Бој се Јехове и заповести Његове држи

„Бога се бој и заповести његове држи, јер је то човеку све“ (ПРОПОВЕДНИК 12:15).

1, 2. (а) Како нас страх може физички заштитити? (б) Зашто се мудри родитељи труде да усаде здрав страх у своју децу?

 „БАШ као што храброст угрожава живот, страх га штити“, приметио је Леонардо да Винчи. Сулуда храброст заслепљује човека с обзиром на опасност, а страх га подсећа да буде опрезан. На пример, ако се приближавамо ивици неке литице и погледамо колико бисмо дубоко могли да паднемо, већина нас се инстинктивно повуче. Слично томе, здрав страх не само да унапређује добар однос с Богом, као што смо то сазнали из претходног чланка, већ нас такође чува да не будемо повређени.

² Међутим, треба се научити страху од многих савремених опасности. Пошто мала деца нису свесна опасности од струје или од градског саобраћаја, она лако могу доживети неку озбиљну несрећу. a Мудри родитељи покушавају да усаде здрав страх у своје потомке, упозоравајући их увек изнова на опасности које их окружују. Родитељи знају да овај страх може сигурно спасити живот њихове деце.

3. Зашто и како нас Јехова упозорава на духовне опасности?

³ Јехова се на сличан начин брине за нашу добробит. Као отац пун љубави, преко своје Речи и организације, он нас поучава како да помогнемо себи (Исаија 48:17). Део тог програма Божјег поучавања укључује и то да смо „увек изнова“ упозорени на духовне замке тако да можемо развити здрав страх од таквих опасности (2. Летописа 36:15 NW; 2. Петрова 3:1). Током читаве историје могле су се избећи многе духовне катастрофе и спречити многе патње да су ’људи развијали своје срце да се боји Бога и држи његове заповести‘ (Поновљени закони 5:29). Како можемо, у овим ’критичним временима с којима се тешко излази на крај‘, развити своје срце да се боји Бога и држи подаље од духовне опасности? (2. Тимотеју 3:1).

Одступи од зла

4. (а) Какву мржњу треба хришћани да гаје? (б) Како се Јехова осећа када је реч о грешном понашању? (Види фусноту.)

⁴ Библија објашњава да је „страх од Јехове мржња на зло“ (Пословице 8:13). Један библијски лексикон описује ову мржњу као „емоционални став према људима и стварима којима се човек супротставља, које изазивају гнушање, презир и с којима не жели да има никакав контакт нити било какве везе“. Дакле, страх од Бога подразумева унутрашњу аверзију или  гнушање према свему што је лоше у Јеховиним очима b (Псалам 97:10). То нас тера да одступимо од зла, баш као што бисмо одступили од ивице неке литице када би наш инстинктивни страх подигао узбуну. „Страхом од Јехове зло се избегава“, каже Библија (Пословице 16:6).

5. (а) Како можемо ојачати наш страх од Бога и мржњу према ономе што је лоше? (б) Чему нас у том погледу учи историја нације Израел?

⁵ Можемо оснажити овај здрав страх и мржњу према ономе што је лоше тако што разматрамо штетне последице које грех неизбежно доноси. Библија нас уверава да ћемо пожњети оно што сејемо — било да сејемо у тело или у дух (Галатима 6:7, 8). Из тог разлога Јехова јасно описује неизбежне последице непоштовања његових заповести и напуштања правог обожавања. Без Божјег вођства, мала, рањива нација Израел била би препуштена на милост и немилост окрутних и моћних суседа (Поновљени закони 28:15, 45-48). Трагичан исход непослушности Израела у детаље је био записан у Библији „за упозорење“ тако да можемо научити лекцију и гајити страх од Бога (1. Коринћанима 10:11).

6. Који су неки примери из Писма које можемо осмотрити када се учимо страху од Бога? (Види фусноту.)

