Ђаво — више од пуког празноверја
Ђаво — више од пуког празноверја
„Свугде у Новом завету се запажа велики сукоб између Божјих сила, сила добра, с једне стране и сила зла које предводи Сатана, с друге стране. То није замисао појединих писаца Библије, већ је то заједнички темељ... што значи да је сведочанство Новог завета јасно. Постојање Сатане је опака реалност, он је увек непријатељски настројен према Богу и Божјем народу“ (The New Bible Dictionary).
ЗАШТО онда многи који се изјашњавају као хришћани — и који тврде да верују у Библију — одбацују идеју о томе да Ђаво заиста постоји? Зато што у ствари не прихватају Библију као Божју Реч (Јеремија 8:9). Како они кажу, библијски писци су преузели филозофије народа који су их окруживали и нису тачно пренели истину од Бога. На пример, католички теолог Ханс Кинг пише: „Митолошка идеја о Сатани и легијама демона... продрла је из вавилонске митологије у рани јудаизам и одатле у Нови завет“ (On Being a Christian).
Али Библија није напросто људска реч; она је заиста надахнута Божја Реч. Зато би било мудро да озбиљно схватимо оно што она говори о Ђаволу (2. Тимотеју 3:14-17; 2. Петрова 1:20, 21).
Шта је Исус мислио?
Исус Христ је веровао да је Ђаво стварна особа. Исуса није искушавало неко зло које је било у њему. Напала га је стварна особа коју је он касније назвао ’владарем света‘ (Јован 14:30; Матеј 4:1-11). Такође је веровао да и друга духовна створења подупиру Сатану у његовим злим замислима. Лечио је људе ’опседнуте демонима‘ (Матеј 12:22-28). Чак и атеистичка публикација A Rationalist Encyclopædia запажа какав је значај тога кад каже: „То што је Исус какав је описан у Јеванђељима прихватао веровање у зле духовне силе одувек је био камен спотицања за теологе.“ Када је Исус говорио о Ђаволу и његовим демонима он није само понављао празноверја која су пренета из вавилонске митологије. Знао је да они заиста постоје.
Пуно тога сазнајемо о Ђаволу када размотримо Исусове речи које је упутио религиозним вођама свога времена: „Ви сте од свог оца Ђавола, и желите да испуњавате жеље свог оца. Он је био убица људи од почетка, и није чврсто стајао у истини, јер истина није у њему. Кад говори лаж, говори према својој сопственој склоности, јер је лажов и отац лажи“ (Јован 8:44).
Према овим речима, Ђаво, чије име значи „клеветник“, био је „лажов и отац лажи“. Он је био прво створење које је лагало против Бога и то је учинио још у Еденском врту. Јехова је рекао нашим прародитељима да ће ’умрети‘ уколико буду јели с дрвета спознања добра и зла. Говорећи преко змије, Сатана је рекао да те речи нису истините (Постање 2:17; 3:4). Прикладно томе назван је „празмија, онај који се зове Ђаво и Сатана“ (Откривење 12:9).
Ђаво је лагао у вези с дрветом спознања добра и зла. Тврдио је да је забрана да се једе с тог дрвета неоправдана — да представља злоупотребу моћи. Адам и Ева би могли, рекао је он, „постати као богови“ у том смислу што би сами одлучивали шта је добро, а шта зло. Сатана је сугерисао да они као особе са слободном вољом треба да потпуно сами одлучују (Постање 3:1-5). Овај напад на исправност Божјег начина владања покренуо је важна питања. Зато је Јехова дозволио да прође време да би се ова питања решила. То значи да је Сатани дозвољено да још неко време живи. То ограничено време сада му брзо истиче (Откривење 12:12). Па ипак, он још увек одвлачи људе од Бога путем лажи и преваре, користећи људе сличне писмозналцима и фарисејима у Исусовим данима да би ширио своја учења (Матеј 23:13, 15).
Исус је такође рекао да је Ђаво био „убица људи од почетка“ и да „није чврсто стајао у истини“. То не значи да је Јехова створио Ђавола као ’убицу људи‘. Он није створен да би био нека врста чудовишта задужена за неко место огња и мучења за сваког ко се супротставља Богу. „Пакао“ о ком се говори у Библији није Сатанино пребивалиште. То је једноставно општи гроб човечанства (Дела апостолска 2:25-27; Откривење 20:13, 14).
