Некада смо биле вукови — сада смо овце!

Када смо Сакина и ја биле мале, биле смо комшинице. Она је била крупна и снажна, а ја сам била мала и мршава. Често смо се препирале, а једног дана смо се озбиљно потукле. Од тада па надаље више нисмо ни разговарале нити поздрављале једна другу. На крају смо се и она и ја одселиле и једна другој изгубиле сваки траг.

Године 1994. почела сам да проучавам Библију с Јеховиним сведоцима и мало по мало променила сам своју личност. Четири године касније, док сам присуствовала нашем дану посебног састанка у Буџумбури (Бурунди), била сам изненађена када сам наишла на Сакину. Било ми је драго што је присутна али смо се прилично хладно поздравиле. Касније тога дана једва сам могла да верујем својим очима када сам је приметила међу кандидатима за крштење! И она се потпуно променила. Више није била она ратоборна особа с којом сам се тако често свађала. Како је било лепо видети је док крштењем у води јавно доказује своје предање Богу!

Када је изашла из воде пожурила сам да је загрлим и шапнула јој на уво: „Сећаш ли се како смо се свађале?“ „Да“, одговорила је, „сећам се, али то је било у прошлости. Сада сам нова особа.“

Обе смо срећне што смо пронашле библијску истину која уједињује и што смо промениле своје личности налик вучјим у личности налик овчјим, које припадају Великом Пастиру, Јехови Богу. Заиста, библијска истина мења животе.