⁶ Поред онога што се десило нацији Израел као целини, Библија садржи и искуства из свакодневног живота људи које је савладала љубомора, неморал, похлепа или понос. c Неки од ових људи служили су Јехови много година, али у једном кључном тренутку у животу, њихов страх од Бога није био довољно јак и пожњели су горке последице. Медитирање о таквим примерима из Писма може ојачати нашу решеност да не учинимо сличне грешке. Стварно би било жалосно када бисмо чекали да доживимо неку личну трагедију да би тек онда узели к срцу Божји савет! Насупрот ономе што се обично мисли, учити на грешкама — а посебно на личним — није баш најбоље (Псалам 19:8).

7. Кога Јехова позива у свој фигуративни шатор?

⁷ Још један снажан разлог да се гаји страх од Бога јесте наша жеља да сачувамо свој однос с Богом. Ми страхујемо од  тога да не угодимо Јехови пошто нам је стало до пријатељства с њим. Кога Бог сматра пријатељем и кога би позвао у свој фигуративни шатор? Само онога „који без мане ходи и који правду твори“ (Псалам 15:1, 2). Ако ценимо овај повлашћен однос с нашим Створитељем, тада ћемо водити рачуна о томе да ходимо без мане у његовим очима.

8. Како су неки Израелци у Малахијиним данима пријатељство с Богом узимали здраво за готово?

⁸ Нажалост, у Малахијиним данима неки Израелци су пријатељство с Богом узимали здраво за готово. Уместо да су се бојали Јехове и поштовали га, они су на његов олтар приносили болесне и хроме животиње. Њихов недостатак страха од Бога такође се одражавао у њиховом ставу према браку. Да би се оженили млађим женама, они су се због безначајних разлога разводили од жена њихове младости. Малахија им је рекао да Јехова ’мрзи отпуштање‘ и да их је њихов издајнички дух отуђио од њиховог Бога. Како би Бог могао с наклоношћу да гледа на њихове жртве када је олтар био фигуративно прекривен сузама — горким сузама које су лиле напуштене жене? Такво срамотно непоштовање Божјих мерила покренуло је Јехову да пита: „Где је страх који ми се дугује?“ (Малахија 1:6-8; 2:13-16).

9, 10. Како можемо показати да ценимо наше пријатељство с Јеховом?

⁹ Данас Јехова на сличан начин види сломљено срце многих недужних супружника и деце који су упропашћени због себичних и неморалних мужева и очева, или пак жена и мајки. То га сигурно жалости. Божји пријатељ ће гледати на ствари онако како Бог гледа на њих и напорно ће радити на томе да ојача свој брак, одбациће световно размишљање које умањује важност брачне везе и ’бежаће од блуда‘ (1. Коринћанима 6:18).

¹⁰ У браку као и на другим подручјима нашег живота, мржња према свему што је лоше у Јеховиним очима, заједно с дубоким цењењем пријатељства с њим, донеће Јеховину наклоност и одобравање. Апостол Петар је чврсто изјавио: „Заиста схватам да Бог није пристран, него му је у свакој нацији прихватљив онај који га се боји и чини оно што је праведно“ (Дела апостолска 10:34, 35). Имамо много примера из Писма који показују како је страх од Бога покренуо појединце да учине оно што је праведно у различитим искушавајућим ситуацијама.

Три човека која су се бојала Бога

11. Под којим околностима је Аврахам показао да се ’боји Бога‘?

¹¹ Има један човек у Библији кога је Јехова лично назвао својим пријатељем — то је патријарх Аврахам (Исаија 41:8 ДК). Аврахамов страх од Бога био је стављен на пробу када је Бог од њега затражио да принесе на жртву свог јединог сина, Исака, кроз којег би Бог испунио своје обећање да ће Аврахамово семе постати велика нација (Постање 12:2, 3; 17:19). Хоће ли „Јеховин пријатељ“ положити овај болни испит? (Јаков 2:23). Баш у тренутку када је Аврахам подигао нож да убије Исака, Јеховин анђео је рекао: „Не дижи руку своју на дете, и ништа му не чини; јер сад познадох да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свога, јединца свога, мене ради“ (Постање 22:10-12).

