Како реагујеш на лицемерје?
Како реагујеш на лицемерје?
У ГЕТСИМАНСКОМ врту, Јуда Искариотски је пришао Исусу и ’пољубио га врло нежно‘. То је био уобичајен израз срдачне наклоности. Али Јудин гест је био само претварање да би идентификовао Исуса онима који су по ноћи дошли да га ухапсе (Матеј 26:48, 49). Јуда је био лицемер — особа која се издаје за нешто што није, неко ко скрива своје лоше потицаје иза маске искрености. Грчка реч која се преводи са „лицемер“ значи „онај који даје одговор“ и такође означава и позоришног глумца. С временом је та реч почела да се односи на свакога ко једноставно глуми да би преварио друге.
Како ти реагујеш на лицемерје? Да ли се, рецимо, разљутиш када видиш како произвођачи цигарета промовишу пушење упркос медицинском доказу да је њихов производ штетан? Да ли те наљути лицемерје пазитеља који малтретирају оне који су им поверени на бригу? Да ли те повреди када се испостави да пријатељ за којег си мислио да је искрен није такав? Како на тебе утиче религиозно лицемерје?
„Тешко вама... лицемери“!
Осмотри религиозну климу која је владала у време када је Исус био на Земљи. Писмозналци и фарисеји су се претварали да су лојални учитељи Божјег Закона, али су заправо људима пунили умове људским учењима која су одвраћала пажњу од Бога. Писмозналци и фарисеји су врло скрупулозно инсистирали на слову закона, али су игнорисали основна начела која су одражавала љубав и саосећање. У јавности су се претварали да су предани Богу, али у приватности су били пуни злобе. Њихова дела никада нису одговарала њиховим речима. Циљ им је био „да их виде људи“. Личили су на „окречене гробове, који споља стварно изгледају лепо, а изнутра су пуни мртвачких костију и свакакве нечистоће“. Храбро разоткривајући њихово лицемерје, Исус им је више пута поновио: „Тешко вама, писмозналци и фарисеји, лицемери“! (Матеј 23:5, 13-31).
Да си тада живео, можда би и теби као и другим искреним људима стварно било мука због таквог религиозног лицемерја (Римљанима 2:21-24; 2. Петрова 2:1-3). Али да ли би дозволио да због лицемерја писмозналаца и фарисеја постанеш толико огорчен да одбациш сву религију, укључујући и религију коју су научавали и практиковали Исус Христ и његови ученици? Зар то не би било на твоју штету?
Лицемерно понашање религиозних људи може нас навести да нам буде мука од религије. Међутим, та реакција би нас такође заслепила у погледу искрености правих обожавалаца. Управо ти зидови које градимо ради заштите од лицемерја могу нас одвојити од истинских пријатеља. Зато наша реакција на лицемерје треба да буде разумна и уравнотежена.
„Држите очи отворене“
Као прво, морамо научити да препознамо лицемере. То није увек лако. Једну породицу је то скупо коштало. Мајка је пала у кому. Када је састављала тужбу против
болнице у којој се то десило због несавесног рада, породица је унајмила једног адвоката који је уједно био и проповедник у једној локалној цркви. Иако је болница платила 3,4 милиона долара за одштету, трагедија те породице је била још гора. Мајка је умрла као сиромах, и није било новца којим би се платила сахрана. Зашто? Зато што је адвокат већину тог новца стрпао у свој џеп. Један правни лист је о том адвокату овако рекао: „Ако би проповедао о томе како се он понаша... његова порука би морала да буде оваква: хајде да опељешимо.“ Како се можемо заштитити од таквих људи?„Држите очи отворене“, био је савет који је Исус дао онима који су се у његово време суочавали с религиозним лицемерјем (Матеј 16:6; Лука 12:1). Да, морамо бити опрезни. Људи могу тврдити да имају најузвишеније намере и могу одисати искреношћу, али потребно је да покажемо разуман опрез и да не прихватамо одмах свакога по спољашњости. Зар не бисмо пажљиво проверили наше новчанице кад бисмо знали да је у оптицају фалсификовани новац?
