Шта је то што стварно вреди?

Ако имаш нешто што стварно вреди то може да те развесели. Али шта би то могло да буде? Велика сума новца? Скупоцен или необичан накит? Слава и углед? Многи људи то посебно цене. То им обезбеђује егзистенцију, живот чини смисаонијим или задовољава унутрашњу потребу за постизањем признања и успеха. Да ли се трудимо да постигнемо тако нешто, надајући се да ћемо тиме испунити своје циљеве и тежње што се тиче будућности?

У ВЕЋИНИ случајева људи нешто вреднују на основу тога да ли то испуњава њихове потребе или да ли удовољава њиховим личним жељама. Ми волимо ствари које нам доносе осећај задовољства и обећавају сигурну будућност. Ценимо ствари које пружају тренутно олакшање, удобност или признање. Међутим, одређивање вредности на основу наших променљивих жеља и интересовања је плитко и кратковидо. У стварности, права вредност се одређује на основу онога што сматрамо нашом највећом потребом.

Која је наша највећа потреба? Ништа нема никакву вредност ако нам фали оно основно — живот. Ако немамо живот онда не постојимо. Краљ древног Израела, Соломон је написао: „Мртви ништа не знају... јер нема ни дела ни мисли, ни знања, ни мудрости у пределу смрти [у општем гробу човечанства]“ (Проповедник 9:5, 10). Ако нас задеси смрт присиљени смо да се опростимо од свега што имамо. Зато је наша највећа потреба да обезбедимо нешто што ће нам сачувати живот. Шта ће то бити?

Шта ће нам сачувати живот?

„Новци су заклон“, рекао је краљ Соломон (Проповједник 7:12, ДК). Кад имамо довољно новца можемо обезбедити храну и удобан дом. Новац нам може омогућити да уживамо у путовањима у далеке земље. Може да задовољи наше основне потребе када више не можемо да радимо због  старости или болести. Поседовање новца носи са собом многе предности. Али ипак, новац не може да нам сачува живот. Апостол Павле је саветовао Тимотеја: „Богатима у садашњем систему ствари нареди да не буду уображени, и да се не уздају у несигурно богатство, него у Бога“ (1. Тимотеју 6:17). Да имамо сав новац овога света не можемо купити живот.

Погледај искуство једног човека који се зове Хитоши. Пошто је одрастао у сиромашној породици Хитоши је јако желео да буде богат. Толико је веровао у моћ новца да је сматрао да се њиме могу купити чак и људи. А онда је на његова врата дошао један човек и питао га да ли зна да је Исус Христ умро за њега. То питање је заинтересовало Хитошија пошто је сматрао да нико не би умро за таквог човека какав је он. Дошао је на једно јавно библијско предавање и био је изненађен када је чуо савет да ’око треба да буде једноставно‘. Говорник је објаснио да је „једноставно“ око оно које је далековидо и које је усмерено на духовне ствари (Лука 11:34). Уместо да се мучи за новац, Хитоши је почео да духовне вредности ставља на прво место у свом животу.

Материјалне ствари нам такође могу донети извесну меру стабилности и сигурности. Богатство нас може ослободити бриге о свакодневним потребама. Леп дом у пријатној околини може нам донети осећај испуњености. Други нам се могу дивити зато што имамо модерну одећу и добар ауто.

Благослов је кад човек може да се ’наужива добра од свакога труда свога‘ (Проповедник 3:13). Кад имамо вишак онда и наши вољени могу да ’почивају, једу, пију и уживају‘. Међутим, материјалне ствари имају само пролазну вредност. Када је упозорио да се чувамо лакомства, Исус Христ је рекао: „Чак и кад неко има обиље, његов живот не произлази из онога што има“ (Лука 12:15-21). Имовина, без обзира колика је или колико вреди, не може нам гарантовати живот.

На пример, Лиза је била удата за једног финансијски успешног човека. Она каже: „Имали смо предивну кућу и два аутомобила, и наша финансијска ситуација нам је дозвољавала да уживамо у свему што је овај свет имао да понуди што се тиче материјалних ствари... И колико год да је то било чудно, ја сам још увек била забринута због новца.“ Она каже: „Имали смо много тога што смо могли да изгубимо. Изгледа да што више имаш то се несигурније осећаш.“

Многи исто тако веома цене славу и углед јер им могу донети хвалу и част. У данашњем свету успешна каријера је нешто на чему би се могло позавидети. Развијање јединствених талената или вештина може нам помоћи да себи стекнемо име. Други могу да нас хвале и да веома цене наше мишљење, као и да се отимају за нашу наклоност. Све то може донети радост и задовољство. Међутим, на крају све то избледи. Соломон је имао сву славу и моћ коју је један краљ могао имати, али је јадиковао: „Успомена мудрога није вечнија од безумникове... све се то сутра заборавља“ (Проповедник 2:16). Слава или углед не доносе живот.

