„Да ли Бог стварно осуђује људе да горе у паклу?“

„Да ли ви студирате теологију?“

Ово питање је затекло Џоела и Карла. Та двојица младића — волонтера у централи Јеховиних сведока у Бруклину (држава Њујорк) — прелиставали су књиге у једној оближњој књижари. Док је Џоел гледао библијске конкорданције, Карл му је причао о разговору који је имао у служби. Један човек који је стајао у близини делимично је чуо разговор и пришао им.

Међутим, тог човека није занимало само да ли ова два младића похађају теологију. Објаснио је: „Ја сам Јеврејин и неки моји пријатеља који су хришћани рекли су ми да ћу горети у паклу зато што су Јевреји одбацили Исуса. То ме баш мучи. Таква казна од Бога пуног љубави не изгледа ми праведна. Да ли Бог стварно осуђује људе да горе у паклу?“

Џоел и Карл су рекли овом искреном човеку да они озбиљно проучавају Библију. Показали су му из Писма да су мртви без свести и да једноставно спавају смртним сном чекајући ускрсење. Зато не пролазе ни кроз какву патњу нити мучну паклену ватру (Псалам 146:3, 4; Проповедник 9:5, 10; Данило 12:13; Јован 11:11-14, 23-26). После 45 минута разговора, тај човек је Џоелу и Карлу дао адресу и затражио још информација на ову тему.

Уколико би пакао био место паклених мука, да ли би ико икада тражио да буде послат тамо? Па ипак, желећи да побегне од своје невоље, патријарх Јов је упутио следећу молбу: „Ко ће ми то подарити, да ме склониш у пакао и кријеш ме док твој гнев не прође?“ (Јов 14:13, Douay Version). Јасно је да Јов није веровао да је пакао место мука. Уместо тога, он је затражио да се склони тамо. Смрт је стање непостојања и библијски пакао је општи гроб човечанства.

Уколико бисте желели још информација о томе шта се дешава с нама кад умремо и која нада постоји након тога, срдачно сте позвани да се одазовете на следећу понуду.