12. Шта је била мотивација за Аврахамов страх од Бога и како можемо показивати сличан дух?

¹² Иако се Аврахам и раније показао као особа која се боји Јехове, он је том приликом на један изванредан начин доказао своју богобојазност. Његова спремност да жртвује Исака било је нешто далеко веће од показивања послушности из поштовања. Аврахам је био мотивисан апсолутним поверењем у то да ће његов небески Отац испунити своје обећање тако што ће ускрснути Исака ако то буде потребно. Као што је Павле написао, Аврахам је био „потпуно уверен да он [Бог] може и учинити оно што је обећао“ (Римљанима 4:16-21). Да ли смо спремни да вршимо Божју вољу чак и када то  захтева велике жртве? Имамо ли потпуно поуздање да ће таква послушност донети дугорочне користи, знајући да Јехова „награђује оне који га усрдно траже“? (Јеврејима 11:6). То је прави страх од Бога (Псалам 115:11).

13. Зашто је Јосиф с правом могао себе назвати човеком који се ’бојао Бога‘?

¹³ Истражимо још један пример испољавања страха од Бога — реч је о Јосифу. Као роб у Петефријевом домаћинству, Јосиф је свакодневно био суочен с притиском да почини прељубу. Изгледа да није било начина да избегне сусрете са женом свог господара, женом која му је непрестано упућивала неморалне позиве. На крају, када га је ’ухватила за хаљину‘, он је ’побегао напоље‘. Шта га је навело да се одмах окрене од зла? Главни фактор је без сумње био страх од Бога, жеља за тим да избегне да почини ’грдно зло и Богу згреши‘ (Постање 39:7-12). Јосиф је с правом могао себе назвати човеком који се ’бојао Бога‘ (Постање 42:18).

14. Како се у милосрђу које је Јосиф показао види прави страх од Бога?

¹⁴ Годинама касније, Јосиф је био лицем у лице са својом браћом која су га бездушно продала у ропство. Он је лако могао искористити њихову очајничку потребу за храном као прилику да се освети за зло које су му учинили. Али тлачење људи не одражава страх од Бога (Левитска 25:43). Стога, када је Јосиф видео довољно доказа да су његова браћа променила стање свог срца, он им је милосрдно опростио. Попут Јосифа, и нас ће страх од Бога подстаћи да савладамо зло добрим, и спречиће нас да паднемо у искушење (Постање 45:1-11; Псалам 130:3, 4; Римљанима 12:17-21).

15. Зашто је Јовово понашање радовало Јеховино срце?

¹⁵ Јов је био још један изванредан пример човека који се бојао Бога. Јехова је рекао Ђаволу: „Јеси ли видео служитеља мога Јова? Нема га онаквог на земљи, добар је то и праведан човек, који се боји Бога и уклања се од зла“ (Јов 1:8). Годинама је Јовово беспрекорно понашање радовало срце његовог небеског Оца. Јов се бојао Бога јер је знао да је то исправно и да је то најбољи начин живота. „Гле, мудрост је страх од Јехове“, узвикнуо је Јов, „и удаљити се од зла, то је разум“ (Јов 28:28). Као ожењен човек, Јов није био неприкладно пажљив према младим женама, нити је у свом срцу скривао прељубничке планове. Иако је био богат човек, он се није уздао у своје богатство, и одбацио је сваки облик идолопоклонства (Јов 31:1, 9-11, 24-28).

16. (а) На које је начине Јов испољавао љубазну доброту? (б) Како је Јов показао да се није устезао од тога да опрости?