Један вајар који се зове Чело почео је да цени нешто што је много вредније од славе. Пошто је био надарен, испунио је услове да се даље школује и усавршава. Убрзо су његова дела наишла на похвале у штампи и код критичара уметности. Многе његове скулптуре су биле изложене у великим европским градовима. Чело каже: „Морам признати да ми је једно време уметност била најважнија у животу. Међутим, схватио сам да уколико будем наставио с каријером то би било исто као да покушавам да служим двојици господара (Матеј 6:24). Био сам уверен да је проповедање добре вести о Божјем Краљевству најважније од свега што бих могао да радим.  Зато сам донео личну одлуку да више не радим као вајар.“

Шта је то што највише вреди?

Пошто ништа нема смисла нити вредности без живота, шта то можемо стећи што ће нам гарантовати живот? Сав живи свет потиче од Јехове Бога (Псалам 36:10). Заиста, „по њему имамо живот и мичемо се и постојимо“ (Дела апостолска 17:28). Он даје вечни живот као дар онима које воли (Римљанима 6:23). Шта морамо радити да бисмо добили тај дар?

Да ли ћемо добити дар вечног живота зависи од тога да ли имамо близак однос с Јеховом. Према томе, његова наклоност је вреднија од било чега другог што бисмо могли имати. Када имамо њу, онда имамо могућност да истински и вечно будемо срећни. Међутим, ако немамо Божју наклоност онда се суочавамо с трајним нестанком. Дакле, јасно је да је неизмерно вредно све што ће нам помоћи да постигнемо добар однос с Јеховом.

Шта морамо да радимо

Наш успех зависи од стицања спознања. Извор тачног спознања је Јеховина Реч, Библија. Само нам она говори шта морамо да радимо да бисмо угодили Богу. Зато треба пажљиво да проучавамо Писмо. Ако се марљиво трудимо да сазнамо све што можемо о Јехови Богу и Исусу Христу онда ћемо стећи ’спознање које значи вечни живот‘ (Јован 17:3). Такво спознање је благо које треба ценити! (Пословице 2:1-5).

Спознање које стичемо из Божје речи опрема нас да предузмемо следећи корак — да исказујемо веру у Исуса Христа. Јехова је објавио да сви који долазе к њему морају то учинити преко Исуса (Јован 14:6). Стварно, „ни у коме другоме нема спасења“ (Дела апостолска 4:12). Наше коначно спасење не зависи ’од сребра или злата, него од драгоцене Христове крви‘ (1. Петрова 1:18, 19). Веру морамо показати тако што ћемо веровати у Исусова учења и следити његов пример (Јеврејима 12:1-3; 1. Петрова 2:21). Колико је само драгоцена његова жртва! Примена те жртве одређује вечну будућност читавог човечанства. Када она буде у потпуности примењена у нашу корист, добићемо заиста вредан дар вечног живота (Јован 3:16).

Исус је рекао: „Воли Јехову, свог Бога, свим својим срцем и свом својом душом и свим својим умом“ (Матеј 22:37). Волети Јехову значи да „држимо његове заповести“ (1. Јованова 5:3). Према његовим заповестима од нас се тражи да се држимо одвојено од света, да се исправно понашамо и да лојално подржавамо његово Краљевство. То је начин да ’изаберемо живот‘ уместо смрти (Поновљени закони 30:19). Ако се ’приближимо Богу, и он ће се приближити нама‘ (Јаков 4:8).

Када смо сигурни да имамо Божју наклоност то вреди много више од свег блага овога света. Они који је имају јесу најбогатији људи на свету! Зато се потрудимо да стекнемо благо које стварно вреди — Јеховину наклоност. Свакако узмимо к срцу савет апостола Павла: „Тежи за праведношћу, оданошћу Богу, вером, љубављу, истрајношћу, благом нарави. Бори се у доброј борби вере, чврсто се ухвати вечног живота“ (1. Тимотеју 6:11, 12).

[Слике на 21. страни]

Шта посебно цениш? Новац, материјалне ствари, славу или нешто друго?

[Слика на 23. страни]

Треба пажљиво да проучавамо Писмо