Чувај своје срце

„Изнад свега срце своје чувај, јер су у њему извори живота“ (ПОСЛОВИЦЕ 4:23).

1, 2. Зашто треба да чувамо своје срце?

 ЈЕДАН старац с Карипског острва је изашао из свог заклона након једног урагана. Док је гледао колика је штета око њега, схватио је да више нема једног огромног дрвета које је деценијама стајало близу његове капије. ’Како је то могуће‘, питао се, ’кад су мања дрвећа у близини остала?‘ Један поглед на пањ обореног дрвета пружао је одговор. Унутрашњост на изглед непомичног стабла је иструлила, тако да је олуја само разоткрила труљење које се није могло видети.

² Како је само жалосно када прави обожавалац који је на изглед чврсто укорењен на хришћанском путу живота падне на испиту вере. На месту је када Библија каже да су „мисли срца човечјега зле од младости његове“ (Постање 8:21). То значи да без сталног опреза, чак и добро срце може бити наведено да учини оно што је лоше. Пошто ниједно несавршено људско срце није имуно на распадљивост, потребно је да озбиљно послушамо савет: „Изнад свега срце своје чувај“ (Пословице 4:23). Како можемо чувати своје симболично срце?

Редовни прегледи — обавеза

3, 4. (а) Која бисмо питања могли поставити везано за наше дословно срце? (б) Шта ће нам помоћи да испитамо своје симболично срце?

³ Ако одеш код лекара на један детаљан преглед, вероватно ће ти прегледати и срце. Да ли твоје опште здравље, укључујући и срце, показује да узимаш довољно хранљивих састојака? Какав ти је крвни притисак? Да ли ти је пулс стабилан и јак? Да ли довољно вежбаш? Да ли ти је срце изложено прекомерном стресу?

⁴ Ако су дословном срцу потребни редовни прегледи, шта рећи за твоје симболично срце? Јехова га испитује (1. Летописа 29:17). А ми? Како то можемо чинити? Тако што постављамо питања попут ових: да ли моје срце добија довољно духовне хране путем редовног личног студија и састанака? (Псалам 1:1, 2; Јеврејима 10:24, 25). Да ли ми је Јеховина порука у срцу, као „огањ који кости ми прождире“, подстичући ме на учешће у проповедању о Краљевству и делу стварања ученика? (Јеремија 20:9; Матеј 28:19, 20; Римљанима 1:15, 16). Да ли сам подстакнут да се снажно напрежем, учествујући у неком облику пуновремене службе када је то могуће? (Лука 13:24). Каквој средини излажем своје симболично срце? Да ли тражим друштво оних чија су срца уједињена у правом обожавању? (Пословице 13:20; 1. Коринћанима 15:33). Будимо брзи да запазимо било који недостатак и одмах предузмимо потребне исправке.

5. Којој корисној сврси могу послужити испити вере?

⁵ Наша вера је често на испитима. Они нам пружају прилике да запазимо у каквом је стању наше срце. Израелцима који су били на прагу Обећане земље, Мојсије је рекао: „Јехова, Бог твој, водио [те је] четрдесет година по пустињи, да би те смирио и искушао, да зна шта ти је у срцу и хоћеш ли држати заповести његове или нећеш“ (Поновљени закони 8:2). Зар нас често не изненаде осећања, жеље  или реакције које испливају на површину када се суочимо с неочекиваним ситуацијама или искушењима? Кушње које Јехова дозвољава да се дешавају сигурно нас могу учинити свесним наших пропуста, те нам тако пружају прилику да се поправимо (Јаков 1:2-4). Никада немојмо пропустити да уз молитву размишљамо о својим реакцијама на кушње!

Шта откривају наше речи?

6. Шта о нашем срцу могу открити теме о којима волимо да разговарамо?