¹⁶ Међутим, страх од Бога значи чинити оно што је добро као и одвратити се од онога што је лоше. Стога се Јов љубазно занимао за слепе, хроме и сиромашне (Левитска 19:14; Јов 29:15, 16). Јов је схватио да „свако ко уздржава љубазну доброту од свог ближњег, код њега ће такође престати и страх од Свемоћног“ (Јов 6:14, NW). Уздржавање од љубазне доброте може значити уздржавање од праштања или чак гајење озлојеђености. Под Божјим вођством, Јов се молио за своја три пријатеља која су му нанела тако пуно жалости (Јов 42:7-10). Можемо ли и ми показивати сличан дух праштања према неком сувернику који нас је можда на неки начин повредио? Искрена молитва у корист онога ко нас је увредио  може много помоћи да савладамо озлојеђеност. Благослови које је Јов доживео због своје богобојазности пружају нам предслику ’велике доброте Јеховине коју чува за оне који га се боје‘ (Псалам 31:20; Јаков 5:11).

Страх од Бога насупрот страху од човека

17. Шта нам може учинити страх од људи, али зашто је такав страх кратковид?

¹⁷ Док нас страх од Бога може навести да чинимо оно што је исправно, страх од човека може поткопати нашу веру. Због тога, када је охрабривао апостоле да буду ревни објавитељи добре вести, Исус им је рекао: „Не бојте се оних који убијају тело, али не могу убити душу; него се радије бојте онога који може уништити и душу и тело у Гехени“ (Матеј 10:28). Имати страх од људи је кратковидо, објаснио је Исус, јер људи не могу уништити наше изгледе за будућност. Осим тога, ми се бојимо Бога јер препознајемо његову застрашујућу моћ, наспрам чега је сила свих народа безначајна (Исаија 40:15). Попут Аврахама ми имамо апсолутно поуздање у Јеховину моћ да ускрсне Своје верне слуге (Откривење 2:10). Стога, с поуздањем можемо рећи: „Ако је Бог за нас, ко ће бити против нас?“ (Римљанима 8:31).

18. На које начине Јехова награђује оне који га се боје?

¹⁸ Било да је наш противник члан породице или силеџија из школе, схватићемо да „јак ослонац има ко се Јехове боји“ (Пословице 14:26). Можемо да се молимо Јехови за снагу, знајући да ће нас саслушати (Псалам 145:19). Јехова никада не заборавља оне који га се боје. Преко свог пророка Малахије, он нас уверава: „Тада говорише један другоме они који се Бога боје: Јехова их посматра и слуша, и пред њим се књига за спомен написа, за оне који се Јехове боје и који часте име његово“ (Малахија 3:16).

19. Које ће врсте страхова престати, а која ће врста страха заувек остати?

¹⁹ Близу је време када ће сви на земљи обожавати Јехову, и када ће страх од људи нестати (Исаија 11:9). Такође ће нестати и страх од глади, болести, криминала и рата. Али страх од Бога остаће у сву вечност док му његове верне слуге на небу и на земљи и даље буду указивале дужно поштовање, послушност и част (Откривење 15:4). У међувремену, нека свако од нас узме к срцу надахнут Соломонов савет: „Срце твоје грешницима нека не завиди, него нек је вазда у страху пред Јеховом; јер има и будућност, и надање твоје неће ти пропасти“ (Пословице 23:17, 18).

[Фусноте]

Да ли се сећаш?

• Како учимо да мрзимо оно што је лоше?

• Како су неки Израелци у Малахијиним данима пријатељство с Јеховом узимали здраво за готово?

• Шта можемо научити од Аврахама, Јосифа и Јова о страху од Бога?

• Који страх никада неће престати и зашто?

[Питања за разматрање]

[Слика на 19. страни]

Мудри родитељи усађују здрав страх у своје потомство

[Слика на 20. страни]

Баш као што нас страх одвраћа од опасности, страх од Бога нас одвраћа од онога што је лоше

[Слика на 23. страни]

Јов је очувао свој страх од Бога чак и када се суочио с тројицом лажних пријатеља

[Извор]

Из превода Библије Вулгата латина, из 1795.