Лицемери су се појавили чак и унутар праве хришћанске скупштине. Ученик Јуда је овим речима упозорио на њих: „Они су стене скривене под водом док се госте с вама на вашим гозбама љубави, пастири који се хране без страха; безводни облаци које ветрови носе тамо-амо; дрвеће у касну јесен, али бесплодно“ (Јуда 12).
’Држати очи отворене‘ значи да се чувамо да нас не заведе неко ко се претвара да је љубазан али је заправо егоцентричан и унапређује мишљења која се не темеље на Божјој Речи. Попут неке шиљате стене која је тик испод површине мирне воде, таква особа може проузроковати духовни бродолом код неопрезних (1. Тимотеју 1:19). Лицемер можда обећава пуно духовног освежења, али се испоставља да је ’облак без кише‘ — који не доноси ништа. Попут бесплодног дрвета, варалица не доноси никакав прави хришћански плод (Матеј 7:15-20; Галатима 5:19-21). Да, потребно је да будемо опрезни што се тиче таквих варалица. Међутим, не морамо притом сумњати у свачије мотиве.
„Престаните да судите“
Како је несавршеним људима лако да упере прст на туђе грешке док игноришу сопствене! Међутим, та склоност нас чини подложним лицемерју. „Лицемеру!“ рекао је Исус. „Извади прво греду из свог ока, и онда ћеш јасно видети како да извадиш трун из ока свог брата.“ Добро је да послушамо његов савет: „Престаните да судите, да вам се не суди; јер каквим судом судите, таквим ће вам се судити... Зашто онда видиш трун у оку свог брата, а не обазиреш се на греду у сопственом оку?“ (Матеј 7:1-5).
Када други понекад ураде нешто што изгледа лицемерно, морамо бити пажљиви да их не етикетирамо брзо као лицемере. На пример, апостол Петар је „почео је да се повлачи и да се одваја“ у Антиохији од незнабожаца који су били суверници како би угодио посетиоцима из Јерусалима који су били јеврејског порекла. Галатима 2:11-14; Дела апостолска 10:24-28, 34, 35). Али та Варнавина и Петрова омашка сигурно их није сврстала у исту категорију као писмозналце и фарисеје или Јуду Искариотског.
Варнава се такође ’повео за Петром и другима у њиховом претварању‘. Петар је то учинио упркос чињеници да је имао предност да отвори пут за незнабошце да буду признати у хришћанској скупштини („Нека ваша љубав буде без лицемерја“
„Кад чиниш добро другима“, саветовао је Исус, „немој изнајмити трубача да иде пред тобом — као они глумци у синагогама и на улицама који гледају да им се диве људи“ (Матеј 6:2, Phillips). „Нека ваша љубав буде без лицемерја“, писао је апостол Павле (Римљанима 12:9). Он је охрабрио младог Тимотеја да има „љубав из чистог срца... и нелицемерне вере“ (1. Тимотеју 1:5). Ако су наша љубав и вера искрене — а не покварене себичношћу и обманом — други ће имати поверења у нас. Бићемо извор праве снаге и охрабрења за оне који нас окружују (Филипљанима 2:4; 1. Јованова 3:17, 18; 4:20, 21). И изнад свега, имаћемо Јеховино одобравање.
С друге стране, лицемерје ће се на крају показати као смртоносно за оне који га практикују. На крају ће бити разоткривено. „Ништа није покривено што се неће открити“, рекао је Исус, „и тајно што се неће дознати“ (Матеј 10:26; Лука 12:2). Мудри краљ Соломон је рекао: „Свако [ће] дело Бог на суд изнети, и сваку тајну, била добра или зла“ (Проповедник 12:16).
У међувремену, зашто да дозволимо да лицемерје других утиче на нас до те мере да себе лишавамо истинске љубави правих пријатеља? Можемо бити опрезни а да не постанемо прекомерно сумњичави. И по сваку цену сачувајмо своју љубав и веру од лицемерја (Јаков 3:17; 1. Петрова 1:22).
[Слике на странама 22, 23]
Да ли би дозволио да се због лицемерја писмозналаца и фарисеја окренеш од Исуса Христа и његових ученика?