⁶ Како можемо одредити шта нам је у срцу? Исус је рекао: „Добар човек из добре ризнице свог срца износи добро, а зао човек из своје зле ризнице износи зло; јер уста говоре оно чега је срце пуно“ (Лука 6:45). Оно о чему обично разговарамо добар је показатељ тога на шта је наше срце спремно. Да ли често разговарамо о материјалним стварима и о световним достигнућима? Или се наши разговори често врте око духовних ствари и теократских циљева? Уместо да разговарамо о туђим грешкама, да ли смо склони томе да их покријемо љубављу? (Пословице 10:11, 12). Да ли нагињемо ка томе да пуно говоримо о људима и о томе шта се збива у њиховом животу, а мало о начелима и идејама? Да ли би то могао бити показатељ да се превише занимамо за личне ствари других? (1. Петрова 4:15).

7. Коју поуку, што се тиче чувања нашег срца, можемо извући из извештаја о десеторици Јосифове браће?

⁷ Осмотри оно што се десило у једној великој породици. Јаковљевих десет синова ’не могаху пријатељски да разговарају‘ са својим млађим братом Јосифом. Зашто? Били су љубоморни јер је он био очев мезимац. Касније када је Јосиф благословљен сновима од Бога, што је био доказ да има Јеховину наклоност, они „још више омрзнуше на њега“ (Постање 37:4, 5, 11). Били су толико окрутни да су продали брата у ропство. Затим, у настојању да прикрију своје неисправно поступање, преварили су оца и навели га да мисли да је Јосифа убила нека дивља животиња. Десеторица Јосифове браће су том приликом пропустили да чувају своје срце. Ако смо брзи да критикујемо друге, да то можда није доказ зависти или љубоморе у нашем срцу? Потребно је да будно испитујемо шта излази из наших  уста и да будемо брзи да искоренимо неисправна нагињања.

8. Шта ће нам помоћи да испитамо своје срце ако подлегнемо томе да кажемо лаж?

⁸ Премда је „немогуће да Бог лаже“, несавршени људи су склони лагању (Јеврејима 6:18). „Сваки је човек лажа“, јадиковао је псалмиста (Псалам 116:11). Чак се и апостол Петар лажући три пута одрекао Исуса (Матеј 26:69-75). Јасно је да морамо бити пажљиви како бисмо избегавали лаж, јер Јехова мрзи „лажљиви језик“ (Пословице 6:16-19). Ако смо икада подлегли томе да кажемо лаж, било би добро да анализирамо узрок. Да ли је то било због страха од људи? Да ли је разлог био страх од казне? Можда је корен проблема била жеља да сачувамо образ или отворена себичност? Шта год да је било по среди, заиста је на месту да размишљамо о томе, понизно признамо свој грех и молимо Јехову да нам опрости, тражећи његову помоћ да савладамо ту слабост! „Старешине из скупштине“ могу бити у најбољој позицији да пруже помоћ у томе (Јаков 5:14).

9. Шта наше молитве могу открити о нашем срцу?

⁹ Када је млади краљ Соломон молио за мудрост и спознање, Јехова му је одговорио: „Што ти је то у срцу и што не иштеш ни богатства, ни блага, ни славе... мудрост и разборитост дају ти се; а даћу ти и богатства и славе“ (2. Летописа 1:11, 12). На основу онога што је Соломон тражио и онога што није тражио, Јехова је знао шта је у Соломоновом срцу. Шта наше молитве Богу откривају о нашем срцу? Да ли откривају жеђ за спознањем, мудрошћу и разборитошћу? (Пословице 2:1-6; Матеј 5:3). Да ли су у нашем срцу интереси Краљевства? (Матеј 6:9, 10). Ако су нам молитве постале механичке и површне, то би могао бити показатељ да је потребно да проводимо време у размишљању о Јеховиним делима (Псалам 103:2). Сви хришћани треба да буду будни и да разаберу шта откривају њихове молитве.

Шта говоре наши поступци?

10, 11. (а) Где настају блуд и прељуба? (б) Шта ће нам помоћи да не ’учинимо прељубу у свом срцу‘?

