиш свом послодавцу — чак и ономе ’коме је тешко угодити‘ — развићеш такве хришћанске особине као што су истрајност и дуготрпљивост (1. Петрова 2:18). Сем тога, можеш постати бољи радник што ће ти повећати шансе да једног дана добијеш бољи посао. Размотримо сада неке друге начине како можемо сачувати радост у служби за Јехову.

Поједностављења доносе радост

15-17. Како је један брачни пар научио да ублажи стрес, иако није могао потпуно уклонити његов извор?

¹⁵ Можда не можеш много да бираш шта ћеш радити и где ћеш радити, али сигурно има неких других подручја живота над којима можеш имати извесну контролу. Погледај следеће искуство.

¹⁶ Један брачни пар је позвао једног старешину да дође код њих на вечеру. Током вечери брат и његова супруга су се поверили да су у задње време преоптерећени притисцима живота. Иако су обоје имали тежак посао с пуним радним временом, нису били у позицији да траже други  посао. Питали су се колико ће још издржати.

¹⁷ Кад су га питали за савет, старешина је одговорио: „Поједноставите живот.“ Како? Сваки дан им је требало три сата да оду на посао и да се врате. Зато им је овај старешина који их је добро познавао, предложио да размисле о томе да се преселе ближе свом радном месту, да би тако уштедели време које су свакодневно трошили на путовање. Време које би тако уштедели могли би искористити за важније ствари — или би једноставно могли да се одморе. Ако ти животни притисци одузимају део радости, зашто не би размислио да ли је изводљиво да неким изменама себи олакшаш живот?

18. Зашто је битно да се добро размисли пре доношења неке одлуке?

¹⁸ Још један начин да се ублажи притисак јесте да се пажљиво размисли пре доношења неких одлука. Примера ради, један хришћанин је одлучио да гради кућу. Изабрао је веома компликован план иако никада раније није градио кућу. Сада схвата да је могао избећи непотребне проблеме да је ’пазио на своје кораке‘ пре него што је изабрао план за кућу (Пословице 14:15). Један други хришћанин је пристао да буде гарант једном сувернику који је узео новац на зајам. Према уговору, ако зајмопримац не може да врати дуг, гарант прихвата одговорност да врати тај дуг. У почетку је све ишло добро, али с временом се зајмопримац није држао договора. Зајмодавац се забринуо и тражио да гарант врати цео дуг. То је гаранту створило доста проблема. Да ли је то могао избећи да је мало боље размислио о свим факторима пре него што је пристао да преузме одговорност за тај дуг? (Пословице 17:18).

19. Како можемо смањити стрес у свом животу?

¹⁹ Кад се уморимо немојмо никада закључити да можемо смањити притисак и повратити радост ако закинемо на времену које користимо за лично проучавање Библије, службу на терену и састанке. Па то су најбитнији начини на које можемо добити Јеховин свети дух, чији је плод и радост (Галатима 5:22). Хришћанске активности увек освежавају и обично не умарају много (Матеј 11:28-30). Много је вероватније да неке ствари у свету и рекреација, а не духовне активности, доприносе умору. Ако научимо да на време одемо на спавање то нам може помоћи да се вратимо у нормалу. Мало додатног одмора може много помоћи. Н. Х. Нор, који је све до краја живота служио као члан Водећег тела Јеховиних сведока, обично је говорио мисионарима: „Кад сте обесхрабрени, прво се мало одморите. Изненадићете се колико сваки проблем изгледа мањи кад се добро наспавате!“

20. (а) Укратко наведи како можемо сачувати радост? (б) О чему можеш размишљати да би био радостан? (Види оквир на 17. страни.)

²⁰ Хришћани имају предност да служе ’срећном Богу‘ (1. Тимотеју 1:11). Као што смо видели, радост можемо сачувати чак и када нас задесе озбиљни проблеми. Задржимо пред собом наду Краљевства, изменимо своје гледиште када је то неопходно и живимо једноставним животом. Тада ћемо, без обзира на ситуацију у којој се нађемо, прихватити речи апостола Павла: „Увек се радујте у Господу. Још једном ћу рећи: радујте се!“ (Филипљанима 4:4).

Добро размисли о овим питањима:

• Зашто хришћани треба да наду у Краљевство задрже у жижи интересовања?

• Шта нам може помоћи да у тешким околностима сачувамо радост?

• Зашто треба да покушамо да поједноставимо живот?

• На којим подручјима су неки поједноставили живот?

[Питања за разматрање]

[Оквир⁄Слике на 17. страни]

Још неки разлози због којих смо радосни:

Као хришћани имамо много разлога за радост. Погледај следеће:

1. Знамо Јехову.

2. Сазнали смо истину из Божје Речи.

3. Греси нам могу бити опроштени на основу вере у Исусову жртву.

4. Божје Краљевство влада — ускоро ће доћи нови свет!

5. Јехова нас је довео у духовни рај.

6. Имамо здраво хришћанско друштво.

7. Имамо предност да учествујемо у делу проповедања.

8. Живи смо, и имамо барем нешто снаге.

Које још разлоге за радост можеш да наведеш?

[Слика на 13. страни]

Павле и Сила су се радовали чак и у затвору

[Слике на 15. страни]

Да ли ти је стално пред очима радост која те очекује у Божјем новом свету?