Ђаво је првобитно био „у истини“. Некад је као савршени духовни Божји син био део Јеховине небеске породице. Али није „чврсто стајао у истини“. Више је волео своје сопствене путеве и своја начела темељена на лажима. ’Његов почетак‘ није био онда кад је створен као анђеоски Божји син, већ када се намерно побунио против Јехове и када је слагао Адама и Еву. Ђаво је попут људи који су се у време Мојсија побунили против Јехове. О њима читамо: ’Ако се они покварише, је ли он зато крив? Не, њихово то је неваљалство‘ (Поновљени закони 32:5). Исто се може рећи и за Сатану. Он је постао „убица људи“ када се побунио и када је постао одговоран за смрт Адама и Еве, заправо, целог човечанства (Римљанима 5:12).
Непослушни анђели
И други анђели су се придружили Сатани у његовој побуни (Лука 11:14, 15). Ти анђели су у Нојево време „напустили своје право пребивалиште“ и материјализовали се у људска тела да би имали полне односе са ’кћерима човечјим‘ (Јуда 6; Постање 6:1-4; 1. Петрова 3:19, 20). ’Трећина небеских звезда‘, то јест један мањи број духовних створења је следио тај пут (Откривење 12:4).
Откривење, књига која је пуна симболике, описује Ђавола као ’великог змаја пламене боје‘ (Откривење 12:3). Зашто? Не зато што је он дословно тако застрашујућег и ружног изгледа. У ствари ми не знамо какво тело имају духовна створења, али вероватно је да се у том погледу Сатана не разликује од других анђеоских духовних створења. Међутим, „велики змај пламене боје“ је прикладан опис Сатаниног похлепног, ужасног, моћног и деструктивног духа.
Сатана и демони су сада строго ограничени. Више не могу да се материјализују као што су очигледно некад могли. Кратко након успостављања Божјег Краљевства у Христовим рукама 1914. године, они су збачени у близину Земље (Откривење 12:7-9).
Ђаво је опасан непријатељ
Па ипак, Ђаво је и даље опасан непријатељ. Он „иде унаоколо као ричући лав, тражећи кога да прождере“ (1. Петрова 5:8). Он није неки неодређени извор зла који борави у нашем несавршеном телу. Истина, ми водимо свакодневну борбу против наших грешних нагињања (Римљанима 7:18-20). Али права борба је она која се води „против светских владара ове таме, против злих духовних сила на небеским местима“ (Ефешанима 6:12).
1. Јованова 5:19). Наравно, не желимо да постанемо опседнути Ђаволом нити да допустимо да нас празноверни страх од њега парализује. Па ипак, било би мудро да будемо опрезни што се тиче његових напора да нас заслепи у погледу истине и да сломи нашу беспрекорност према Богу (Јов 2:3-5; 2. Коринћанима 4:3, 4).
Колико је распрострањен Ђаволов утицај? „Цели свет лежи у власти злога“, каже апостол Јован (Сатана не користи увек неке окрутне начине да би напао оне који желе да врше Божју вољу. Он се понекад претвара у „анђела светла“. Апостол Павле је упозорио хришћане на ту опасност када је написао: ’Бојим се да се на неки начин, као што је змија завела Еву својим лукавством, ваши умови не покваре и одврате од искрености и честитости које припадају Христу‘ (2. Коринћанима 11:3, 14).
Зато је потребно да ’будемо трезвени, да будно пазимо и да заузмемо став против њега, чврсти у вери‘ (1. Петрова 5:8, 9; 2. Коринћанима 2:11). Не дозволи да упаднеш у Сатанине руке тиме што би се уплео у било шта што је повезано са окултизмом (Поновљени закони 18:10-12). Буди добар студент Божје Речи, имајући на уму то да је Исус Христ више пута цитирао Божју Реч када га је Ђаво искушавао (Матеј 4:4, 7, 10). Моли се за Божји дух. Његови плодови ти могу помоћи да избегаваш дела тела, на која Сатана тако успешно подстиче (Галатима 5:16-24). Такође се усрдно моли Јехови када осетиш да си на неки начин под притиском Сатане и његових демона (Филипљанима 4:6, 7).
Нема потребе да будемо у претераном страху од Ђавола. Јехова обећава да ће нас стварно заштитити од било чега што би Сатана могао да уради (Псалам 91:1-4; Пословице 18:10; Јаков 4:7, 8). „Јачајте у Господу и у моћи његове снаге“, каже апостол Павле. Тада ћеш ’моћи чврсто стати против Ђаволових сплетки‘ (Ефешанима 6:10, 11).
[Слика на 5. страни]
Исус је знао да је Ђаво стварна особа
[Слика на 6. страни]
„Цели свет лежи у власти злога“
[Извор]
NASA photo
[Слике на 7. страни]
Заузми став против Ђавола проучавајући Божју Реч и редовно се молећи