¹⁰ Каже се да дела говоре гласније од речи. Наша дела сигурно пуно говоре о томе какви смо изнутра. Рецимо, кад је у питању морал, у чување срца је укључено више него само избегавање чина блуда или прељубе. Исус је у Проповеди на гори рекао: „Свако ко стално гледа неку жену тако да осећа страст према њој већ [је] учинио с њом прељубу у свом срцу“ (Матеј 5:28). Како можемо избећи прељубу чак и у свом срцу?

¹¹ Верни патријарх Јов је пружио пример за хришћане и хришћанке који су у браку. Јов је без сумње свакодневно контактирао с млађим женама и чак им је љубазно помагао ако им је требала помоћ. Али овом беспрекорном човеку није падало на памет да се занима за њих из романтичних побуда. Зашто? Зато што је чврсто одлучио да не гледа с пожудом на жене. „Завет учиних с очима својим“, рекао је он. „Нећу на девицу погледати“ (Јов 31:1). Учинимо и ми сличан завет са својим очима и чувајмо своје срце.

12. Како би применио Луку 16:10 у погледу чувања свог срца?

¹² „Ко је веран у најмањем, веран је и у многоме“, рекао је Божји Син, „а ко је неправедан у најмањем, неправедан је и у многоме“ (Лука 16:10). Да, потребно је да испитамо своје понашање у на изглед малим стварима из свакодневног живота, чак и у оним које се дешавају у приватности нашег дома (Псалам 101:2). Док седимо код куће гледајући телевизију или када смо прикључени на Интернет, да ли гледамо да се држимо овог библијског савета: „Блуд и нечистоћа сваке врсте или похлепа да се и не спомињу међу вама, као што доликује светима; ни срамотно понашање ни луде речи ни простачке шале, што не доликује, него радије захваљивање“? (Ефешанима 5:3, 4). А како стоје ствари с насиљем које  је доступно на телевизији или у видео-играма? „Испитује Јехова праведника, а бездушника“, рекао је псалмиста, „и ко воли насиље мрзи душа његова“ (Псалам 11:5).

13. Које је упозорење на месту кад размишљамо о томе шта излази из нашег срца?

¹³ „Срце је изнад свега превртљиво и опако“, упозорио је Јеремија (Јеремија 17:9). Та превртљивост срца може се показати када изналазимо изговоре за наше грешке, умањујемо пропусте, оправдавамо озбиљне личне недостатке или преувеличавамо достигнућа. Срце које се налази у очајној ситуацији такође може имати два лица — слаткоречивост говори једно, а дела говоре нешто друго (Псалам 12:3; Пословице 23:7, 8а). Јако је важно да будемо поштени кад испитујемо шта излази из срца!

Да ли је наше око једноставно?

14, 15. (а) Шта је „једноставно“ око? (б) Како нам држање ока једноставним помаже да чувамо срце?

¹⁴ „Светиљка тела је око“, рекао је Исус. Такође је додао: „Дакле, ако ти је око једноставно, цело ће твоје тело бити светло“ (Матеј 6:22). Око које је једноставно усредсређено је на један циљ, и ништа га не омета нити га скреће с пута. Да, наше око треба да буде усредсређено на то да ’тражимо најпре краљевство и Божју праведност‘ (Матеј 6:33). Шта се може десити с нашим симболичним срцем ако нам око не остане једноставно?

¹⁵ Осмотри питање зарађивања за живот. Бринути се за потребе породице хришћански је захтев (1. Тимотеју 5:8). Али шта ако нас мами жеља да имамо најновије, најбоље и најтраженије што се тиче хране, одеће, стана и других ствари? Зар то заправо не би заробило срце и ум, чинећи да будемо колебљиви у нашем обожавању? (Псалам 119:113; Римљанима 16:18). Зашто да постанемо толико преокупирани бригом за физичке потребе да нам се живот окреће једино око породице, посла и материјалних ствари? Сети се надахнутог савета: „Пазите на себе да вам срца никада не отежају од прекомерног јела и опијања и од животних брига, и да вас тај дан не затекне изненада као замка. Јер ће доћи  на све који живе на лицу целе земље“ (Лука 21:34, 35).

