Питања читалаца

Шта је „починак“ о коме се говори у Јеврејима 4:9-11, и како човек ’улази у тај починак‘?

Апостол Павле је хришћанима у првом веку који су пореклом били Јевреји написао следеће: „Остаје један сабатни починак за Божји народ. Јер ко уђе у Божји починак, и сам је починуо од својих дела, као и Бог од својих. Дајмо стога све од себе да уђемо у тај починак“ (Јеврејима 4:9-11).

Када је Павле говорио о томе да је Бог починуо од својих дела, очигледно је указивао на оно што стоји у Постању 2:2, где читамо: „До седмога дана сврши Бог дело своје, које учини; и почину у седми дан од свих дела својих која учини.“ Зашто је Јехова ’починуо у седми дан‘? То сигурно није било зато што је морао да се одмори „од свих дела својих која учини“. Следећи стих даје одговор: „Бог благослови седми дан и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која стварањем учини“ (Постање 2:3; Исаија 40:26, 28).

„Седми дан“ се разликовао од свих претходних шест дана у том смислу што је то био дан који је Бог благословио и посветио, то јест, дан који је издвојио, или посветио, за посебну сврху. Каква је то била сврха? Бог је раније открио своју намеру у вези с људима и Земљом. Првом човеку и његовој жени је рекао: „Рађајте се, множите се и напуните земљу, и владајте њом, и имајте власт над рибама морским и над птицама небеским, и над свим животињама које се по земљи мичу“ (Постање 1:28). Премда је Бог дао људима и Земљи савршени почетак, требало је да прође време па да цела земља буде подложена и претворена у рај испуњен савршеном људском породицом, као што је Бог намеравао. Дакле, ’седмог дана‘ Бог се одмарао, то јест почивао, од даљњих стваралачких дела на земљи да би дозволио да се оно што је већ створио развије у складу с његовом вољом. На крају тог ’дана‘ све што је Бог намеравао постаће стварност. Колико ће трајати тај починак?

Ако се вратимо на оно што је Павле рекао у Јеврејима, запазићемо да је истакао да „остаје један сабатни починак за Божји народ“, и да је подстакао сухришћане да дају све од себе како би ’ушли у тај починак‘. То показује да је „седми дан“ Божјег починка, који је започео око 4 000 година пре тога, још увек трајао када је Павле написао ове речи. Он се неће завршити док се Божја намера у вези с људима и земљом потпуно не испуни на крају Хиљадугодишње владавине Исуса Христа, који је „Господар сабата“ (Матеј 12:8; Откривење 20:1-6; 21:1-4).

Имајући у мислима ту дивну могућност, Павле је објаснио како неко може ући у Божји починак. Он је написао: „Ко уђе у Божји починак, и сам је починуо од својих дела.“ То нам говори да, иако су имали савршени почетак, људи у целини нису ушли у Божји починак. То је било зато што Адам и Ева нису задуго поштовали Божји починак тог ’седмог дана‘ тиме што би прихватили припреме које је извршио за њих. Напротив, они су се побунили и желели су да буду независни од Бога. У ствари, они су се сложили са Сатаниним плановима уместо да су прихватили Божје вођство пуно љубави (Постање 2:15-17). Зато су изгубили могућност да заувек живе на рајској земљи. Од тада је читаво човечанство у ропству греха и смрти (Римљанима 5:12, 14).

Побуна људи није осујетила Божју намеру. Његов дан починка и даље траје. Међутим, Јехова је посредством свог Сина, Исуса Христа, извршио једну припрему пуну љубави — откупнину, тако да се сви који је прихватају на основу вере могу надати да ће се ослободити и отпочинути од бремена греха и смрти (Римљанима 6:23). Зато је Павле подстицао сухришћане да ’почину од својих дела‘. Они треба да прихвате Божје припреме за спасење и да не покушавају да обезбеде себи будућност на свој начин,  као што су то учинили Адам и Ева. Такође треба да избегавају да оправдавају себе.

Заиста је окрепљујуће и умирујуће кад човек остави по страни себичне тежње да би вршио Божју вољу. Исус је упутио следећи позив: „Дођите к мени сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас окрепити. Узмите мој јарам на себе и учите од мене, јер сам благе нарави и понизна срца, и наћи ћете окрепу за своје душе. Јер је мој јарам благ и мој терет је лак“ (Матеј 11:28-30).

То што је Павле говорио о Божјем починку и како човек може ући у тај починак сигурно је представљало извор охрабрења јеврејским хришћанима у Јерусалиму, који су због своје вере подносили велико прогонство и изругивање (Дела апостолска 8:1; 12:1-5). Слично томе, Павлове речи могу бити извор охрабрења данашњим хришћанима. Ако схватимо да је остварење Божјег обећања да ће успоставити рајску земљу под његовим праведним Краљевством веома близу, и ми треба да отпочинемо од својих дела и да дамо све од себе да уђемо у тај починак (Матеј 6:10, 33; 2. Петрова 3:13).

[Слике на 31. страни]

Божје обећање о земаљском рају биће остварено на крају његовог дана починка