16. Који је савет Исус дао у вези с оком, и зашто?

¹⁶ Око је важан канал за преношење информација до ума и срца. Оно на шта се око усредсреди може снажно утицати на наше мисли, емоције и поступке. Користећи симболику, Исус је указао на моћ визуелног искушења и рекао: „Ако те твоје десно око наводи на спотицање, ископај га и баци од себе. Јер корисније ти је да изгубиш један од својих удова него да цело твоје тело буде бачено у Гехену“ (Матеј 5:29). Око мора бити обуздано како се не би усредсређивало на неисправне слике. На пример, не сме му се дозволити да се бави материјалом који је обликован да подстакне или да пробуди неисправне страсти или жеље.

17. Како нам примена Колошанима 3:5 помаже да чувамо срце?

¹⁷ Наравно, вид није једино чуло комуникације са спољњим светом. И друга чула, као што су додир и слух, играју своју улогу. Зато је потребно да предузмемо мере предострожности и када се ради о њима одговарајућим телесним удовима. Апостол Павле је саветовао: „Зато своје телесне удове који су на земљи усмртите с обзиром на блуд, нечистоћу, полну похоту, штетну жељу и лакомство, које је идолопоклонство“ (Колошанима 3:5).

18. Које мере треба да предузмемо што се тиче неисправних мисли?

¹⁸ Нека неисправна жеља може потећи из скривених делова нашег ума. Неисправна жеља се појачава када се размишља о њој и то утиче на срце. „Затим жеља, кад постане плодна, рађа грех“ (Јаков 1:14, 15). Многи признају да на тај начин долази до мастурбације. Колико је важно да наставимо пунити ум духовним стварима! (Филипљанима 4:8). И ако у ум дође нека неисправна мисао, треба да настојимо да је избацимо.

’Служи Јехови целим срцем‘

19, 20. Како можемо успети да служимо Јехови целим срцем?

¹⁹ Краљ Давид је у старости рекао свом сину: „Соломоне, сине мој, познај Бога оца свога и служи га оданим [„цијелијем“, ДК] срцем, и душом спремном, јер Јехова испитује свачије срце и прозире све намере и сваку мисао“ (1. Летописа 28:9). Сам Соломон се молио за „послушно срце“ (1. Краљевима 3:9, NW). Па ипак, суочио се са изазовом да сачува такво срце целог свог живота.

²⁰ Ако желимо да успемо у томе, не треба само да стекнемо срце које је угодно Јехови већ треба и да га чувамо. Да бисмо то постигли, опомене из Божје Речи морају да нам буду у срцу — „у дну срца“ (Пословице 4:20-22). Такође треба да нам буде обичај да испитујемо своје срце, да уз молитву размишљамо о томе шта откривају наше речи и поступци. Али од какве је вредности што размишљамо о томе ако искрено не тражимо Јеховину помоћ да исправимо било коју слабост коју откријемо? И колико је важно да пазимо на то шта примамо преко својих чула! Ако тако радимо, имамо засигурање да ће ’Божји мир који превазилази сваку мисао чувати наша срца и наше мисаоне снаге посредством Христа Исуса‘ (Филипљанима 4:6, 7). Да, будимо чврсто одлучни да изнад свега чувамо своје срце и да служимо Јехови целим срцем.

Да ли се сећаш?

• Зашто је важно да чувамо срце?

• Како нам анализирање онога што кажемо помаже да чувамо своје срце?

• Зашто око треба да нам остане „једноставно“?

[Питања за разматрање]

[Слике на 23. страни]

О чему обично разговарамо у служби на терену, на састанцима и код куће?

[Слике на 25. страни]

Није лако омести око које је једноставно